Slika "žene iz prašine" je obišla svet, ali niko nije znao kakvu tužnu priču nosi: Jedan od najupečatljivijih prizora 11. septembra

Milioni fotografija nastali su 11. septembra 2001, kada je izveden teroristički napad na Ameriku, ali je jedna bila posebno upečatljiva.

U sekundama posle pada Južne kule Svetskog trgovinskog centra, Marsi Borders je, teturajući se, ušla u jednu poslovnu zgradu, potpuno prekrivena prašinom.

Na njenom licu su se videli i šok i bol. Od glave do pete je bila pokrivena betonom i cementom koji su se pretvorili u prah.

Marsi je tek počela da radi na novom poslu u Banci Amerike. Protivno savetu menadžera, istrčala je na ulicu pre nego što se srušila i Severna kula, i ubrzo je završila u prašini.

Fotografisao ju je Sten Honda, fotograf koji je lutao ulicama tog dana, a Marsi je tako postala poznata kao “žena iz prašine”.

"Ova slika je bila drugačija"

- Tokom moje karijere, retko sam mogao da utvrdim ko su ljudi sa mojih fotografija. Kada obavljate rutinske zadatke, pitate uslikane da vam daju podatke, ali ako ste u žurbi nemate uvek priliku da pričate sa ljudima, pogotovo ako imate odgovornost da dokumentujete katastrofu poput napada 11. septembra.

Profimedia

Često je nemoguće ili nebezbedno to učiniti. Ali slika koju sam tog dana napravio za agenciju AFP bila je drugačija.

Fotografisao sam ženu koja je bila prekrivena prašinom kada su se kule urušile. To će postati jedna od ikoničnih slika 11. septembra.

To je bio samo jedan kadar kojim sam je uhvatio dok su se ljudi sklanjali u hodniku zgrade od ogromnog oblaka prašine i ruševina nakon što se srušila jedna kula.

Bila je poslovno obučena, a prašina je progutala boju njene odeće i čizama. Ruke su joj bile podignute kao da mi je nešto pokazivala. Ton slike je žute boje, to mi nije bila namera. Podesio sam aparat za sunčano vreme, a veštačka svetla su dodala žućkastu nijansu. Kasnije tog dana, u žurbi da što pre unesem slike, nisam izmenio boje, a kada sam je video u štampi, shvatio sam da ta boja oslikava generalan osećaj propasti i straha.

Sekund nakon slikanja, video sam da joj pomažu na stepenicama i da je vode, verovatno na bezbedniju lokaciju. Mislio sam da je više nikada neću videti, ali sam se danima nakon toga pitao ko je ona.

U martu 2002. godine urednik AFP u Vašingtonu pozvao me je da mi kaže da su našli ženu sa slike.

Bila je to Marsi Borders. Njena porodica je videla sliku koja je, inače, objavljena u brojnim publikacijama i na sajtovima širom sveta. Shvatio sam da želim da je upoznam.

Iako sam bio uzbuđen što ću je videti, laknulo mi je što znam da je fizički dobro.

Bilo je toliko smrti tog dana da je bilo lepo čuti i neku drugu priču.

Profimedia

Marsi je imala težak život pre nego što se 2001. godine zaposlila u banci čije su prostorije bile u jednoj od kula. Činilo se da joj život ide u pravom smeru.

Sve se to promenilo kada se avion zakucao u Severnu kulu. Radila je na 81. spratu i uspela je da pobegne pre nego što se zgrada srušila. Slušali smo njenu priču sa velikom pažnjom. Napravio sam nekoliko fotografija njenog stana.

Izgledala je kao da je sve to izuzetno uticalo na nju, plašila se da čuje zvuk aviona, bila je uplašena visokih zgrada, pa se zarekla da se neće vraćati na Donji Menhetn.

Bilo je teško videti je tako uplašenu. Činilo se nepravednim da može da izgubi posao jer ne može da se izbori sa izlaskom iz kuće ili ulaskom u neki soliter.

Još jednom sam je video tokom jednog televizijskog intervjua, ali nismo ostalii u kontaktu. Na svaku godišnjicu napada viđao bih njene intervjue.

Tog dana sam načinio stotine fotografija, ali ta je završila u mnogobrojnim publikacijama.

Slika me podseća na to koliko je sve bilo haotično i konfuzno. Zapanjen sam da sam se izvukao bez povreda.

Bio sam veoma tužan kad sam čuo da je preminula od raka 2015. godine  – ispričao je Honda.

"Kao da se i moja duša srušila sa tim zgradama"

Nadimak “žena iz prašine”, ali i sama slika ostali su urezani u sećanje američke javnosti, međutim, za Marsi i hiljade ljudi koji su bili izloženi toksičnoj prašini nakon rušenja Kula, dani koji su usledili nisu bili nimalo prijatni.

– Bilo mi je čudno da imam sliku koja sa sobom nosi nasleđe. Proučavao sam veliki broj fotografa koji su imali dobro poznate slike i nikad nisam ni pomislio da ću i ja imati jednu takvu fotografiju. Pošto je fotografija Marsi prikaz osobe koja je pokušavala da se izbori sa haosom tog dana, mnogi ljudi su mogli da se poistovete sa tim – rekao je Honda.

Ipak, sama Marsi se teško nosila sa svim što je posle usledilo. Deset godina posle napada, nakon što je ubijen Osama bin Laden, za “Njujork post” je ispričala da je teror tog dana otvorio put za deceniju punu depresije i borbe sa zavisnošću.

Profimedia

– Kao da se i moja duša srušila sa tim zgradama. Izgubila sam kontrolu nad životom. Nisam imala nijedan radni dan skoro 10 godina i sve do 2011. godine sam bila u potpunom rasulu. Svaki put kad bih videla neku letelicu, paničila bih. Kada bih videla nekoga u zgradi, mislila bih da hoće da me upuca – poverila se.

Tek kada je izgubila starateljstvo nad svoje dvoje dece, otišla je na odvikavanje od kreka na koji se "navukla" usred očaja.

– Počela sam da pušim krek jer nisam želela da živim – rekla je “Njujork postu”.

Uprkos svemu, uspela je da se oporavi, međutim, 2015. godine je preminula od raka želuca, bolesti za koju je sama smatrala da ima veze sa kancerogenom prašinom koji su svi udisali tog kobnog dana.

– Pitala sam se da li je ta stvar pokrenula ćelije raka u meni. Verujem u to jer nisam imala drugih bolesti, nisam imala visok krvni pritisak, holesterol, dijabetes. Kako se zdrava osoba jednog dana probudi i sazna da ima kancer – poručila je svojevremen zao “Džerzi džurnal”.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi