Šta kriju misteriozni krateri širom Sibira: Jedan je posebno zanimljiv naučnicima (VIDEO)

Dramatična rupa u zemlji dominira područjem u Jakutiji, na severoistoku Sibira, i nastavlja da raste velikom brzinom.

Krater Batagajka je najveći krater permafrosta u svetu, a naučnici pokušavaju da odgonetnu šta se tačno tamo događa i koliko na sve to utiču klimatske promene.

Krater Batagajka je najveći te vrste - skoro kilometar dugačak i 86 metara dubok, a nalazi se 10 kilometara jugoistočno od grada Batagaja, na levoj strani istoimene reke.

Krater ne dominira pejzažem, on jeste pejzaž. Zidovi su u potpunosti sačinjeni od blata i leda, a izvan njega se može čuti pucanje leda kako se topi.

Šezdesetih godina prošlog veka prvo se pojavila jaruga koju su lokalci izbegavali rekavši da se radi o "vratima ka podzemlju".

Međutim, naučnici su otpočetka bili zaintrigirani. Merenja su pokazala da se rupa pomera 20-30 metara godišnje što znači da su naslage izložene konstantnom topljenju.

Led se pretvara u vodu koja isparava ili se topi i otiče dalje, a zaostali sedimenti, koje više ne drži led, sležu se.

To rezultira haotičnom površinom jer količina leda varira.

Youtube/BBC Reel

Nastajanje kratera je počelo 60-ih godina kada je šuma posečena zbog čega je zemljište bilo izloženo sunčevom zračenju tokom leta. Kako nije više bilo drveća koje bi štitilo zaleđeno tlo, zemljište se zagrevalo što je dovelo do propadanja permafrosta.

Krater je tokom 27 godina povećan za skoro tri puta.

Najveće širenje se dogodilo između 2010. i 2014. godine.

Šta je permafrost?

Batagajka je najveći krater permaforsta na svetu, ali šta je permafrost?

Youtube/BBC Reel

Permafrost ili “trajni mraz” je zamrznuto tlo koje se na temperaturi ispod nule nalazi najmanje dve godine bez prekida. Sa druge strane, ovakvo stanje može trajati znatno duže, pa i nekoliko hiljada godina.

“Večiti led” je karakterističan za delove kopna oko Severnog pola, posebno za Sibir, Aljasku i severnu Kanadu, ali ga ima i na područjima izuzetno velike nadmorske visine kao što je Tibet. Procenjuje se da se čak jedna četvrtina kopnene površine na severnoj hemisferi nalazi pod permafrostom.

Debljina nije svuda ista, može iznositi manje od jednog metra, ali može ići i do nekoliko kilometara. Svakog leta se otapa, a onda se zimi ponovo zamrzne.

Međutim, sada se dešava da se i takav “trajni” mraz topi.

Godišnje arktičke temperature su danas za tri i po stepena više nego u predindustrijskom dobu, a na nivou Zemlje taj broj je 1,2 stepena.

Permafrost trenutno prekriva oko 65 odsto ruske teritorije, ali se topi usled klimatskih promena. Najdramatičnije je u Čukotki, Jakutiji i Magadanu.

Prema određenim prognozama Arktik bi do 2100. godine mogao da izgubi 89 odsto permafrosta.

Velike prirodne rezerve metana i drugih gasova staklene bašte su “zaključane” u permafrostu. Osim toga, zaleđeni delovi zemlje, peska i kamenja ponašaju se kao zamrzivač koji čuva brojne ostatke biljaka i životinja, ne dozvoljavajući im da se raspadnu i više hiljada godina.

Youtube/BBC Reel

Kako "trajni mraz" reaguje na globalno zagrevanje?

Promene koje dovode do degradacije permafrosta mogu se događati zbog regionalnih promena u klimi kao što su duža ili toplija leta ili pojačane snežne padavine.

Pojačana seča šuma i šumski požari, takođe, mogu biti faktori od značaja.

Ukoliko se zemlja zagrejala i površinske temperature će rasti, a slično će se dogoditi i na dubinama.

 

 

Kako temperature rastu sve više, permafrost je posebno ugrožen, a to dalje može uticati na ekološku ravnotežu, hidrološke procese i oslobađanje ugljenika.

I u pomenutom Batagaju led određuje kvalitet života. Zimi temperature idu i do minus 50 stepeni, a doći do grada kopnom je moguće samo tokom 4 meseca godišnje kada su okolne reke zamrznute.

Područje oko kratera Batagajke se nalazi u kontinentalnoj subartičkoj klimi, a temperature variraju od 15,5 stepeni u julu do minus 44,7 u januaru. Kada je reč o ekstremima, izmerene su temperature od 37,3 stepena, ali i minus 67,8 stepeni.

Godišnji prosek padavina je samo 181 milimetar, zimi padne svega 24 milimetara, a tokom letnjih meseci oko 92.

Satelitski snimci vegetacije koja se nalazi unutar kratera omogućavaju naučnicima da razumeju njegov rast i širenje.

Profimedia

Uočeno je da se "distribucija" vegetacije povećala posle 2010. godine. Postoji nada da bi upravo rast novog drveća mogao da odloži dalje topljenje permafrosta.

Stručnjaci smatraju da je permafrost u osnovi kratera Batagajka posebno star, čak 650.000 godina.

To omogućava da se dobije uvid u prošlost. Svaki novootkriveni sloj kratera je kao geološki snimak koji naučnicima otkriva kako su permafrost i površinska vegetacija reagovali tokom istorije na toplotu i hladnoću.

Može se saznati kada je permafrost bio stabilan, a kada je erodirao.

Tako se, na primer, s vremena na vreme, pojavi vest da je u sibirskom permafrostu pronađena određena (zaleđena) životinja, koja može biti stara i nekoliko desetina hiljada godina.

Međutim, topljenje leda može da oslobodi i neke dosad nama nepoznate stvari.

Oslobađaju se virusi i bakterije koje mogu ponovo da ožive. Vrlo je moguće da su mnogi virusi do sada nepoznati čovečanstvu.

Primera radi, 2016. godine, na Jamalu je dečak (12) preminuo, a još oko 20 ljudi je bilo hospitalizovano nakon što su se zarazili antraksom. Veruje se da je pre 75 godina uginuo irvas zaražen antraksom, čija lešina je potom ostala pod ledom, sve dok nije naišao toplotni talas. Tako su se zagadili obližnje zemljište i voda.
 
Prema poslednjim podacima, krater Batagajka je pomalo usporio širenje zbog novog vegetacijskog pokrivača. Međutim, nemoguće je reći koliko će se još produbiti i koliki sloj leda će nestati.

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi