Kondomi napunjeni čilijem, pčele i lupanje u kante: U Africi se vodi nesvakidašnji rat u kom je ubijanje zabranjeno

Širom Tanzanije, zemlje istočne Afrike koja je puna divljih životinja, ljudi čiji broj raste sve više zadiru u prostore divljih životinja, što ih dovodi u sukobe sa lutajućim zverima koji često imaju fatalne ishode.

U mnogim ruralnim zajednicama kao što je Ngulu Kvakoa, koja se nalazi u blizini koridora za divlje životinje, najčešći su sukobi sa slonovima, životinjama koje moraju da migriraju u potrazi za hranom i koje se u trenu mogu pretvoriti od nežnih divova u agresivne zveri.

Džinovski sisari takođe predstavljaju veliku muku za farmere, kojima neretko jedu useve.

Problem na celom kontinentu

Širom kontinenta poslednjih godina broj sukoba životinja sa seljacima je u porastu u blizini nacionalnih parkova ili migratornih ruta divljih životinja, kažu istraživači.

Kako je populacija Afrike porasla za jednu milijardu između 1950. i 2020. godine, populacija slonova je opala i oporavila se u isto vreme, stvarajući konkurenciju za hranu, vodu i prostor.

Sve veća suša koja je smanjila resurse hrane i vode za slonove širom istočne Afrike potisnula ih je iz njihovih određenih parkova i zaštićenih područja, prisiljavajući ih da zalez u ljudska naselja poput Ngulu Kvakoa.

Profimedia

Stručnjaci kažu da je teško odrediti tačan broj sukoba čoveka i slona na celom kontinentu, koji obuhvata niz incidenata.

Bez obzira na to, mnogi su i dalje blagonakloni prema slonovima. Njihov broj u Africi opao je sa 1,3 miliona 1970-ih na 415.000, uglavnom zbog krivolova za njihove vredne kljove od slonovače. Zemlje su se od tada obračunavale sa lovokradicama, ali suša, gubitak staništa i sukobi sa ljudima pojavili su se kao nove pretnje, što znači da su slonovi i dalje ugroženi.

Ali oni koji žive blizu njih ogorčeni su zbog velikih biljojeda. Slonovi pojedu do 450 kilograma hrane dnevno, popiju do 190 litara vode i zahtevaju prostor za lutanje.

Međutim, sa više sela, farmi, puteva i druge infrastrukture koja se nalazi na njihovoj teritoriji i fragmentira njihova staništa, oni su primorani da zalaze na ljudske teritorije, često one siromašnih seoskih stanovnika koji za svoj opstanak zavise od poljoprivrede. Jedan napad na farmu koja gaji poslastice kao što su kukuruz ili paradajz mogao bi da uništi hranu za godinu dana.

Seljaci koji napasaju stoku ili traže materijal za ogrev često nailaze na životinje u divljini. Iako su obično miroljubivi, slonovi mogu da napadnu ljude kada se osećaju ugroženo, da bacaju svoje žrtve u vazduh ili ih gaze.

Da bi se zaštitili, seljaci ih love ili truju vodu i izvore hrane u očekivanju napada.

Profimedia

Zemlje sa najvećom populacijom slonova takođe su među najteže pogođenim sukobima, uključujući Zimbabve, sa 100.000 slonova. Loša uprava i sankcije u toj južnoafričkoj zemlji čine je "napetim mestom sukoba", rekao je King, a tamošnjim vlastima nedostaju sredstva da razviju strategije za odvajanje koridora za divlje životinje od naselja.

Tanzanija (sa 60.000 slonova) i susedna Kenija (sa 35.000) takođe su teško pogođene. U Keniji vlasti navode da moraju da ubiju između 50 i 120 slonova godišnje jer su napadali ljude.

Ima li rešenja?

Pronalaženje rešenja za sukobe slonova i ljudi mora se fokusirati na proširenje i oslobađanje koridora za divlje životinje kako bi mogle slobodnije da lutaju bez susreta sa ljudima, kažu analitičari.

U Tanzaniji su neki počeli da pune gumene kondome čili prahom, koji slonovi mrze, i nose ga ih sa sobom kao bombe u napadima na osvajače. Drugi koriste zvuk kao sredstvo za odvraćanje pažnje, glasno udarajući po kantama kako bi uplašili slonove.

Zapadno od regiona Kilimandžara zajednice koriste još jednu metodu koju je uvela Lusi King, istraživač iz Save the Elephants, neprofitne organizacije sa sedištem u južnoj Keniji - protiv slonova se bore koristeći pčele.

U svom istraživanju, King je otkrila da se slonovi plaše pčela. Ubodi na osetljivoj unutrašnjosti trupa, bočnim stranama usta i iza ušiju toliko su bolni da inteligentne životinje znaju da se povuku ako samo čuju zujanje košnice.

Profimedia

Igrajući na taj strah, King došla na ideju da strateški pozicionira pčele oko farmi i shvatila je da bi to moglo odvratiti slonove od napada. Nakon testiranja metode u Keniji, napravila je priručnik i objavila ga i sada ga koriste konzervatori od Tanzanije do Indije.

U Gornjem Kiteteu, selu koje se graniči sa zaštićenim područjem Ngorongoro, slonovi su redovni posetioci. Ali od 2019. godine, kada su zaštitnici prirode kačili košnice na drvene stubove i oko farmi na ograde, manje sisara je dolazilo u posetu, prema svedočenju seljana.

Prema zvaničnim podacima, broj mesečnih incidenata smanjio se sa 62 u 2020. na 15 u 2023. godini.

Čekajući na pomoć

Na mestima kao što je Ngulu Kvakoa, gde ograde za pčelinje košnice i čili-bombe još nisu stigli, ljudi moraju da nastave da postoje uz slonove. Iako su napadi na ove životinje primamljivi, nezakoniti su, a kazna je stroga.

Da bi obeshrabrile stanovnike da napadaju slonove i da bi se obračunale sa krivolovcima, tanzanijske vlasti su uvele stroge kazne za ubijanje životinja: najmanje dve godine zatvora za ubijanje divljih životinja, dok krivolovci dobijaju ne manje od 20 godina zatvora. Dakle, čak i kada se seljaci osećaju napadnuto, ne mogu da uzvrate napad. Umesto toga moraju da obaveste zvaničnike Nacionalnih parkova Tanzanije (TANAPA) koji ubijaju ili hvataju agresivne slonove.

Vlasti takođe plaćaju odštetu od oko 300 dolara porodicama žrtava koje su umrle od napada slonova, kao i poljoprivrednicima čiji su usevi ili druga imovina uništeni ako mogu da pruže dokaz o šteti. Ali neki kažu da kompenzacija ili ne stiže ili je retka.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi