"Bacali su ljude psima": Na suđenju "sekretarici zla" čula su se potresna svedočenja

Azija Šindelman opisala je na sudu horore kroz koje su prolazili u koncentracionom logoru Štuthof kada su ih nacisti bacali na ograde pod strujom ili bacali psima.

U Nemačkoj se sudi Irmgard Furšner (96), prozvanoj "sekretarica zla", koja je optužena za učestvovanje u ubistvu 11.412 ljudi dok je radila za komandanta SS u Štuthofu. Furšner negira sve optužbe.

Ona je imala svega 18 godina kada je počela da radi u logoru u okupiranom Danzigu, u današnjoj Poljskoj, a prva je žena koja se našla na suđenju zbog zločina počinjenih u ime Trećeg rajha.

Kako je navela, pošto je radila u kancelariji koja se nalazila izvan Štuthofa, kaže da nije imala saznanja da se unutra odigrava masovni pokolj.

Profimedia/Christian Charisius/dpa/Pool/dpa

Protiv Furšnerove je podignuta optužnica 26. januara ove godine, a u septembru je uhapšena nakon što je pobegla iz staračkog doma.

Potresna svedočenja

Svedok Azija Šindelman, rođena u Litvaniji 1928. godine, govorila je na ruskom dok se prisećala detinjstva na severu Nemačke u Icehou.

Njen otac je govorio jidiš i vodio je salon za lepotu. Međutim, sve se to promenilo kada su došli nacisti.

- Nije nam više bilo dozvoljeno da hodamo trotoarom, samo na ulici gde su prolazila kola. Morali smo da nosimo Davidovu zvezdu na odeći, zabranjeno nam je bilo da kupujemo u prodavnicama, a trebalo je da predamo radio-aparate i telefone. A onda je počelo ubijanje - rekla je.

Sa porodicom je odvedena u geto u avgustu 1941. godine. Tri porodice su delile jednu prostoriju, a mnogi su umrli od gladi, hladnoće i bolesti.

Jedna osoba je javno obešena jer je prokrijumčarila paklu cigareta.

Profimedia

U julu 1944. godine je odvedena u Štuthof nedaleko od Danziga. Put u vagonima za stoku je trajao je četiri dana. Vrućina je bila nesnosna, a nisu im dali ni vodu ni hranu.

Kada su stigli, nacisti su počeli da viču na njih: "Brže, izlazite, vi prokleti Jevreji!".

Svako je dobio svoj broj, a Šindelman i dalje pamti svoj - 54138.

Istog dana, baka joj je ubijena u gasnoj komori, a ona je sa majkom odvedena u barake gde su bili kreveti na dva sprata, bez toaleta. Njih dve su spavale na podu.

- Stražari su mogli da nam rade šta su hteli. Bacali su ljude na ograde pod električnim naponom, umirali bi momentalno. Druge bi bacali psima ili bi pucali na njih - rekla je nemačkom sudu.

- I Nemci bi nas ubijali - dodala je. Svakog dana bi ih postrojavali kao vojnike i stajali bi tako satima. Ko god bi pao, odmah bi ga ubili.

U tom trenutku, optužena Furšnerova je izvukla slušalice iz ušiju, delujući nezainteresovano, međutim, sudija ju je opomenuo da mora da prati i sluša svedočenje.

Profimedia

Njen advokat Volf Molkentin je rekao da, iako su se u logoru odigravali užasi koji su dobro dokumentovani, i dalje nije predočeno ništa što bi dovelo do presude njenoj klijentkinji.

Kako je naveo, nije otkriveno ništa što bi sugerisalo da je sekretarica bila umešana u ubijanja.

Slučaj protiv Furšnerove se temelji na tome da u Nemačkoj bilo ko, ko je pomagao nacistima u rukovođenju koncentracionih logora, može da bude procesuiran, čak i bez dokaza koji pokazuju da je učestvovao u specifičnom zločinu.

Inače, Štuthof, smešten nedaleko od poljskog Gdanjska, bio je prvi logor smrti van Nemačke, a izgrađen je 1939. godine. Tokom šest godina, tamo je poslato 110.000 ljudi od kojih je oko 65.000 ubijeno.

Prvobitno je bilo zamišljeno da se tamo šalju poljski obaveštajci i intelektualci, ali je kasnije primao veliki broj Jevreja i sovjetskih zatvorenika.

Pored gasnih komora, desetine hiljada ljudi su ovde izgladnjivane do smrti, a mnogi su stradali od prekomernog rada i brojnih bolesti. Od svih preminulih, 28.000 su bili Jevreji.

Furšnerova se u sudnici pojavila u jakni sa kapom, naočarima za sunce i zaštitnom maskom. 

Prošle nedelje je svedočio i Josef Salomonovic (83), poreklom iz Čehoslovačke.

Kako je rekao, imao je samo šest godina kada se otac oprostio od njega pre nego što su mu zabili u srce smrtonosnu injekciju u Štuthofu.

- Možda ne može mirno da spava noću, znam da ja ne mogu - poručio je Furšnerovoj.

On je odbacio tvrdnju da sekretarica nije znala šta se događa u logoru jer iako nije bila direktno umešana, indirektno jeste - makar stavljanjem pečata na smrtovnicu njegovog oca.

Morao je da gleda kako mu majku skidaju i šišaju na ćelavo, posle čega je nije prepoznao.

Salomonovic je preživeo osam koncentracionih logora, uključujući i Aušvic, ali je rekao da mu je najgore bilo u Štuthofu.

Profimedia

- Bio sam klasifikovan kao parazit. Svi koji nisu mogli da rade su bili paraziti - naveo je.

Uspeo je da preživi zajedno sa majkom Dorom i bratom Mihaelom.

- Najgori su bili glad i hladnoća - prisetio se.

Spiskovi zatvorenika

Govoreći u oktobru, tužilac Maks Vancen je rekao da je Furšnerova imala saznanja o svim zastrašujućim zločinima u logoru jer je radila za komandanta i bila je informisana "do poslednjeg detalja" o brutalnim načinima ubijanja.

Primera radi, pripadnici SS-a bi oblačili lekarske mantile i pravili bi se da mere visinu zatvorenika. Međutim, njihova visina im je bila potrebna da bi koristili "specijalnu napravu za vrat". Nakon dva sata, oko tridesetak zatvorenika je upucano u vrat.

Zatvorenici su primoravani da ulaze u komore u kojima je puštan otrovni gas Ciklon B.

Iako je u vreme zločina imala 18 godina, sudi joj se pred sudom za maloletnike bez obzira što je sada u dubokoj starosti.

Tužilac je naveo da je 22. jula 1944. godine naređen transport grupe zatvorenika iz Štuthofa u Aušvic kako bi svi bili pobijeni. Četiri dana kasnije, sačinjen je spisak zatvorenika, a smatra se da ga je napisala baš Furšnerova.

Prvi put je bila ispitana 2017. godine, ali su bile potrebne četiri godine da bi se slučaj našao pred sudom.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi