Milioni su ustali širom sveta protiv rata u Iraku, ali ih niko nije slušao: 20 godina od laži koja je pokrenula svrgavanje Sadama (VIDEO)

I dvadeset godina nakon invazije Iraka teško je prihvatiti činjenicu da su tvrdnje kako ta zemlja poseduje oružje za masovno uništenje od samog početka bile ogromna laž.

Upravo zbog tih tvrdnji se i Velika Britanija uključila u rat.

U seriji razgovora za BBC brojni američki i britanski zvaničnici su se prisetili tih vremena i svojih reakcija. Jedan viši zapovednik MI6 je bio prilično iznenađen krajem 2001. godine kada je uvideo da su Amerikanci ozbiljni u nameri da pokrenu invaziju na Irak.

Profimedia

- Mislio sam da će za stolom doživeti srčani udar. Da nisu bili gospoda, prešli bi preko stola i ošamarili me - prisetio se Luis Rueda, koji je tada komandovao Grupom za operacije u Iraku u CIA.

Poruka je uskoro stigla i do Dauning strita, a umesto diplomata, preneli su je špijuni.

- To je bila prva stvar koja je rečena premijeru: "Svidelo vam se ili ne, stavite svoje ljude u pripravnost zato što izgleda da spremaju invaziju" - rekao je tadašnji direktor MI6 Ričard Dirlov za BBC.

Tako se MI6, britanska obaveštajna služba, duboko upetljala u nešto što će kasnije biti označeno kao jedno od najkontroverznijih poglavlja u istoriji Velike Britanije.

SAD su pod izgovorom da Irak poseduje oružje za masovno uništenje želele da, po svaku cenu, zbace lidera Sadama Huseina.

- Okupirali bismo Irak i da je Husein imao gumicu i spajalicu. Tada bismo rekli da bi mogao da vam iskopa oko - naveo je Rueda.

Profimedia

Sa druge strane, London se fokusirao na navodnu pretnju oružjem za masovno uništenje - hemijskim, biološkim ili nuklearnim. Bilo je i izveštaja da je britanska vlada izmislila tvrdnje o tom oružju. 

Ipak, pojedini političari, poput nekadašnjeg premijera Tonija Blera, i danas tvrde da su bili uvereni da oružje postoji, jer su takve informacije dobijali od obaveštajaca.

 
Bilo je i sumnjičavih.

- U tri navrata sam ispitivao Ričarda Dirlova o ovim obaveštajnim podacima. Jednostavno sam bio nesiguran. Ali, Dirlov me je svaki put uverio da su obaveštajci pouzdani - rekao je bivši sekretar za spoljnu politiku Džek Stro. On smatra da su političari ti koji bi trebalo da preuzmu odgovornost jer oni donose finalne odluke.

Stro je, ipak, ubeđen da je Irak posedovao neku vrstu naoružanja, ali da je ono možda premešteno u Siriju, tako da nije želeo da kaže da su britanske obaveštajne službe podbacile.

Ser Dejvid Omand, nekadašnji koordinator britanske Državne bezbednosti, kazao je da je to bio "ogroman neuspeh".

Profimedia

- U to vreme sam smatrao da ono što radimo nije ispravno. Nije bilo kredibilnih podataka i procena koje bi pokazale da je Irak ponovo pokrenuo program naoružanja za masovno uništenje i da predstavljaju goruću pretnju. Mislim da je vlada želela da nađe bilo šta za šta su mogli da se uhvate - naveo je jedan pripadnik MI6 koji je želeo da ostane anoniman.

U proleće 2002. godine, do Londona su iz Iraka stizale šture informacije. Obaveštajci skoro da nisu imali nikakve podatke o spornom naoružanju.

Jedan od insajdera se prisetio poruke u kojoj je poručeno da za obaveštajnu službu ne postoji važnija uloga nego da britansku javnost uveri da je akcija jedino rešenje. Postavljeno je nekoliko pitanja da li je to prikladno, a poruka je potom obrisana.

Dirlov je 12. septembra ušetao u Dauning strit sa vestima od novog izvora, a tvrdilo se da Huseinova vlada razvija novi program naoružanja i da će dodatni detalji biti poznati uskoro.

Iako podaci nisu bili potpuni niti su podeljeni sa stručnjacima, premijer je upoznat sa njima.

Međutim, narednih meseci izvor nije ponudio nikakve vredne informacije i pojavila se sumnja da je sve izmišljao. Bilo je izvora koji bi širili dezinformacije zbog novca ili zato što su jednostavno želeli da se zbaci Sadam Husein.

AP Photo/ Thaier al-Sudani, Pool, File

Početkom 2003. godine pojavio se irački obaveštajac koji je tvrdio da je prebegao u Jordan jer je bio umešan u rad laboratorija u kojima se proizvodilo biološko oružje. Iako je bilo onih koji su tvrdili da njegovim informacijama ne treba verovati, tadašnji američki državni sekretar Kolin Pauel se pojavio pred UN i održao čitav govor o navodnom iračkom oružju za masovno uništenje.

Uprkos svemu, ništa nije moglo zaustaviti rat koji je pokrenut u martu 2003. godine.

Nikada nije pronađen nijedan trag opasnog oružja.

- Cela priča se raspala - rekao je jedan nekadašnji agent MI6.

Masovni antiratni pokret

Milioni ljudi su 15. februara 2003, u više od 600 gradova širom sveta, protestovali zbog planova da se napadne Irak.

Tada se u Njujorku okupilo oko 200.000 ljudi, iako je temperatura bila ispod nule, kako bi iskazali bes ispred zgrade UN, gde je samo dve nedelje ranije Paule održao sramotni govor.

AP Photo/Shawn Baldwin

U Evropi su brojke bile veće. Oko tri miliona ljudi je marširalo u Rimu, a 750.000 u Londonu.

Još od antiratnih protesta, za vreme sukoba u Vijetnamu, svet nije video ovako masovne demonstracije.

- I dalje postoje dve supersile na svetu - SAD i svetsko javno mnjenje - pisao je tada "Njujork tajms".

Administracija američkog predsednika Džordža Buša je 19. marta zvanično poslala trupe u Irak, a okupacija i danas traje, doduše u različitom obimu.

Profimedia/ANSA/MARIO DE RENZIS

Procenjuje se da je rat u Iraku američke građane koštao 8.000 dolara po osobi, a celu državu više od dva biliona dolara. Najmanje 4.400 američkih vojnika je izgubilo život, a broj iračkih žrtava se ne može tačno utvrditi, mada se smatra da je poginulo najmanje pola miliona ljudi. Takođe, milioni Iračana su ostali bez svojih domova.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi