Konačno je rešena misterija! Evo od čega su nastali džinovski krateri po Sibiru (FOTO)

Prvi krater na severozapadu Sibira pojavio se pre desetak godina, i otad ih je otkriveno još nekoliko.

Sada se došlo do saznanja zašto su nastali ovi krateri u zemlji duboki i 90 metara.

Iako je bilo raznih objašnjenja - od udara meteora do eksplozije prirodnog plina, sada je napokon stiglo objašnjenje naučnika.  

U najnovijoj studiji navedeno je da je krater na poluostrvu Jamalu u severozapadnom Sibiru nastao zbog jakog ispuštanja metana iz podzemnih jezera.

Istraživači su otkrili da su više temperature i duža leta poslednjih decenija doveli do odmrzavanja sloja tla do sve većih dubina.

Profimedia

 

Njihovi rezultati, objavljeni u časopisu "Geophysical Research Letters", pokazuju da kada otapanje dosegne kriopeg, malena jezerca vrlo slane vode, koja leže između tla i permafrosta (zemljište koje se nalazi na temperaturi tačke topljenja (mržnjenja) vode (0°C), ili ispod nje, u periodu od dve ili više godina), pritisak dodatno otopljene vode tera otvaranje pukotina u tlu iznad. Nove pukotine stvaraju nagli pad pritsika, što destabilizuje metan-hidrat i oslobađa eksplozivne mehuriće metana, piše "Guardian".

Iako su retke, eksplozije oslobađaju velike količine metana i mogu imati znatan uticaj na  atmosferu. 

Batagajka najveći

Profimedia

 

Krater Batagajka je najveći te vrste - skoro kilometar dugačak i 86 metara dubok, a nalazi se 10 kilometara jugoistočno od grada Batagaja, na levoj strani istoimene reke.

Krater ne dominira pejzažem, on jeste pejzaž. Zidovi su u potpunosti sačinjeni od blata i leda, a izvan njega se može čuti pucanje leda kako se topi.

Šezdesetih godina prošlog veka prvo se pojavila jaruga koju su lokalci izbegavali rekavši da se radi o "vratima ka podzemlju".

Međutim, naučnici su od početka bili zaintrigirani. Merenja su pokazala da se rupa pomera 20-30 metara godišnje, što znači da su naslage izložene konstantnom topljenju.

Led se pretvara u vodu koja isparava ili se topi i otiče dalje, a zaostali sedimenti, koje više ne drži led, sležu se.

To rezultira haotičnom površinom jer količina leda varira.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi