Barutna zavera iznedrila je ime i simbol koji su postali sinonimi otpora: Inspiracija za masku Anonimusa stara je četiri veka

Maska Anonimusa postala je simbol otpora u mnogim zemljama otkad je hakerska i aktivistička grupa počela da se meša u aktuelne teme i obara sajtove neistomišljenika, a priča o njoj potiče čak iz 16. veka.

Ova maska vezana je za nepravdu koju su početkom tog stoleća pretrpeli katolici u Velikoj Britaniji, gde su protestanti bili većina.

U to vreme bilo je opasno izjasniti se kao katolik u toj zemlji, toliko da su porodice koje nisu želele da promene veru imale u sopstvenim kućama skrovišta u koja su se skrivali u slučaju da naiđe racija.

U takvim uslovima živeo je i Gaj Foks, mladić iz Jorkšira koji je u 16. godini odlučio da pređe u katoličanstvo. Kasnije se priključio vojci, kroz godine sticao sve više činove i naučio da rukuje eksplozivom, koji je kasnije primenio u napadu na britanski parlament koji je ostao upamćen od nazivom Barutna zavera.

Ime koje je opstalo vekovima

Grupa katoličkih zaverenika postavila je 5. novembra 1605. godine ogromnu količinu baruta ispod Doma lordova sa namerom da ga dignu u vazduh na početku zasedanja parlamenta.

Cilj im je bio da ubiju engleskog kralja Džejmsa I, zagriženog protestanta, i da ga zamene njegovom ćerkom, princezom Elizabetom.

Wikimedia

Grupa engleskih katolika zakupila je prostor ispod Doma lordova, a Foksovo zaduženje bio je eksploziv koji su tamo nagomilali.

Pre nego što su uspeli u svojoj nameri, oni su razotkriveni i osuđeni na smrt, a Foks je postao najpoznatiji učesnik zavere.

Od tada se u Engleskoj svakog 5. oktobra obeležava Noć Gaja Foksa, kada se lutka od novina i stare odeće, uglavnom sa njegovim likom i uz vatromet, pali na lomači.

Foks je u međuvremenu postao deo političke kulture, pa se njegova maska može videti na protestima širom sveta, a poznata je i kao simbol haktivističkog kolektiva Anonimus.

Pojedine zemlje, poput Saudijske Arabije, čak su zabranile uvoz i prodaju maske zato što je „simbol pobune i osvete“.

Kult Gaja Foksa naročito je napredovao kada se 1982. pojavio u stripu V kao Vendeta, čija priča se odvija u budućnosti i prati osvetnika koji želi da uništi autoritarnu britansku vladu.

Barutna zavera

Zaverenici koji su želeli da raznesu Dom Lordova prvi put su se sastali 20. maja 1604. godine u Londonu.

Profimedia

Već tada je njihov lider Robert Kejtsbi imao plan da kralja i članove vlade ubiju tako što će „razneti parlament barutom“. Taj plan izneo je Tomasu Vinturu i Džonu Rajt, a oni su ubrzo počeli da rade na njegovom ostvarenju.

Vintur je potom otputovao iz Engleske da od drugih katoličkih zemalja, pre svega od Španije, potraži pomoć za ispunjenje plana, ali nije uspeo u tome.

Tokom tog putovanja upoznao je Foksa, koji je prethodno godinama u Evropi ratovao protiv protestanata.

On je tada bio na glasu kao čovek „vešt u pitanjima rata“ i „prijatnog pristupa, veseo i verni prijatelj“.

Posle nekoliko meseci zaverenici su u podrumu kuće ispod Doma lordova počeli da skladište eksploziv.

Hteli su da plan sprovedu u delo u julu, ali je zasedanje parlamenta odloženo za novembar zbog kuge.

Foks je bio ključan u sprovođenju plana i u oktobru 1605. dogovoreno je da on čuva barut, zapali fitilj i posle toga pobegne preko Temze.

Profimedia

U isto vreme planirana je pobuna u unutrašnjosti u okviru koje bi princeza Elizabeta, koja je bila treća u redu za presto, bila uhvaćena i postavljena na tron.

Okrutna kazna za zaverenike

Neki od zaverenika bili su zabrinuti zbog činjenice da će u parlamentu u vreme eksplozije biti i katolika, pa je neko od njih baronu Vilijamu Parkeru 26. oktobra poslao anonimno pismo da ne ide na zasedanje parlamenta.

Njegove sluge obavestile su zaverenike da je on upućen u njihov plan, ali to ih nije sprečilo da nastave sa njegovim sprovođenjem.

Pismo je krajem oktobra došlo do kralja Džejmsa, koji je naredio pretragu prostorija ispod Doma lordova.

U njima su pronađeni Foks, burad puna baruta, gomila uglja i drva za potpalu. Foks se tokom ispitivanja prvo predstavio kao Džon Džonson, priznajući da je hteo da raznese Dom lordova, i da mu je žao što nije uspeo u tome.

Nakon toga je odveden u Londonsku kulu, srednjevekovnu tvrđavu pored Temze, gde su ga mučili u nameri da ga nateraju da otkrije imena saradnika, a prostorija u kojoj je ispitivan postala je poznata kao Soba Gaja Foksa.

Profimedia

Koji dan kasnije otkrio je svoj pravi identitet, kao i imena onih koji su učestvovali u zaveri da se ubije kralj.

Suđenje zaverenicima počelo je 27. januara 1606. godine i ubrzo su svi oni proglašeni krivim za veleizdaju. U presudi je precizirano da će svaki od njih prvo biti obešen, da će zatim njegovo telo raščerečiti konji, da će mu potom biti odsečene is spaljenje genitalije i da će na kraju srce i creva biti izvađeni iz tela osuđenika.

Posle silnog mučenja u kuli, Foks je neposredno pred sprovođenje presude pao sa skele na kojoj je trebalo da bude obešen i slomio je vrat, čime je izbegao dodatno mučenje.

Delovi njegovog tela poslati su u četiri ugla kraljevstva kao upozorenje svim potencijalnim izdajnicima.

Engleske vlasti ohrabrile su stanovnike Londona da to što je kralj izbegao atentat proslave paljenjem logorskih vatri, a ubrzo je 5. novembar proglašen za praznik.

Iako je Foks bio samo jedan od 13 zaverenika, postao je lice zavere.

Zbog toga je 5. novembar u istoriji poznat kao Zaverenička noć i Noć lomače, ali i Noć Gaja Foksa ili Dan Gaja Foksa.

Od sredine 17. veka deo proslave postali su i vatrometi, kao i običaj da se zapali nečija lutka, napravljena od stare odeće i novina.

Dugo je to bio samo papa, mada se na modernim događajima mogu videti i Vladimir Putin, Boris Džonson, Margaret Tačer i drugi.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi