Svako bi trebalo da bude zabrinut zbog onoga što se događa na Antarktiku: Led rekordno nestaje
06.03.2023 | 08:14
Uočeno je da nikada nije bilo manje leda oko kontinenta nego prošle nedelje
Copyright Ted Scambos/National Snow and Ice Data Center via AP
Tokom 44 godine, naučnici su uz pomoć satelita pratili koliko leda pluta okeanom duž 18.000 kilometara duge obale Antarktika.
Vode Antarktika svake godine doživljavaju velike promene, a led u septembru dostiže 18 kvadratnih kilometara dok do februara opadne na dva kvadratna kilometra.
Međutim, tokom četiri decenije satelitskih posmatranja, uočeno je da nikada nije bilo manje leda oko kontinenta nego prošle nedelje.
- Već do kraja januara smo mogli da kažemo da je samo pitanje vremena, leda nije bilo ni blizu nekadašnjim merama. Leda svuda ima manje - rekao je doktor Vil Hobs, stručnjak za led Antarktika pri Univerzitetu Tasmanije.
Količina leda se u leto 2022, na južnoj hemisferi, spustila na 1,92 kvadratna kilometra 25. februara što je bila rekodrno niska vrednost otkad se sprovode merenja od 1979. godine.
Do 12. februara ove godine, prošlogodišnji rekord je oboren. Led je nastavio da se topi, pa je površina pokrivača iznosila 1,79 kvadratnih kilometara 25. februara 2023.
Kada je u južnoj hemisferi proleće, jaki vetrovi udaraju o led. Istovremeno, prema rečima Hobsa, veliki deo zapadnog Antarktika se jedva oporavi od prošlogodišnjih gubitaka.
- Zato što morski led ima toliku refleksiju, teško se topi od sunčeve toplote. Ali, na otvorenom moru, može da se topi iznutra - rekao je Hobs.
Ovo je, inače, treći put da su se rekordi obarali u poslednjih šest godina čime se sve češće postavlja pitanje budućnosti Antarktika.
Podizanje nivoa mora
Bilo kako bilo, kontinent ima dovoljno leda da podigne nivo mora za nekoliko metara ukoliko se otopi.
Dok se topi, led ne podiže nivo mora direktno dok pluta u vodi, ali nekoliko naučnika smatra da postoje situacije u kojima se i to može dogoditi.
Morski led ublažava efekte oluja na led koji je i dalje "prikačen" na kopno. Ukoliko ga ne bude bilo, pojačani talasi mogu oslabiti ledene ploče, a potom i čitave glečere.
Posebno je zabrinjavajući nedostatak leda u Amundsenovom i Belinghausenovom moru. Iako je prosečna količina morskog leda oko kontinenta rasla do 2014. godine, u ovim morima su zabeleženi gubici.
To je važno zato što se upravo u toj oblasti nalazi i problematični glečer Tvajts, poznat i kao glečer sudnjeg dana zato što nosi dovoljno vode da podigne nivo mora za pola metra.
- Ne želimo da izgubimo morski led tamo gde se nalaze ove ranjive ledene ploče i, iza njih, glečeri. Verovatno počinjemo da vidimo znake značajnog zagrevanja i nestanka leda na Antarktiku - poručio je profesor Met England, okeanograf i klimatski naučnik na Univezitetu Novi Južni Vels.
Podaci koje su prikupili australijski naučnici pokazuju da su dve trećine priobalnog područja Antarktika bile već izložene otvorenom moru prošlog meseca, što je povećanje od 50 odsto.
- Nije pitanje samo u veličini leda, već i dužini njegovog trajanja. Ukoliko plutajući morski led nestane, talasi udaraju o ledene ploče što može dovesti do njihovog odvaljivanja. To dalje omogućava da odlomljeni delovi kopnenih ledenih pokrivača završe u okeanu - rekao je naučnik Rob Masum.
U Amundsenovom moru svake godine su periodi bez leda sve duži i duži, a stručnjaci žele da odgonetnu da li je to povezano sa klimatskim promenama.
Antarktik je teško proučavati, ne samo zato što je veoma udaljen, već je vrlo teško sakupljati podatke i proučavati obalu dok duvaju snažni vetrovi sa svih strana.
Jedna studija takođe sugeriše da je povećanje temperature okeana dovelo do topljenja leda.
Kako prenosi Gardijan, naučnici pokušavaju da utvrde šta se tačno događa - da li je nestajanje leda prirodni fenomen ili su oboreni rekordi jasan znak klimatske krize?
Ipak, u jednom se slažu - svako bi trebalo da bude zabrinut zbog dešavanja na Antarktiku.
BONUS VIDEO