Slabi li moć vojne hunte u Mjanmaru i šta bi dalje moglo da se desi u zemlji koja već tri godine ratuje

Mjanmarska vojna hunta je na ivici da izgubi kontrolu nad velikim trgovačkim gradom Mjavadijem, na istočnoj granici sa Tajlandom, nakon što su se vojnici koji su branili položaj predali pre nekoliko dana, prema tvrdnjama opozicionih grupa.

Ovo je poslednji u nizu poraza hunte, koja je takođe izgubila ključnu teritoriju duž svoje granice sa Kinom i Indijom, kao i oblasti države Rakajn, na zapadu zemlje.

Ovi porazi nisu samo ekonomski ili strateški udarci za huntu, nego i poniženje za generale. Takav razvoj događaja proslavio je širi prodemokratski pokret i izazvao je gnev među vojnim redovima, postavljajući pitanje koliko dugo šef hunte Min Aung Hlaing može da preživi.

Ko se bori protiv vojske Mjanmara i zašto?

Vojska je preuzela vlast u puču pre tri godine, zbacivši demokratski izabranu vladu Aung San Su Ći, čime je izazvala negodovanje javnosti, koja je izašla na ulice da protestuje. Vojska je odgovorila brutalnim obračunima, a mnogi civili su uzeli oružje i pridružili se narodnim odbrambenim snagama u borbi protiv vladavine hunte.

Neke od ovih grupa su dobile podršku od starijih, iskusnijih, etničkih, naoružanih organizacija koje su se decenijama borile sa vojskom da postignu nezavisnost svog naroda. Specifični ciljevi ove grupe i stepen u kome su koordinisani variraju.

Profimedia

Međutim, sam broj različitih grupa koje se bore protiv vojske, širom različitih delova zemlje, rastrzao je generale. Zbog nedostatka ljudstva u vojsci nedavno je uvedena obavezna regrutacija, što je podstaklo mlade ljude da napuste područja pod vojnom kontrolom.

Da li vojska gubi vlast?

Vojska je izgubila kontrolu nad mnogim važnim pograničnim oblastima i malo je verovatno da će uskoro moći da povrati značajan deo teritorije. I dalje zadržava kontrolu nad centrom zemlje, uključujući velike gradove Jangon, Mandalaj i Najpido.

- Vojska je s vremena na vreme ponižavana i pretrpela je značajne gubitke. Jasno je da postoji veoma duboka trulež u srcu institucije i u njenoj sposobnosti da projektuje moć. U ovom trenutku se ne urušava kao institucija. Ovo nije pad Kabula - kaže Ričard Horsi, savetnik Krizne grupe, neprofitne organizacije koja analizira sukobe širom sveta.

Međutim, ono što se dalje dešava nije samo pitanje koliko je vojska izgubila na bojnom polju, kaže Horsi, već to i psihološki utiče na instituciju i ima političke posledice u glavnom gradu Nejpjidou.

Postoji mogućnost neke vrste implozije režima, ili implozije vođstva Mina Aunga Hlainga, kaže on.

- Čini se da ovo ne može da traje zauvek - kaže on.

Profimedia

Ne postoji jasan protokol za promenu rukovodstva unutar vojske, a svaki novi vođa može biti čak i brutalniji od Mina Aunga Hlainga, čija je vojska više puta optužena za neselektivno granatiranje i vazdušne napade, paljenje domova i masovna ubistva.

Svaki novi vojskovođa suočio bi se sa teškom bitkom: moral je izuzetno nizak, hiljade su prebegle i postoji mnoštvo protivnika.

Kako reaguju zemlje u regionu?

Regionalni blok Udruženje nacija jugoistočne Azije predvodio je međunarodne napore za rešavanje krize u Mjanmaru, ali bez uspeha.

Tajlandski premijer Sreta Thavisin rekao je Rojtersu ove nedelje da je sada dobar trenutak za otvaranje pregovora sa Mjanmarom, pošto vojni režim slabi.

Ali vojni generali, koje javnost mrzi i optužuje ih za ratne zločine, izgleda nisu voljni da pregovaraju. Vlada nacionalnog jedinstva, koja je formirana da se suprotstavi hunti, "jasno je stavila do znanja da je otvorena za razgovore samo pod uslovom da vojska bude spremna da preda kontrolu. Tako da izgleda kao da nije početak“, kaže Hanter Marston, pomoćni istraživač u La Trobe Asia u Melburnu.

Profimedia

Kina se smatra zemljom koja će najverovatnije moći da utiče na događaje u Mjanmaru, iako za to postoje ograničenja, a odnosi između Kine i vojske su složeni.

Kina je bila nezadovoljna državnim udarom, koji je usledio u vreme kada je uspostavila tople odnose sa vladom Aung San Su Ći i imala investicije u zemlji. Državni udar je doneo haos i nestabilnost.

Kina je takođe postajala sve više besna zbog širenja onlajn centara za prevare u Mjanmaru koji ciljaju kineske državljane, što je unosna kriminalna aktivnost koju vojska nije uspela da zaustavi. Ljutnja zbog ovog pitanja očigledno je navela Kinu da da prećutno odobrenje moćnom bloku etničkih naoružanih grupa da pokrene koordiniranu ofanzivu protiv vojske u severnoj državi Šan krajem prošle godine, što je dovelo do velikog poraza vojske. Peking je od tada posredovao u sporazumima o prekidu vatre u toj oblasti.

Kina već dugo neguje veze sa svim zainteresovanim stranama u Mjanmaru, kaže Marston. Na kraju, "i dalje vidi podeljeni i slabi podređeni Mjanmar kao idealan, čak i ako podriva poslovne interese Kine u zemlji“.

- Ne želi da na svojoj granici ima neku vrstu liberalne demokratije okrenute Zapadu - zaključio je Marston.

Bonus video

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi