Kakve šanse SAD imaju u ratu sa Kinom zbog Tajvana? Američki stručnjak objasnio kako stoje stvari

Kao što se moglo i pretpostaviti, poseta Tajvanu predsedavajuće Predstavničkog doma Kongresa SAD, Nensi Pelosi, nije dobro prošla, a Peking je bio vidno uznemiren.

Kina je uvela nove trgovinske restrikcije, započela ozbiljne vojne vežbe u okolini ostrva, a na meti sankcija su i Nensi Pelosi i njena porodica. Diplomatske veze sa SAD su prekinute kada je reč o vojnim i klimatskim pitanjima što unazaditi napore da se postigne bilo kakav sporazum o najozbiljnijim pretnjama po globalnu bezbednost.

Mnogi su kritikovali provokativnu posetu Nensi Pelosi, a jedan od njih je bio i Lajl Goldstajn, istraživač kineskog i ruskog strateškog vojnog razvoja koji je 20 godina predavao na Pomorskom ratnom koledžu SAD.

Taiwan Ministry of Foreign Affairs via AP

Goldstajn je za magazin Jacobin objasnio zašto je poseta Tajvanu bila tako važna za Kinu, postoji li rizik od nuklearnog rata i zašto će SAD najverovatnije izgubiti u ratu sa Kinom zbog ovog ostrva.

Analitičar je prokomentarisao burnu reakcije Kine.

- I ja sam bio pomalo iznenađen. Mislio sam da će Peking poslati stotinu letelica u tu zonu ili nešto slično uraditi, ali je reakcija bila mnogo veća i uključila je niz koraka bez presedana. Međutim, ukoliko vidite ono što ja vidim proteklih pet godina, to nije iznenađujuće. Najmanje pet godina smo u krizi koja se sporo odvija, a pitanje Tajvana, i uopšte odnosa Kine i SAD, eskaliralo je na opasan nivo. Kina ovo vidi kao udarac svojoj politici "Jedna Kina", i ne sviđaju im se trenutni trendovi. Mnogi su rekli: "Njut Gingrič je bio tamo 1997. godine, pa šta?" Ali, kineski pristup 1997. je bio drugačiji, jedva da su imali mornaricu i nisu mogli ništa da urade...

Ljudi ne shvataju, dva senatora smo poslali na Tajvan pre dva meseca, a to nisu beznačajne pozicije u američkoj vladi, a Kina je lupala pesnicama i koristila oštar jezik. Međutim, toga nema u mejnstrim medijima - naveo je Goldstajn istakavši da u svetu u kome postoje nuklearne sile, ignorisanje upozorenja jedne strane je neverovatno bezobzirno i potencijalno katastrofalno.

Zašto je Tajvan crvena linija za Kinu?

- Mislim da se razumni ljudi, čak i istoričari, ne slažu oko ovoga. Neću se pretvarati da je ovo jednostavno pitanje. Kako države zadržavaju svoj oblik?

Profimedia

Kina je, grubo rečeno, u ovom obliku dve hiljade godina, a baš zbog toga su veoma osetljivi po pitanju teritorijalnog integriteta... I SAD su bile umešane u to. Od 1850. do 1920. američka mornarica je patrolirala Jangceom, što je uključivalo naoružane brodove koji su operisali zajedno sa britanskom mornaricom, sprovodili smo pravila u Kini. To je bila forma imperijalizma, a ukoliko bi se lokalci pobunili, brodovi bi ih okružili - rekao je.

Kako je kazao Goldstajn, osim Evropljana, tu je bio i Japan koji je počeo upravo od zauzimanja Tajvana što Kina nikada nije zaboravila. Japan je osvojio ostrvo 1894-1895. godine kada je počinio i brojne zločine, zbog čega Kinezi sa velikim neprijateljstvom gledaju ka Tokiju. Tajvan je tako postao i glavna tačka kineskog nacionalizma.

- Pozivam Amerikance i ljude širom sveta da proičitaju izjave Frenklina Ruzvelta u Deklaraciji iz Kaira i Harija Trumana iz govora 1950. kada je istakao veoma jasno da je Tajvan deo Kine koji je imperijalni Japan oduzeo - napomenuo je Goldstajn.

Kako bi izgledao sukob Kine i SAD zbog Tajvana?

- Postoji značajna šansa da bi SAD izgubile rat zbog Tajvana. Očigledan razlog je geografske prirode. Kina vodi rat na svom pragu i mogu da dovedu svu svoju vojnu moć, ne samo ljudstvo već i logistiku koja je Pekingu jača strana, a tu govorimo o borbenim letelicama, helikopterima i svakom mogućem brodu koji možete da zamislite. Svakoj tački Kine je potreban svega dan plovidbe do Tajvana.

Uporedite to sa SAD. Imamo ogromnu vojnu moć, ali ne možemo da doprinesemo na terenu, a čak i kada bismo mogli, da li bi postojala podrška? Čak i podmornice, koje su naš kec u rukavu, ne bi imale podršku jer bi brzo ostale bez torpeda. Bile bi primorane da plove natrag 20 do 30 dana kako bi se dopunile, pa još toliko da se vrate. Tako da, ni najpripremljenija snaga nije održiva.

Lt. Rebecca Rebarich/U.S. Navy via AP, File

Situacija je još tmurnija kada pomislite šta vazdušne snage ili vojska mogu da doprinose borbi, što je skoro ravno nuli. Vazdušne snage su zavisne od pista. Sve piste u blizini bi bile uništene, govorim o Guamu, Okinavi i drugim oblastima. Kina danas ima mogućnost da pogodi Havaje ili Aljasku. Govorim o jednom danu, možda čak i sedam dana konflikta. Rekao sam generalu vazdušnih snaga: "Gospodine, da li sve svesni da sve što držite na Aljasci će najverovatnije biti uništeno u prvoj nedelji rata sa Kinom?". Bio je iznenađen, ali ne bi trebalo da bude - objasnio je stručnjak.

Kako je dodao, Tajvan je 15 puta manji od Ukrajine. Za razliku od Rusije koja je morala da rasporedi svoje snage na mnogim stranama, jer je Ukrajina velika zemlja, u slučaju Tajvana, vojska bi bila koncentrisana u mnogo manjoj oblasti. Kineski vojni budžet je otprilike pet puta veći od ruskog, a Tajvan se može mnogo lakše odseći od isporuka naoružanja.

- Ukoliko se to dogodi, ne želite da budete na Tajvanu - rekao je.

AP Photo/Ng Han Guan

Opasnost od nuklearnog rata?

Goldstajn smatra da ne treba ignorisati opasnosti od nuklearne eskalacije zbog čega je poručio da je ponašanje Nensi Pelosi trebalo strogo osuditi.

Prema njegovim rečima, na polju američko-kineskih vojnih studija se ne govori mnogo o taktičkom nuklearnom naoružanju. Međutim, Kinezi govore i primetili su da Amerikanci stavljaju taktičko nuklearno naoružanje natrag na američke podmornice. Na osnovu toga su zaključili da je to tip oružja koji bi SAD upotrebile u tajvanskom scenariju, što znači da bi i druge zemlje uradile isto.

Pixabay

- Ukoliko počne rat između ove dve sile, a bilo koja strana počne da gubi, recimo da to bude naša strana, da li će naše podmornice udaljene hiljadama milja, lansirati nuklearno oružje, a onda oni odgovoriti na isti način na Guam ili Havaje? Moglo bi da se dogodi i suprotno - ako Kina krene u osvajanje i nešto joj ne bude išlo po planu, i američke snage stignu u to područje, da li će reći: "Ne smemo da dozvolimo da izgubimo?" Moramo da se zapitamo, u nuklearnoj eri, u kojoj fazi bi Kina priblegla korišćenju nuklearnog oružja kako bi oterala neprijatelje. Plašim se da bi Kina nuklearnu kartu mogla da iskoristi protiv Japana - opisao je stručnjak.

Nuklearni rat bi mogao da se dogodi i slučajno, dodao je.

- Kako da znamo da projektili koji bi leteli ka Guamu ili Havajima ne nose nuklearno oružje? Imate nekoliko minuta da donesete odluku - istakao je Goldstajn u intervjuu za Jacobin.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi