Bin Laden planirao još jedan 11. septembar: Šta otkrivaju pisma pronađena u njegovom skrovištu? (VIDEO)
Dokumenti pokazuju da je postojao jaz između Bin Ladenovih ambicija i sposobnosti
Osama bin Laden je planirao još jedan teroristički napad na SAD nakon 11. septembra, otkrili su dokumenti koje su zaplenili američki marinci nakon smrti vođe Al Kaide.
Bin Laden je sledbenike hrabrio da koriste privatne džetove, a ne putničke avione, kako bi izvodili napade.
Imao je i ideju da se iseče 12 metara pruge sa američkih železnica kako bi vozovi iskakali iz šina, nadajući se da će tako nastradati stotine ljudi.
Plan o napadu na železnicu se prethodno pominjao 2011. godine, kada se tvrdilo da je vođa Al Kaide želeo da jedan krcati voz sleti s mosta u provaliju.
Pročitajte još:
- Umesto da otmu avion, operativci bi trebalo da zauzmu jedan od čarter-letova, a ukoliko je to teško, železnica bi trebalo da bude meta - navodno je Bin Laden napisao u pismu terorističkoj jedinici Al Kaide u inostranstvu.
- Možete da koristite kompresor. Možete da koristite alate za topljenje gvožđa - predlagao je vođa terorista.
Nije očekivao rat
Neli Lahud, koja je veći deo karijere posvetila izučavanju Al Kaide, istražila je hiljade pisama i beležaka Osame bin Ladena koji su pronađeni kada su ga 2011. u Pakistanu locirali i ubili američki specijalci.
Lahudova kaže da je Bin Laden bio iznenađen američkom reakcijom na seriju terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001. godine, kada je stradalo skoro 3.000 ljudi.
- Al Kaida nije očekivala da će Amerika krenuti u rat - zaključila je Lahudova na osnovu pisama.
Youtube/60 Minutes
Navodno, Bin Laden je mislio da će Vašington odgovoriti limitiranim vazdušnim udarima, ali ništa više od toga.
Smatrao je da će narod, kao i u slučaju Vijetnama, izaći na ulice sa antiratnim sloganima i da će tako izvršiti pritisak na vladu da se povuče iz muslimanskih zemalja.
Međutim, Galupovo istraživanje iz oktobra 2001. godine je pokazalo da je 88 odsto Amerikanaca odobravalo vojnu intervenciju u Avganistanu.
Pisma pokazuju da je postojao jaz između Bin Ladenovih ambicija i sposobnosti. Iako je bio metodičan u smišljanju napada, čak i onih koje nikada nije sproveo u delo, činilo se da je bio prilično naivan kada je reč o međunarodnim odnosima. Čak i deset godina kasnije nije mogao da razume da je Amerika stajala iza Džordža Buša.
Profimedia
- Broj stradalih Amerikanaca u Avganistanu je mizeran u odnosu na žrtve iz Vijetnama - pisao je jednom svom saradniku.
Zato se nadao da će američki narod da okrene protiv vlasti, ali nije u tome uspeo. Planirao je napade na američkom tlu, ali samo u državama koje su podržale Buša 2004. godine.
Kako je poručila Lahudova, Bin Laden je uvek mrzeo Amerikance, ali je znao koliku moć ima.
- Zanimljivo, nije želeo krv Amerikanaca, već njihove glasove - smatra Lahudova.
Šta su još krila pisma?
Kako je posle 11. septembra bio u bekstvu, sa svojim sledbenicima nije komunicirao tri godine. Sa terorističkom grupom je ponovo uspostavio kontakt 2004. godine i ponudio planove za nove napade.
Deklasifikovani dokumenti otkrivaju da se u novembru 2002, kada je američka obaveštajna služba bila zabrinuta da Al Kaida sprema "spektakularne napade", Bin Laden krio i da uopšte nije rukovodio terorističkom grupom.
Pisma otkrivaju i da je 2010. planiran napad na naftne tankere i veće pomorske rute na Bliskom istoku i u Africi. Bin Laden je, navodno, imao ideju da se teroristi infiltriraju u luke kao ribari. Kupili bi specijalne brodove kako bi izbegli radare, a prenosili bi eksploziv. Bin Laden je zapravo želeo da nanese štetu američkoj ekonomiji.
Sa druge strane, Al Kaida je bila zgrožena ratom.
- Slabost, neuspeh, besciljnost koja nas je zadesila bila je mučna. Mi muslimani bili smo oskrnavljeni. Naša zemlja je uništena, okupirana, a resursi opljačkani - naveo je jedan član Al Kaide, Tafik, u pismu Bin Ladenu.
- Reći ću vam kako stoje stvari. Znam da vam neka braća ovde ne govore istinu detaljno jer ne žele da vas uznemire, posebno zbog vaše delikatne situacije - navedeno je, između ostalog, u tom pismu.
Lahudova smatra da su Bin Ladenovi planovi zaustavljeni Arapskim prolećem, serijom antivladinih protesta koji su izbili širom Bliskog istoka.
Iako su bili zadovoljni što je narod ustao protiv diktatora, nisu bili sigurni šta će onda biti sa džihadom - ratom protiv neprijatelja islama.
Analitičari su godinama proučavali Bin Ladenova pisma, još otkad su pronađena u kući u Pakistanu u kojoj se skrivao.
Navodno, pozivao je sledbenike i da ubiju nekadašnjeg američkog lidera Baraka Obamu.
Međutim, likvidaciju Džoa Bajdena (tadašnjeg potpredsednika SAD) zabranio je jer je verovao da će demokrata biti nesposoban predsednik koji će SAD uvesti u krizu, ukoliko džihadisti zaista ubiju Obamu.
- Obama je na čelu nevernika i njegova likvidacija bi Bajdena načinila predsednikom. On je potpuno nespreman za tu funkciju, što će Ameriku odvesti u krizu - napisao je on, dodajući da je general Dejvid Petreus najvažnija figura i da bi njegovo ubistvo promenilo tok rata.
U dnevnicima je postojala i računica Al Kaide o tome koliko bi ljudi morali da ubiju ne bi li naterali SAD da se povuku sa Bliskog istoka. Zaključili su da bi bio potreban najmanje još jedan 11. septembar kako bi se promenila američka politika.
Američke "Foke" su pronašle oko 500.000 dokumenata, uključujući slike, snimke, audio-snimke i pisma, u Bin Ladenovom skrovištu.
Zasada nije poznato koliko će analitičarima biti potrebno vremena da sve dešifruju i prouče.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari