Hospitalizacija pape Franje zabrinula vernike: Šta se dešava kad umre poglavar Katoličke crkve?

Papa Franja (86) hospitalizovan je u sredu i proveo je tri mirne noći u bolnici nakon što je u nju primljen zbog respiratorne infekcije. Već u petak portparol Vatikana Mateo Bruni otkrio je da se očekuje da će papa u subotu izaći iz bolnice i vratiti se svojim obavezama.

Ranije je italijanska novinska agencija Ansa javila da su medicinske sestre optimistične da će papa izaći iz bolnice na vreme za Cvetnu nedelju ovog vikenda.

Dodaje se da su obavljeni testovi isključili probleme sa srcem i upalu pluća.

U subotu je optimistični papa zaista napustio bolnicu, našalivši se prilikom izlaska rečima „Još sam živ".

Vatikan je u saopštenju naveo da papa Franja ima respiratornu infekciju i da će morati da ostane u bolnici nekoliko dana. On je poslednjih dana imao poteškoća sa disanjem, ali nema kovid, navedeno je tada u saopštenju.

Ovo je jedan od perioda u godini kad papa ima mnogo obaveza zbog mnogih događaja i službi koje su zakazane uoči uskršnjeg vikenda.

Ovog vikenda je zakazana misa na Cvetnu nedelju, a sledeće nedelje proslavljaju se Strasna nedelja i Uskrs.

AP Photo/John Locher

Krajem aprila je planirano da poseti Mađarsku.

U sredu ujutru papa je predsedavao svojoj nedeljnoj opštoj audijenciji na Trgu Svetog Petra. Izgledao je dobro raspoložen, ali je prilikom ulska u vozilo, dok su mu pomagali da u njega uđe, napravio bolnu grimasu.

Vatikan je prvobitno saopštio da je papa otišao u bolnicu na prethodno zakazani pregled, ali su italijanski mediji doveli u pitanje ovu izjavu nakon što je televizijski intervju otkazan u kratkom roku.

Ljudi u papinom rodnom gradu Buenos Ajresu u Argentini podelili su svoje mišljenje sa novinskom agencijom Rojters, a jedan čovek, Danijel Sako, rekao je da pontifik „mora da se zapita da li može da nastavi“.

Anibal Pizel, koja je papu upoznala dok je bio biskup Buenos Ajresa, rekla je da je optimista u pogledu oporavka jer je Franja „fizički i psihički jak” i „osoba sa ogromnom verom”.

Papa je poslednjih meseci koristio invalidska kolica zbog problema sa pokretljivošću vezanih za njegovo koleno.

Takođe je bio podvrgnut operaciji zbog problema s debelim crevom 2021. U januaru je rekao da se problem vratio.

Profimedia

Uprkos svojim bolestima, papa je ostao aktivan i putovao je u inostranstvo. U februaru je posetio Demokratsku Republiku Kongo i Južni Sudan.

U januaru je predvodio sahranu svog prethodnika pape Benedikta XVI, koji je bio prvi papa u poslednjih nekoliko vekova koji je dobrovoljno odstupio sa funkcije, navodeći loše zdravlje kao razlog.

Papa Franja je ranije nagovestio da bi možda želeo da krene Benediktovim stopama u slučaju da mu se zdravlje pogorša.

Bilo kako bilo, njegovom pontifikatu će jednog dana doći kraj. Ostavka ili smrt pape su neizbežni, ali šta se dešava kada papa umre ili odstupi sa funkcije?

Smrt pape: Sede vakante

Nakon što papa umre, počinje period sede vakante (ili sedis vacatio, latinski za „stolica je prazna“), vremenski period između smrti pape i izbora novog pape.

Ovaj period može biti dug (zapis koji datira iz 13. veka otkriva da je jednom prilikom trajao skoro tri godine), ali u proseku iznosi tri nedelje u poslednjih sto godina.

AP Photo/Gregorio Borgia

Interregnum (međuvlašće) između Jovana Pavla II i Benedikta XVI trajao je 17 dana. Pošto konklava zapravo može da traje najviše 15 dana, a mora da počne najkasnije 20 dana nakon papine smrti, sede vakante ne može da traje duže od 35 dana.

Sede vakante teoretski može početi čak i ako papa odstupi. Najnoviji primer desio se 2013. godine kada je Benedikt XVI otišao sa funkcije. Penzionisani papa je bezbrižno živeo u Vatikanu, pa su nekih 10 godina tamo bila dvojica papa, što je jedinstven slučaj.

Tokom sede vakante, skoro svi kardinali gube svoje kurijalno imenovanje. Državni sekretar, druga najvažnija osoba Svete stolice, takođe podnosi ostavku na funkciju. Ali njegova dva ađutanta ostaju: sekretar za spoljne poslove i takozvani sostituto, koji se bavi svakodnevnim poslovima Vatikana.

Kamerlengo

U ovom periodu kamerlengo, kao neka vrsta privremenog upravnika, obavlja najvažniju ulogu u organizovanju sahrane i konklave. Njegova uloga je takođe ceremonijalna.

AP Photo/Alessandra Tarantino

Kamerlengo je taj koji obaveštava generalnog vikara rimske biskupije o smrti, a on prenosi vest vernicima. Zatim se obaveštavaju ostali kardinali.

Uloga komornika nije neograničena. Najneophodnije odluke donose zajednički kardinali koji se svakodnevno sastaju u skupštini, u takozvanoj generalnoj kongregaciji.

Kardinali u Rimu

Svakog dana nakon papine smrti (ili odlaska sa funkcije) sve više kardinala stiže u Rim i svakim danom se veličina opšte kongregacije povećava. Na prvom sastanku svaki učesnik dobija kopiju apostolskog ustava „Universi dominici gregis“ iz 1996. godine, sa najnovijim pravilima o sede vakanteu. Oni polažu zakletvu stavljajući ruku na jevanđelje i zaklinju se da će se pridržavati pravila.

Pored opšte kongregacije, posebna kongregacija se sastaje kako bi detaljnije razradila neka pitanja, kao što je dodela soba za kardinale u Domu Svete Marte u Vatikanu, gde izabrani kardinali moraju da borave tokom konklave.

Osservatore Romano via AP

Sahrana i žalost

Pre 18 godina, 2005, čak osam miliona ljudi došlo je da se oprosti od pape. Zbog toga je Trg Svetog Petra ostao otvoren dan i noć. Sahrana se na ovom trgu odvija od 1978. godine. Sahrana Jovana Pavla II trajala je skoro tri sata.

Smrt Jovana Pavla II

Na sahrani Pavla VI bila su 104 od 128 kardinala. Kada je Jovan Pavle II preminuo, njih 164 od 183 došlo je u Rim. Ceremoniji je 2005. prisustvovalo i nekoliko desetina šefova država. Na papinoj pogrebnoj ceremoniji bili su prisutni i mnogi od najznačajnijih verskih vođa, poput pravoslavnog patrijarha. Bez presedana je bila i činjenica da je skoro ceo svet poslao svoje najviše delegacije.

Sedam kraljeva i kraljica, 46 predsednika i 17 premijera otputovalo je da oda poslednju počast ovom papi.

Na Trgu Svetog Petra i oko njega okupilo se dodatnih 250.000 ljudi. Mnogi drugi su pratili misu na velikim ekranima postavljenim na drugim mestima u gradu. Nikada ranije u istoriji Rima dugoj više od 2.750 godina nije bilo toliko ljudi u italijanskoj prestonici u isto vreme.

Na pogrebnim misama na Trgu Svetog Petra odar se postavlja ispred spoljnog oltara. Na kovčegu su jevanđelja, običaj koji je uveo Pavle VI. Pored kovčega je pashalna sveća, u znak vaskrsenja i večnog života.

AP photo

Posle mise, odar se nosi u baziliku. Pape poslednjih 40 godina favorizuju jednostavnost. Papa Jovan Pavle II, posle Pavla VI, odabrao je kovčeg od čempresa, koji je bio stavljen u kućište od cinka. Preko njega je išao kovčeg od oraha. Pre nego što se trostruki kovčeg zatvori, pokojniku se stavlja veo na lice. Uz telo se stavlja biskupska mitra, sve komemorativne medalje izdate tokom pontifikata i notarski dokument koji sadrži kratku životnu istoriju pape. Na grob se postavlja jednostavna mermerna ploča sa jednostavnim natpisom.

Posle sahrane počinju novemdijale, period žalosti od devet dana, a posle njega obično počinje konklava.

Konklava

Od 1059. godine izbor pape je rezervisan za kardinale. Pošto se za vrhovnog poglavara bira  jedan od njih, izbor najčešće nije lak i često je umeo da potraje. Vrhunac je bio sede vakante nakon smrti Klimenta IV 1268. godine, kada se sastala konklava u Viterbu, na mestu gde je papa umro. Nijedan od osamnaest kardinala nije želeo da popusti drugom. Da bi ih podstakao da požure, podesta (vrsta gradonačelnika) Viterba je uklonio krov i obezbedio im samo vodu, hleb i vino. Kardinali su tada zapretili da će napustiti Viterbo i da se više nikada neće vratiti, nakon čega su vlasti ponovo postavile krov.

Novi papa je izabran 1271. i uzeo je ime Grgur X. Tri godine kasnije uveo je konklavu. Ta reč potiče iz srednjovekovnog latinskog, u kome je prepoznatljiva reč clavis (ključ), što znači u sobi zaključanoj ključem. Pod tim se podrazumeva da za vreme papskih izbora niko ne sme da ulazi u prostorije i izlazi iz njih, što se od tog trenutka naziva „konklava“.

U 13. veku je bilo dozvoljeno da se hrana daje samo kroz mali otvor ćelije. Posle tri dana kardinali su dobijali samo jedan obrok dnevno, a posle osam dana samo vodu i hleb.

AP photo

Međutim, strogi režim konklave je vremenom slabio. Godine 1304. kardinali nisu sami došli na konklavu, već su sa sobom poveli svog lekara, ispovednika i berberina. Ostala je na snazi stroga dijeta iz 1274. godine, ali su kardinali imali hranu koju su tajno donosili rođaci. Kardinali su čak naredili pravljenje drvenih koliba u izbornoj zoni kako bi bili spremni za zimu. Tek u junu sledeće godine izabran je novi papa.

Danas je pravilima konklave nemoguće manipulisati, čak i ako su još uvek u velikoj meri slična pravilima konklave pre više od sedam vekova. Razlikuje se to što se konklava održava na određenom mestu, u Sikstinskoj kapeli, i što samo kardinali mlađi od 80 godina imaju pravo da biraju papu.

Tajnost ostaje važno pitanje. Ne sme biti komunikacije sa spoljnim svetom. U ranim danima moderne komunikacije bilo je dovoljno isključiti telefon.

U današnje doba mobilne telefonije, interneta i skrivenih mikroskopskih uređaja, kodeks tajnosti je malo teže primeniti. Mediji vole da svojoj publici daju informacije i da pišu o kandidatima koji imaju najviše šanse. Ovo se u Italiji naziva papatoto: izvlačenje najboljih kandidata. Kandidati koji obećavaju, takozvani papabili, ili se ističu ili namerno ostaju u senci.

Na primer, Jovan Pavle II je bio mrtav samo jedan dan kada je Dionigi Tetamanci, milanski nadbiskup, održao trijumfalnu misu u svojoj biskupiji. Mahao je vernima kao estradna zvezda. Štampa i kladionice su mu dale dobre kvote, ali je na kraju Tetamanci, prema neproverenim informacijama, dobio samo dva glasa u prvom krugu glasanja 2005. godine - verovatno uključujući i jedan od sebe. Starorimska mudrost je neumoljiva: ko uđe u konklavu kao papa (kao favorit), izlazi kao kardinal.

AP Photo/Alessandra Tarantino

Konklava se sastaje petnaest do dvadeset dana nakon papine smrti. Taj period traje onoliko koliko je potrebno da se održe sahrana i novemdijale, ali i da se obaveste kardinali koji žive daleko i da im se dozvoli dolazak u Rim.

Ovo je često bilo nedovoljno pre pronalaska aviona. Kardinali iz SAD su učestvovali u konklavi tek od 1958. Prethodne su propustili jer je putovanje brodom trajalo predugo.

Prvi dan konklave

Prvi dan konklave počinje misom „Pro eligendo papa“ („Za papin izbor“). Kardinali prizivaju Duha svetoga pevajući himnu „Veni creator“ („Dođi Stvoritelju“). Učesnici su uvereni da je Sveti duh taj koji nadahnjuje biračko telo na papin izbor.

U Sikstinskoj kapeli kardinali polažu zakletvu prvo kolektivno, a zatim lično („Obećavam i kunem se...“). Ukratko, zaklinju se da će se pridržavati pravila konklave. Zatim rukovodilac ceremonije izgovara reči: „Ektra omnes” („Svi napolje”). U kapeli ostaju samo kardinali mlađi od 80 godina i nekoliko drugih koji imaju nezamenjivu funkciju. Tada konklava može da počne.

Prvog dana se glasa samo jednom, a narednih dana u dva kruga - dva puta pre podne i dva po podne. Procedura glasanja je detaljno razrađena. Najpre su kardinali među sobom birali tri brojača glasova, tri revizora, koji će proveravati glasače, i tri infirmarija (koja sakupljaju glasove kardinala koji su previše bolesni da bi glasali, što se retko dešava).

Profimedia

Ovih devet kardinala žrebom bira najmlađi kardinal-đakon. Od poslednjih nekardinala, kao što su majstor ceremonije (ako nije kardinal) i sekretar Kardinalskog zbora, traži se da sada napuste Sikstinsku kapelu. Zatim ključ ulazi trajno u bravu (međutim, tokom glasanja, infirmariji imaju pravo da ulaze i izlaze iz kapele kako bi se omogućilo svim kardinalima vezanim za krevet da glasaju).

Svi kardinali u kapeli dobijaju dva ili tri glasačka listića. Na pravougaonom glasačkom listiću je odštampano „Eligo in summum pontificem” („Biram kao vrhovnog pontifika”), a ispod toga je neprekidna linija na kojoj kardinal ispisuje ime po svom izboru. On presavija papir i ide sa njim, jasno vidljivim, do svojih kolega, do oltara koji stoji naspram Mikelanđelove freske Strašnog suda.

Glasački listić se stavlja na pozlaćeni disk, koji se zatim naginje tako da listić padne u duboku ovalnu posudu od zlatnog hardvera. Kada su svi glasovi dati, ova glasačka kutija se poklapa i protrese. Zatim se prebrojavaju glasački listići. Ako broj glasačkih listića ne odgovara broju kardinala koji imaju pravo glasa, izbori se odmah proglašavaju nevažećim.

Ako je broj tačan, brojanje može početi. Prvi brojač glasova otvara listić i upisuje ime. Drugi prihvata glasački listić i takođe zapisuje ime. Treći glasno čita napisano ime. Zatim zabode iglu i konac kroz papir. Revizori proveravaju proceduru i glasanje. Glasački listići koji su spojeni zajedno, plus sav papir na kome su kardinali napravili beleške i koji se uzima, stavljaju se u peć.

Crni dim

Peć je na drugoj strani Sikstinske kapele, a cev peći prolazi kroz prozor visoko u kapeli, pravi pregib i izlazi iznad krova. Samo tokom konklave cev viri iz krova. Ideja je da okupljeni na Trgu Svetog Petra mogu da „čitaju” dim. Ako kardinali ne reše stvari, komornik spaljuje sve papire. Iz odžaka izlazi crni dim kao znak da novog pape još nema.

Svakog dana se održavaju najviše četiri kruga glasanja (osim prvog dana). Posle četvrtog dana glasanja (tj. posle trinaest glasačkih listića) dolazi dan odmora, koji ima cilj da se molitvom dođe do rezultata. Nakon toga sledi sedam krugova glasanja i dan odmora svaki put dok se, posle četrnaest dana, ne upotrebi novi izborni ključ.

Beli dim

Da bi kardinal postao papa potrebna mu je dvotrećinska većina. Taj rezultat se postiže prilično brzo. Konklave dvadesetog i dvadeset prvog veka trajale su u proseku tri i po dana, to jest odluka je doneta posle sedam krugova glasanja. Benedikt XVI je čak izabran u skoro rekordnom roku: za dva dana i četiri glasanja (najbrži je bio Pije XII 1939: tri glasanja). Franja je pobedio posle petog kruga.

Ako kandidat iza sebe ima potreban broj kardinala, prođakon ga mora pitati da li prihvata izbore kao prvosveštenik. „Prihvatam“, obično je odgovor. "Kako želite da se zovete?", sledeće je pitanje. Pape u većini slučajeva uzimaju novo ime, slično kao monah koji ulazi u red. Čini se da je ovaj običaj počeo sa Jovanom II (533-535), kome je njegovo pravo ime bilo previše pagansko (Merkur, bog trgovine). Bergoljo je izabrao Franju zbog istoimenog svetitelja iz Asiza.

Zatim novog papu odvode u takozvanu sobu za plač, sporednu sobu pored Sikstinske kapele. Nazvana je tako jer nakon svih tenzija novi papa može da pusti svoje emocije na slobodu. U sobi za plač daju mu papsku odeću.

Sada papir iz poslednjeg kruga glasanja ide u rernu, ali se u njega dodaje hemijski agens, zbog čega iz dimnjaka izlazi beli dim. Godine 2005. prvi put je eksperimentisano sa stiroporom, uz malo uspeha jer je kapela postala „crna“ od dima. Nekada se beli dim dobijao dodavanjem suve slame. Beli dim je znak da je novi papa izabran i da je konklava privedena kraju. Sada se koriste dve različite peći, jedna za proizvodnju belog dima, druga za proizvodnju crnog.

Imamo papu!

I 1978. i 2005. godine stvari u Sikstinskoj kapeli nisu išle sasvim kako treba sa dimom. Na Trgu Svetog Petra dimni signali su bili bukvalno pomešani, drugim rečima sivi. Pomoglo je to što su i 2005. godine zvonila zvona koja su bila znak pozitivnog ishoda. Nešto manje od sat vremena kasnije (četrdeset minuta 2005, 60 minuta 2013) proglašen je novi papa.

Ceremonija se odvija na centralnom balkonu Katedrale Svetog Petra. Crveno platno za zavese pomera su u stranu. Dvoja balkonska vrata se otvaraju i protođakon izlazi. Tada izgovara reči: „Proglašavam vam veliku radost: imamo papu“, i nastavlja govor, a nedugo zatim novi papa stupa napred na balkon Katedrale Svetog Petra.

L'Osservatore Romano/Pool Photo via AP

Obučen u pontifikalno belo sa crvenim ogrtačem preko ramena, tada novi papa izgovara svoje prve reči. Prvo pojavljivanje Poljaka Jovana Pavla II bilo je primerno kada je, kako bi umirio uglavnom građane Rima, rekao: „Dolazim izdaleka (...) ispravite me kada pravim greške u vašem... našem jeziku". Gramatička greška u ovoj rečenici pojačala je efekat poruke.

Novi papa

Otprilike nedelju dana nakon izbora pape, novi pontifik je postavljen. Ovo više ne nazivaju „intronizacijom“, kao u slučaju monarha. Ovaj običaj je ukinut 1978. godine, zbog ukidanja upotrebe tijarije (papskog šešira) i svih vrsta „kraljevskih“ ceremonija, poput nošenja pape i mahanja paunovim perjem.

Ključni momenti tokom mise kojom se označava početak služenja novog pape jesu stavljanje palija oko ramena i "ribarevog prstena".

Novi papa tada počinje svoj pontifikat.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi