Nemački "Velt": Od antiruskih sankcija profitirali samo oni koji ih zaobilaze

Koliko god Zapad stalno pooštravao i širio režim antiruskih sankcija, željeni rezultat nije postigao, zaključuje nemački "Velt", koji dodaje da su podaci o izvozu, koji se negde udvostručio, pa i utrostručio, najjasniji signal koliko je Zapad u ovom slučaju omanuo.

Brisel je, recimo, zabranio da se u Rusiju izvoze proizvodi koji mogu imati vojnu namenu – posebno dronovi, skupe mašine za pranje veša – kao i komponente za industriju nafte i gasa. Ipak, jedino do čega je takva kaznena politika dosad dovela, prema oceni Velsa, jeste da u Turskoj i zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza procveta biznis vezan za zaobilaženje blokada.

Najupečatljiviji dokaz o tome jesu podaci o trgovini, koji na primer pokazuju da je, od januara do aprila 2023. nemački izvoz u zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza udvostručen u odnosu na isti period 2021. godine. Izvoz robe u Kazahstan se čak utrostručio. Slična je situacija i u Jermeniji, Gruziji, Uzbekistanu, a zapravo se najveći rast izvoza odnosi upravo na sankcionisane proizvode.

Tanjug/Stefan Sauer/dpa via AP

To se, kako pojašnjava "Velt", nikako ne može objasniti samo povećanjem potražnje na tim tržištima, već stručnjaci sugerišu da se većina robe koja tamo stigne - potom preprodaje u Rusiju.

Tako Jermenija od početka ukrajinskog sukoba svog velikog suseda snabdeva sa mnogo više automobila i tehnologije. Turska je, tvrdi "Velt", takođe postala tranzitna tačka za zabranjene proizvode, a na listi onih koji pomažu Moskvi je i Gruzija, i za nju je ovo veoma "delikatan raskol", jer zvanično teži ka EU, iako još nije ni stekla status kandidata.

Tbilisi, ipak, i uprkos nekadašnjem sukobu sa Rusima, ostaje i dalje važan ekonomski partner Moskve.

Gruzijci se nisu ni pridružili zapadnim sankcijama, iako su obećali Briselu da će kontrolisati tranzitni saobraćaj, a zabranili su i izvoz određene robe u Rusiju, poput – upravo automobila.

Lokalni opozicioni političari ipak tvrde da u senci planine Kazbek, visoke 5.000 metara, duž evropske rute E117, zapadni proizvodi i novac neometano nastavljaju da putuju ka Rusiji.

Evropska banka za obnovu i razvoj takođe beleži porast gruzijskog reeksporta. Istovremeno, stručnjaci naglašavaju da postoje zemlje u Zajednici nezavisnih država koje ne samo da dozvoljavaju paralelni uvoz, već ga čak i aktivno promovišu, pozivajući svoja preduzeća da zaobiđu sankcije.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi