Šta je „prljava bomba" i koliko je opasna? Ovo oružje upotrebljavano je i ranije, NATO ga je koristio i prilikom bombardovanja Jugoslavije

Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu obavestio je u nedelju svoje kolege iz NATO da Kijev možda priprema lažni bombaški napad na sopstvenu teritoriju kako bi optužio Moskvu za nuklearni teror.

Ukoliko bi do toga na kraju došlo, mogle bi da budu ozračene velike površine zemlje, dok bi hiljade života bilo ugroženo, a provokacija bi dovela do još dramatičnije eskalacije neprijateljstava.

Rusija se zapadnim ministrima odbrane požalila da bi Kijev mogao da detonira „prljavu bombu“ koja izbacuje radijaciju i da okrivi Moskvu za upotrebu taktičkog nuklearnog oružja protiv ukrajinskih snaga.

Ruska nuklearna doktrina zabranjuje upotrebu nuklearnog oružja bilo koje vrste osim u slučaju da je zemlja napadnuta oružjem za masovno uništenje ili ako se suoči sa konvencionalnim napadom koji je toliko ozbiljan da ugrožava postojanje zemlje.

Šta je prljava bomba?

Prljava bomba je obična konvencionalna eksplozivna naprava koja sadrži radioaktivni materijal, bilo da se radi o uranijumu, plutonijumu ili drugim nusproizvodima radioaktivnog otpadnog materijala koji nastaju prilikom proizvodnje nuklearne energije ili radiološke medicine.

Profimedia

Neadekvatna rekacija na upozorenja iz Rusije

Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu održao je u nedelju seriju telefonskih razgovora sa francuskim, britanskim, američkim i turskim kolegama u kojima je preneo zabrinutost zbog mogućih provokacija Kijeva koje uključuju upotrebu prljave bombe.

Vašington, Pariz i London su istog dana ismejali upozorenje, rekavši da „odbacuju transparentno lažne navode Rusije da se Ukrajina sprema da upotrebi prljavu bombu na svojoj teritoriji“ i sugerišući da će „svet prozreti svaki pokušaj da se ova tvrdnja iskoristi kao izgovor za eskalaciju“.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov u ponedeljak je naglasio da je pretnja prljavom bombom stvarna i da neće prestati da postoji samo zato što zapadni zvaničnici odbijaju da veruju u to. Sa druge strane, ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov obećao je da će to pitanje izneti u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija i naglasio da Moskva ima „konkretne informacije“ o ukrajinskim naučnim institucijama koje imaju tehnologiju za pravljenje prljave bombe.

Kako se prljave bombe razlikuju od nuklearnih

Pixabay

Prljave bombe ne izazivaju nuklearne eksplozije, pa samim tim ni istu vrstu široko rasprostranjenog uništenja kao nuklearno oružje. Umesto toga, njihova glavna svrha je da šire radioaktivnu kontaminaciju preko područja na koje padnu, desetinama ili čak stotinama kilometara, čineći ih nenastanjivim i opasnim po zdravlje okolnog stanovništva i/ili trupa.

Zašto su toliko opasne?

Na vrhuncu američkog takozvanog „rata protiv terorizma“ početkom 2000-ih, zakonodavci su se brinuli oko toga šta će se dogoditi ako teroristi dohvate radioaktivne materijale i detoniraju ih recimo u Donjem Menhetnu ili centru ili u Vašingtonu.

Prljave bombe mogu da se naprave iznenađujuće lako. Kongresna istraga je 2016. godine otkrila koliko je jednostavno bilo stvoriti lažne kompanije kako bi se zaobišla ograničenja za kupovinu radioaktivnih materijala.

Može li vojska na drugi način koristiti smrtonosne radioaktivne materijale?

Profimedia

Bez obzira na potencijalno katastrofalne posledice korišćenja nuklearnog otpada u vojne svrhe, neke vlade sprovele su ovu ideju u delo. Nakon što je Kina ušla u Korejski rat, američki vrhovni komandant Daglas Mekartur je 1950. predložio „da se preko Mandžurije poseje traka radioaktivnog cezijuma kao neka vrsta ’sanitarnog kordona’ protiv kineskog napredovanja“.

Slično tome, tokom ratova koje su predvodile SAD u Iraku, Jugoslaviji, Avganistanu i Siriji, američki i NATO avioni su bacili hiljade tona bombi, granata i projektila sa osiromašenim uranijumom na neprijateljske ciljeve, kontaminirajući široke delove teritorije i ugrožavajući hiljade civila, neprijateljskih trupa i sopstvenih vojnika smrtonosnim dozama radijacije. Britanija je koristila ovo oružje tokom invazije na Irak 2003. godine.

Ima li Kijev kapacitet da napravi prljavu bombu?

Na brifingu u ponedeljak načelnik Ruskih snaga za radijaciju, hemijsku i biološtku odbranu Igor Kirilov upozorio je da Ukrajina ima tehnološku snagu i dovoljne rezerve radioaktivnog materijala da napravi prljavu bombu.

Ovo uključuje oko 1.500 tona istrošenog nuklearnog goriva iz tri operativne nuklearne elektrane u zemlji i 22.000 sklopova istrošenog goriva uskladištenih u odlagalištima otpada ugasle nuklearne elektrane Černobilj, uključujući uranijum-235 i plutnoijum-239 - primarne fisione izotope koji se koriste u nuklearnom oružju.

AP Photo/Efrem Lukatsky, File

Pored toga, ukazao je Kirilov, Kijev ima i kapacitet da skladišti desetine hiljada kubnih metara radioaktivnog otpadnog materijala u nekoliko objekata za odlaganje otpada i može da iskopa do 1.000 tona rude uranijuma svake godine.

Štaviše, kako je naglasio, Ukrajina ima naučno znanje koje joj omogućava da lako napravi prljavu bombu, uključujući legendarni Harkovski institut za fiziku i tehnologiju koji je bio uključen u stvaranje nuklearnog oružja Sovjetskog Saveza i Institut za istraživanje nuklearnu energiju Ukrajinske akademije nauka, koji upravlja istraživačkim reaktorom BBP-M.

Da li bi stručnjaci prepoznali razliku između prljave i nuklearne bombe?

U nedostatku očevidaca detonacije prljave bombe ili nuklearnog oružja malog dometa možda neće biti moguće odmah utvrditi šta je izazvalo eksploziju. Međutim, vremenom bi faktori kao što su otkrivanje nadzemne seizmičke aktivnosti, oštećenja okoline i procene koliko kilotona sile je zabeleženo prilikom eksplozije mogli da pomognu u utvrđivanju krivaca.

Međutim, kao što je general-potpukovnik Kirilov upozorio u svom izlaganju, ako Kijev ipak istraje u nameri da upotrebi prljavu bombu, Zapad bi se verovatno prvo držao svoje izlizane taktike eskalacije, a tek kasnije bi postavljao pitanja.

Profimedia

- Kijevski režim planira da zakamuflira eksploziju ove vrste oružja i predstavi je kao rusku nuklearnu bojevu glavu niskog prinosa koja kao punjenje sadrži visoko obogaćeni uranijum. Prisustvo radioaktivnih izotopa u vazduhu biće zabeleženo senzorima Evropskog međunarodnog sistema za praćenje, uz dalje optužbe da Rusija koristi taktičko nuklearno oružje - rekao je Kirilov.

- Valja napomenuti da je ovakvu tehnologiju informacionog ratovanja Zapad već koristio u Siriji kada su Beli šlemovi snimali propagandne snimke, tvrdeći da tamošnje vladine snage upotrebljavaju hemijsko oružje - dodao je oficir, podsećajući na provokaciju hemijskim oružjem u Han Šejhunu u aprilu 2017, koja je navela SAD da pokrenu vazdušne napade pre nego što je istraga mogla da počne.

Ista taktika je ponovljena godinu dana kasnije, kada je sumnjivi hemijski napad na sirijski grad Duma podstakao Vašington, Pariz i London da pokrenu još jedan talas vazdušnih napada na zemlju, ponovo pre nego što je bila pokrenuta bilo kakva istraga.

Kasnije su uzbunjivači otkrili da su, čak i kada je Organizacija za zabranu hemijskog oružja sprovela istragu o napadu u Dumi, inspektori koji su ukazivali na pokušaje da se dopuni izveštaj bili cenzurisani i klevetani.

Ako vlada Zelenskog nastavi sa provokacijom prljavom bombom, ruska vojska bi nesumnjivo mogla da iskopa neoborive dokaze koji dokazuju odgovornost Kijeva, ali ostaje pitanje da li će zapadna propaganda tada pokušati da za sve bez ikakvih dokaza, kao i do sada, okrivi Rusiju.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi