Život se vraća u normalu u oblastima koje je zauzela Rusija: Kakva je budućnost Hersona i Zaporožja i zašto su važni i Kijevu i Moskvi

Obnavljanje mirnodopskog života na teritorijama pod ruskom kontrolom trenutno je jedan od ciljeva Moskve, bez obzira na to što se u Ukrajini i dalje odvija specijalna vojna operacija. Trenutno su to Hersonska oblast, veći deo Zaporoške gubernije i veliki deo oblasti oko Harkova.

Moskva je počela obnavljanje ekonomske i socijalne infrastrukture, kao i poboljšanje uslova života u toj oblasti. Vojno-civilne uprave su već uspostavljene, a velike gradove često posećuju visoki ruski zvaničnici.

U Rusiji je široko rasprostranjeno mišljenje da će ove teritorije ostati u okviru Federacije i da sada nema povratka, ali se postavlja pitanje koliko vremena će trebati da se uspostavi mir i kada će se građani koji tamo žive osećati bezbedno.

Neizvesna budućnost

Rasprava o planovima da Hersonska i Zaporoška oblast uđu u sastav Rusije pomera granice vojne operacije u Ukrajini. Zvanični pristup ipak ostaje isti: Ukrajinu treba „denacifikovati” i smanjiti njen vojni potencijal, što zahteva obezbeđenje kontrole nad određenim teritorijama.

Sudeći po političkoj aktivnosti ruskih zvaničnika na ovim prostorima, vojna operacija će ići daleko izvan granica Donbasa, u zavisnosti od situacije na frontu.

Andrej Klišas, predsednik Komiteta Saveta Federacije za ustavno zakonodavstvo i izgradnju države, poslao je jaku poruku rekavši da ne samo stanovnici Donbasa, već svi građani Ukrajine imaju pravo da biraju svoju sudbinu.

Profimedia

Kiril Stremousov, zamenik predsednika vojno-civilne administracije Hersonske oblasti, rekao je za Rojters da bi borbe mogle da utiču na tajming formalnog plana Hersona da se pridruži Rusiji, a odluka će se verovatno doneti „sledeće godine“. On nije isključio mogućnost održavanja referenduma. Početkom maja je, međutim, insistirao da „neće biti referenduma“, optužujući Ukrajinu da „širi lažne“ vesti o ruskim planovima da se uspostavi Hersonska Narodna Republika.

- Kasnije ćemo objaviti naše planove za glasanje ili referendume ako ih bude, ali to se neće dogoditi u skorije vreme, jer je naš primarni cilj da uspostavimo red u Hersonskoj oblasti - rekao je Stremousov, dok je na pitanje da li će se ova teritorija pridružiti Rusiji kazao da se to „neće dogoditi do jeseni“.

Izjave Vladimira Rogova iz vojno-civilne administracije Zaporoške oblasti sličnog su tona. Prema njegovim rečima, Zaporožje se neće vratiti pod kontrolu Ukrajine.

- Nema sumnje da moramo da postanemo deo Rusije kao njen punopravni konstitutivni entitet. Ne želimo nikakve „sive zone“, nikakvu Zaporošku Narodnu Republiku. Želimo da budemo deo Rusije. Kao što smo bili vekovima - kazao je on.

Teritorije pod kontrolom Moskve odlučile su da ne čekaju da se borbe završe i počele su svoju integraciju u rusku ekonomiju. Visoki državni zvaničnici redovno dolaze u posete, govoreći o obnavljanju mirnodopskog života i integraciji teritorija. Za Donbas je bilo potrebno mnogo godina, ali lokalne vlasti već planiraju da pređu na ruski zakon, uspostave finansijski i penzioni sistem zasnovan na rubljama i procedure za izdavanje dokumenata do kraja godine.

U međuvremenu, Rusija nije donela konačnu odluku o integraciji. Ako odluka bude doneta, Moskva će se suočiti sa preprekama u njenom sprovođenju, od političkih do pravnih. Stručnjaci raspravljaju o mogućim scenarijima: uspostavljanje narodne republike koja bi održala referendum o pristupanju Rusiji; spajanje sa Donjeckom Narodnom Republikom, koja će se kasnije integrisati u Rusiju; a takođe traže i druge pravne osnove koje bi zahtevale izmene postojećih zakona.

Profimedia

Mnogo toga će zavisiti od situacije na bojnom polju i od mirovnih pregovora Rusije i Ukrajine. Izjave vojno-civilnih administracija i ruskih zvaničnika trebalo bi da signaliziraju stanovnicima Hersonske i Zaporoške oblasti da se neće vracćati u Ukrajinu. Zato treba da počnu da rade sa proruskim vlastima.

Mnogi stanovnici izbegavaju saradnju sa vojno-civilnim upravama - prema ukrajinskom zakonu, to je izdaja koja može biti kažnjena sa 15 godina zatvora. U drugim delovima Ukrajine već je pokrenut lov na veštice. Služba bezbednosti Ukrajine (SBU) rutinski upada u domove Ukrajinaca koji podržavaju rusku ofanzivu. Ljudi za koje se sumnja da su promoskovski nastrojeni privođeni su i podrobno ispitivani.

Proruske Ukrajince često nazivaju „saradnicima“ i maltretiraju ih na društvenim mrežama. Ujedinjene nacije su priznale da problem postoji - organizacija je prijavila slučajeve kidnapovanja u oblastima Harkova, Donjecka, Luganska, Zaporožja i Hersona.

Najvažniji dokument koji signalizira dugoročne ciljeve Rusije u vezi sa ovim teritorijama jeste naredba predsednika Vladimira Putina o brzom davanju državljanstva stanovnicima Zaporoške i Hersonske oblasti. Podela ruskih pasoša ljudima na ovim teritorijama podstiče nade meštana da će ovi regioni u budućnosti biti deo Rusije.

Humanitarno pitanje

Ljudi u Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti polako se vraćaju normalnom životu, uspostavlja se nova vlast. Lokalna policija regrutuje nove oficire, među kojima su i bivši ukrajinski zvaničnici.

Profimedia

Jedan od njih je Vladimir Saldo, imenovan za načelnika vojno-civilne administracije Hersonske oblasti, u prošlosti je tri puta biran za gradonačelnika Hersona (2002-2012), a takođe je i bivši poslanik Partije regiona, koja je bila na vlasti u Kijevu dok nije došlo do protesta koji su na čelo države doveli one koji podržavaju Zapad.

Nove vlasti daju prioritet obnavljanju normalnog života, formiranju struktura upravljanja, izgradnji aspekata društvene i ekonomske sfere i otvaranju radnih mesta. Tu je 23. maja zvanično uspostavljena dvovalutna zona (rublja i grivna). Plan je da se u bliskoj budućnosti pređe na rublju kao jedinu valutu.

Stanovnici Hersonske oblasti već primaju plate, penzije i druge isplate u rubljama, a dostupni su i ruski internet provajderi, TV kanali i radio-stanice. Uskoro se očekuje dolazak ruskih banaka. Jedina institucija koja tenutno posluje u regionu je Međunarodna banka za poravnanja, registrovana u delimično priznatoj Južnoj Osetiji. Zaporožje i Herson su takođe počeli da koriste ruski telefonski prefiks (+7), a počeo je da se koristi i novi provajder mobilnih usluga.

- Postoji problem sa plaćanjem mobilnih usluga. Ljudi ne mogu da zovu svoje rođake. Ukrajinska privreda u suštini tamo više ne postoji. Platni terminali ne rade, ukrajinske vlasti su ove regione isključile sa svih komunikacija, penzije se neće isplaćivati. Nekada su isto uradili sa Donbasom. To je bila njihova kazna. Isto se dešava i ovde. Isključili su sve bankomate i terminale. Zbog toga ljudi kupuju nove SIM kartice - objanio je poslanik Državne dume Oleg Matvejčev.

Iako je Ukrajina jednostrano prekinula veze sa regionom, što je dovelo do kratkoročnih nestašica i povećanja cena, ruski operateri sada popunjavaju prostor – i to ne samo mobilni operateri i banke, već i prodavnice, apotekarski lanci i drugi distributeri robe. Visoke cene ostaju najveći problem, ali prelazak na rublju trebalo bi da im pomogne da se spuste bar na isti nivo kao na Krimu.

Profimedia

Iako se čini preuranjenim da se procenjuju troškovi za obnovu teritorija koje su sada pod ruskom kontrolom, zamenik ruskog premijera Marat Husnulin, koji je posetio Hersonsku oblast, već je najavio stvaranje specijalne radne grupe za njenu obnovu.

- Obnovićemo sve puteve i stanove koji su uništeni. Drugi paket mera imaće za cilj obnavljanje privrede. Pripremili smo niz inicijativa da što pre pokrenemo privredu i finansijski sistem - rekao je on.

Strateški važne teritorije

Hersonska i Zaporoška oblast strateški su važne za Rusiju iz mnogo razloga. Prvo, one su deo kopnenog koridora između Krima i Rostova. Drugo, oblast koja obuhvata Donbas i južnu Ukrajinu, koja se istorijski zvala Novorosija, industrijska je i poljoprivredna sila. Drugim rečima, ove teritorije neće biti teret za Rusiju. Na duge staze, ako Moskva integriše te regione, oni će imati važan doprinos ekonomiji zemlje.

Obilazeći region, Husnulin je primetio da nije bilo mnogo razaranja i istakao je da ruske vlasti planiraju da što pre ponovo pokrenu fabrike i obnove puteve, kao i da razviju poljoprivrednu proizvodnju.

Regioni koje su sada okupirale ruske snage ranije su proizvodili jednu trećinu pšenice u Ukrajini. Pored sopstvene potrošnje, Ukrajina je pokrivala 10 odsto svetskog izvoza. Zajedno sa udelom Rusije i Kazahstana, činila je jednu trećinu globalnog ukupnog izvoza.

Profimedia

Žito nije najvažnije poljoprivredno dobro jugoistočne Ukrajine. U Hersonskoj oblasti uzgaja se većina ukrajinskog povrća i dinja, dok je Zaporožje bogato trešnjama. Herson je proizveo više povrća nego bilo koji drugi deo zemlje – 14 odsto ukupne žetve u Ukrajini. Najveći doprinos je imao u proizvodnji paradajza, krastavca i crnog luka. Svaki treći paradajz u zemlji došao je iz Hersona, a udeo krastavaca i luka u ukupnoj ukrajinskoj proizvodnji iznosio je po 12 odsto.

Ako je verovati izjavama vojno-civilne administracije Hersonske oblasti, 95 odsto obradivih površina u regionu je obrađeno i zasejano, a predstojeća sezona obećava veoma visok prinos.

Gubitak Hersona i Zaporožja zadao bi ogroman udarac ukrajinskoj ekonomiji. Mnoge analitičke agencije predviđaju ozbiljan ekonomski slom za zemlju koji nikakva finansijska pomoć ne bi mogla da spreči. Neke svetske kompanije procenjuju da će BDP zemlje pasti za najmanje 39 odsto u 2022. Ako Ukrajina izgubi pristup Crnom moru, predviđa se da će se BDP smanjiti za čak 60 odsto. Ako zemlja izgubi samo Donjeck, Lugansk, Herson i Zaporožje, BDP bi i dalje pao za 22 odsto.

Ukrajina bi uz to izgubila ne samo obradivo zemljište i industrijska sredstva, već i neke od svojih kritičnih infrastrukturnih objekata, kao što je najveća evropska nuklearna elektrana u Zaporožju, koja proizvodi oko 40 gigavatsati godišnje, što čini polovinu ukupne energije proizvedene u celoj ukrajinskoj mreži nuklearnih elektrana i 20 odsto ukupne godišnje proizvodnje energije u zemlji.

Upravo zato bi Rusija mogla da smatra da je ova nuklearna elektrana ključ za oporavak u oblastima sa izlazom na Azovsko more, pogotovo jer je sada, kada Marijupolj obezbeđuju ruska vojska i milicija DNR, more pod punom kontrolom Rusije. Projekat oporavka luke je u toku. Marijupolj je već dobio svoj prvi brod, dok je luka u Skadovsku u rekonstrukciji i očekuje se da će moći da počne da isporučuje žito za samo nekoliko meseci.

Profimedia

Strateški značaj Hersona se ogleda i u činjenici da je on glavni snabdevač Krima svežom vodom preko Severnokrimskog kanala. Iako je poluostrvo poslednjih godina moglo da poboljša sopstveno vodosnabdevanje, pristup kanalu je glavni faktor u njegovom razvoju. Šef Republike Krim Sergej Aksjonov nedavno je izvestio da je vodosnabdevanje Severnokrimskim kanalom obnovljeno i da smatra da je to trajno rešenje.

Međutim, jedan od najvažnijih razloga da Moskva polaže pravo na ove teritorije jeste veliki broj stanovnika koji govori ruskim jezikom i ima proruske stavove. Stremousov je nedavno izjavio da će ruski postati zvanični jezik u regionu, poput ukrajinskog.

- Ruski će biti jezik svakodnevne komunikacije, državnih poslova i zvaničnih dokumenata. Neće biti nikakvih ograničenja za ukrajinski jezik - rekao je on i istakao da nikome neće biti oduzete jezičke slobode. Osim toga, administracija planira da započne dijalog sa lokalnom zajednicom krimskih Tatara kako bi se razgovaralo o mogućnosti da krimskotatarski jezik postane treći zvanični jezik u regionu.

Napredak vojne ofanzive odrediće kako će se situacija odvijati, ali izgleda da su šanse za mirovno rešenje sve manje, pošto Ukrajina ostaje pri svom stavu o Hersonu i Zaporožju, a Kijev kaže da je zainteresovan samo za nastavak mirovnih pregovora na osnovu statusa kvo koji je postojao pre 24. februara.

To znači da će sudbina teritorija pod ruskom kontrolom na jugoistoku biti definisana ciljevima vojne operacije. Trenutno se čini da je njihova integracija sa Rusijom neizbežna. I Hersonska i Zaporoška oblast igraju ključnu ulogu u obezbeđivanju bezbednosti Krima i održavanju veze Rusije sa Donbasom.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi