"Bilo je kanibalizma, nismo imali šta da jedemo, krili smo se među leševima": Nastavlja se suđenje "sekretarici zla" (VIDEO)

Nastavlja se suđenje Irmgard Furšner (96), prozvanoj "sekretarica zla", koja je optužena za učestvovanje u ubistvu 11.412 ljudi dok je radila za SS komandanta u Štuthofu. Jedna od preživelih, Risa Silbert (93), govorila je preko video-veze iz svog doma u Australiji, a regionalnom sudu u Šlezvig-Holstejnu ispričala je da su logoraši pribegavali i kanibalizmu jer nisu imali šta da jedu.

Silbertova je detaljno opisala kroz kakve užase su svakodnevno prolazili u Štuthofu.

- Štuthof je bio pakao. Bilo je kanibalizma. Ljudi su bili gladni i sekli su leševe, hteli su da uzmu jetru - navela je.

AP Photo/Czarek Sokolowski, file

Kako je ispričala, rođena je u Litvaniji 1929. godine, a u logor Štuthof u Poljskoj odvedena je sa majkom i sestrom u avgustu 1944. Otac i brat su ubijeni 1941.

Tifus

U koncentracionom logoru su zatvorenici morali da se prijavljuju u četiri ili pet sati ujutru, a čuvari bi šibali one koji su bili preslabi da stoje.

- Nikome se nisu obraćali po imenu. Za njih smo bili kopilad - rekla je.

Tela su ležala svuda unaokolo zbog epidemije tifusa koja je izbila. Jednom prilikom su se Risa i njena sestra sakrile ispod leševa kako bi izbegle oficire SS-a.

Majka im je preminula od tifusa u januaru 1945. godine, a u tom logoru je od 1939. stradalo više od 60.000 ljudi.

Profimedia

U aprilu 1945, kako je slabila moć Nemačke, preostali zatvorenici su odvedeni u Danzig, gde su brodom prebačeni preko Baltičkog mora u Holstajn. Britanski vojnici su logoraše oslobodili 3. maja.

Sekretarica zla

Irmgard Furšner (97) radila je kao sekretarica u logoru Štuthof od juna 1943. do aprila 1945. godine. Optužena je da je pomagala u ubistvu više od 11.000 ljudi, a sudi joj se kao maloletnici jer je u to vreme imala manje od 21 godine.

Profimedia

Iako je svakog dana dobijala pisma i radijske poruke od komandanta Štuthofa, Pola Vernera Hopa, tvrdi da nije imala nikakva saznanja o zločinima koji su se događali u logoru.

- Moja klijentkinja je radila sa oficirima SS koji su imali iskustva u nasilju, međutim, da li to znači da je znala isto što i oni? Ne mora da znači - poručio je jesenas njen advokat Volf Molkentin.

Sa druge strane, njen muž, nekadašnji oficir SS, svedočio je 1954. da je bio svestan da se zatvorenici ubijaju.

Profimedia

Istoričar Stefan Hoerdler, još jedno značajno ime u ovom slučaju, naveo je da je Furšnerova krila SS-ovce u svom stanu nakon rata, uključujući komandanta Hopa.

Hop, koji je preminuo 1974, odležao je samo devet godina zatvora zbog umešanosti u ubistva.

Sekretarica je prvo trebalo da se pojavi pred sudom prošlog septembra, ali je u rukom pisanom pismu sudiji poručila da ne želi da prisustvuje zbog godina i slabog kretanja.

- Želim da poštedim sebe sramote i ne želim da mi se drugi smeju - navela je.

Potom je pobegla iz staračkog doma nekoliko sati pre početka suđenja, ali je ubrzo uhvaćena, a doktor je utvrdio da je sposobna da prisustvuje suđenju.

Kristof Heubner, iz Međunarodnog komiteta Aušvica, rekao je da su njeni potezi pokazali "neverovatan prezir ka zakonu kao i prema žrtvama Holokausta".

Profimedia/Christian Charisius/dpa/Pool/dpa

Slučaj protiv Furšnerove se zasniva na nemačkom pravnom presedanu po kome se svaka osoba koja je pomagala u rukovođenju nacističkih logora može smatrati odgovornom kao saučesnik u zločinima, čak i bez direktnog učešća u nekom specifičnom slučaju.

Spiskovi zatvorenika

Govoreći prošlog oktobra, tužilac Maks Vancen je rekao da je Furšnerova imala saznanja o svim zastrašujućim zločinima u logoru jer je radila za komandanta i bila je informisana "do poslednjeg detalja" o brutalnim načinima ubijanja.

Primera radi, pripadnici SS-a bi oblačili lekarske mantile i pravili bi se da mere visinu zatvorenika. Međutim, njihova visina im je bila potrebna da bi koristili "specijalnu napravu za vrat". Nakon dva sata, tridesetak zatvorenika je upucano u vrat.

Zatvorenici su primoravani da ulaze u komore u kojima je puštan otrovni gas ciklon B.

Tužilac je naveo da je 22. jula 1944. godine naređen transport grupe zatvorenika iz Štuthofa u Aušvic kako bi svi bili pobijeni. Četiri dana kasnije, sačinjen je spisak zatvorenika, a smatra se da ga je napisala baš Furšnerova.

Profimedia/Michal Fludr

Štuthof, smešten nedaleko od poljskog Gdanjska, bio je prvi logor smrti van Nemačke, a izgrađen je 1939. godine. Tokom šest godina, tamo je poslato 110.000 ljudi, od kojih je oko 65.000 ubijeno.

Prvobitno je bilo zamišljeno da se tamo šalju poljski obaveštajci i intelektualci, ali je kasnije primao veliki broj Jevreja i sovjetskih zatvorenika.

Pored gasnih komora, desetine hiljada ljudi su ovde izgladnjivane do smrti, a mnogi su stradali od prekomernog rada i brojnih bolesti. Od svih preminulih, 28.000 su bili Jevreji.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi