Marija Terezija, jedina carica u istoriji svoje zemlje: Otac nije računao na nju, a ona je uspela da ojača monarhiju zahvaljujući deci

Marija Terezija, jedina i poslednja vladarka iz dinastije Habzburg, rođena je na današnji dan, 13. maja 1717. godine, pre tačno 305 godina. Vladala je kao nadvojvotkinja Austrije, kraljica Ugarske, Češke, Hrvatske, Galicije i Lodomerije, kao vojvotkinja Mantove, Milana, Parme, Pjačence i Gvastale i kao vladarka Austrijske Holandije i brojnih grofovija.

Vladala je četiri decenije i ostala je upamćena po reformama u oblasti obrazovanja, ekonomije i građanskih prava.

Bečlije bez muškog prestolonaslednika, otac bez mnogo razumevanja

Rođena kao drugo, ali najstarije preživelo dete Karla VI, cara Svetog rimskog carstva, i Elizabete Kristine od Braunšvajg-Volfenbitela, automatski je postala naslednica trona.

Bečlije i car razočarali su se što je rođeno žensko dete, pošto su očekivali prestolonaslednika. Odmah na rođenju je krštena i dobila je ime Marija Terezija Valpurga Amalija Kristina.

Njen otac je sa bratom i ocem potpisao sporazum kojim je obećao da će prednost pri nasleđivanju, u slučaju da on nema muške potomke, imati ćerke Karlovog starijeg brata Jozefa, ali je taj dogovor prekršio.

Marija Terezija; Wikimedia/Andreas Møller

Kao žensko dete ona nije imala uslove za bolje školovanje, pa nije imala manire kao njeni prethodnici i nije mogla da se pohvali umećem formalnog govora. Govorila je i pisala “bečkim nemačkim”, koji je naučila razgovarajući sa svojim sluškinjama.

Njen otac se do kraja života nadao da će dobiti i sina, pa ćerku nije mnogo pripremao za buduću ulogu.

Ona je imala sreće što je Karlo VI četiri godine pre njenog rođenja doneo Pragmatičnu sankciju, kojom je i ženskim potomcima garantovano pravo da dođu na presto.

Od kraljice do carice

Na tron jedne od najvećih evropskih imperija 18. veka došla je 20. oktobra 1740, sa 23 godine, kada su mnoge države koje su podržale odluku njenog oca o ženi na prestolu rešile da odbiju poslušnost novoj vladarki. Među njima su bile Saksonija, Pruska, Bavarska i Francuska.

U trenutku smrti njenog oca Austrija je bila u veoma teškom stanju, državna blagajna bila je skoro prazna, a vojska desetkovana. U vojsci je bilo samo 80.000 vojnika, koji nisu bili plaćeni mesecima, ali su bez obzira na to ostali verni Mariji Tereziji.

O državničkim poslovima nije znala dovoljno jer je otac nije pripremao za njih, ali je uskoro počela da stiče uticaj mudrim potezima koje je vukla.

Marija Terezija; Wikimedia/Martin van Meytens

Iako je njen otac bio car, ona nikad nije krunisana za caricu, nego je 25. juna 1741. dobila krunu kraljice. Vladar je bio njen suprug Franc Stefan, utemeljitelj vladarske loze Habzburg-Lotaringen, ali je u stvari ona sama vodila poslove vlade u Habzburškoj monarhiji.

Pet godina kasnije, kada je njen muž postao car Svetog rimskog carstva, Marija Terezija – kao i svaka supruga cara – dobija titulu carice. Ona je prva i jedina žena u istoriji Habzburške monarhije koja postaje vladarka.

"Korisna" deca

U dve decenije uspela je da rodi čak 16 dece, od kojih je 13 preživelo detinjstvo. Većinu dece rodila je dok je vodila brojne ratove, među kojima su Rat za austrijsko nasleđe i Sedmogodišnji rat.

Bez obzira na sve obaveze koje je imala, bila je posvećena naslednicima, njihovom odgajanju i vaspitavanju, a posebno se angažovala oko pronalaska njihovih budućih bračnih partnera.

Deca su joj dobro poslužila da obezbedi opstanak svoje države, a neki od njih su posle sklapanja braka postali vladari drugih zemalja, dok je Marija Terezija redovno održavala kontakt sa njima kako bi ostali pod njenim uticajem i radili ono što ona želi.

Marija Terezija; Wikimedia/Martin van Meytens

Najvažniji joj je bio brak ćerke Marije Antoanete, koju je udala za Luja XVI. Zbog toga ju je posebno pripremala za taj brak i sa njom je stalno bila u kontaku, kritikujući je što joj nikako nije polazilo za rukom da zatrudni.

Reformatorka koja je znala da sluša

Iako je bila konzervativnih shvatanja, sopstvena uverenja je stavila po strani i slušala je savete svojih ministara sprovodeći reforme koje su ojačale austrijsku vojnu i birokratsku efikasnost.

Osim toga, oporezovala je plemstvo, koje nikad ranije nije moralo da plaća porez, pa je državni prihod udvostručen između 1754. i 1764. godine, iako su njeni pokušaji da oporezuje kler i plemstvo bili samo delimično uspešni.

Novo telo, državni savet, osnovala je 1760. godine. Njega su činili državni kancelar, tri člana visokog plemstva i tri viteza, a služio je kao skup iskusnih ljudi čiji je zadatak bio da savetuju monarha, što je predstavljalo važan korak u odvajanju od autokratske vlasti, iako oni nisu imali nikakvu izvršnu ni zakonodavnu vlast.

Ulagala je u modernizaciju medicine, sprovodila reforme građanskih prava i obrazovanja, a 1775. uvela je obavezno školovanje za svu decu staru od šest do 12 godina.

Marija Terezija je umrla 29. novembra 1780. u 63. godini, u svom rodnom Beču, a sa njom je umrla i dinastija Habzburg. Malo je verovatno da se Marija Terezija ikada u potpunosti oporavila od boginja od kojih je bolovala 1767. godine, kao što su pisci iz 18. veka tvrdili. Patila je od kratkoće daha, hroničnog umora, kašlja, nekrofobije i nesanice, a kasnije je dobila i edem. Od smrti njenog muža pa do njene vlastite smrti pogoršavalo se i njeno mentalno zdravlje.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi