Ko je bio vojnik koji je ubio Če Gevaru: Poslednje reči poznatog revolucionara i dalje se pamte (VIDEO)

Bolivijski vojnik Mario Teran Salazar, koji je tvrdio da je ubio revolucionara Ernesta Če Gevaru 1967, preminuo je prošlog četvrtka u 80. godini u Santa Kruz de la Sijeri, na istoku Bolivije.

Inače, navodi se da je Salazar preminuo od raka prostate.

- Bio je bolestan i nije ništa moglo da se učini. Porodica i saborci iz Oružanih snaga su me o tome obavestili jer je bio smešten u vojnoj bolnici - rekao je Geri Prado, vojnik koji je uhvatio Čea u bolivijskoj džungli pre 54 godine.

Vest je ponovo pokrenula priče o smrti poznatog gerilca.

 

 

Bolivijska vojska je 8. oktobra 1967. godine zarobila Če Gevaru, uz pomoć dva kubansko-američka agenta CIA.

Bio je vođa grupe gerilaca koji su preživeli borbe, glad i bolesti. Ranjen u sukobima, odveden je u napuštenu školu u gradu La Igueri.

Tamo je proveo svoju poslednju noć. Navodno, pogubio ga je Salazar uz blagoslov tadašnjeg predsednika Renea Barijentosa, vatrenog antikomuniste.

- To je bio najgori trenutak mog života. Video sam Čea, veoma krupnog, ogromnog. Oči su mu sijale. Kada me je pogleda zavrtelo mi se u glavi. Pomislio sam da brzim pokretom može da mi oduzme oružje. "Smiri se i ciljaj dobro! Samo ćeš ubiti čoveka", rekao mi je on. Tada sam se udaljio jedan korak, ka pragu vrata, zatvorio oči i pucao - prisećao se Salazar.

Če Gevara je u trenutku smrti imao 39 godina. Smrt gerilca je potvrdio Geri Prado Salmon, koji je nadgledao operaciju njegovog hvatanja.

Profimedia

Salazar je rođen 1941. godine u Kočabambi. Otac mu je bio trgovac. Pohađao je Vojnu akademiju i diplomirao je 1961. godine. Četiri godine kasnije se oženio Hlijom Peraltom, sa kojom je dobio dva sina i četiri ćerke.

Nakon Čeovog ubistva je imao lažna dokumenta i živeo je pod lažnim imenom.

Ostatak života je proveo u Santa Kruzu de la Sijeri, najvećem bolivijskom gradu. Pojedini mediji su preneli da su mu 2007. godine kubanski doktori besplatno operisali kataraktu, u okviru "Operacije Milagro", programa međunarodne solidarnosti, koji su pokrenule vlade Kube i Venecuele, kako bi se besplatna medicinska pomoć pružila onima sa očnim oboljenjima. Program je obuhvatao ne samo pacijente iz te dve zemlje već i iz drugih država Juga. Salazarovi sinovi su želeli javno da zahvale doktorima u lokalnim medijima, a čitava priča je obelodanjena pred 40-godišnjicu Če Gevarine smrti.

Prema pisanju kubanskih novina, Salazar je bio praktično slep pre operacije. Ipak, kasnije je to negirao.

Posle 30 godina u službi, Salazar se povukao i živeo je povučenim životom, izbegavajući štampu. Jednom priikom je čak rekao da on nije Gevarin ubica, već drugi vojnik istog imena i prezimena. 

Če Gevarin duh živeo širom sveta

Če je bio svojevrsna legenda, a i danas širom sveta se mogu naći posteri, odevni predmeti i murali sa njegovim likom. Smatra se simbolom levičarskog radikalizma i antiimperijalizma.

Rođen je 1928. u argentinskom gradu Rosariju. Završio je studije medicine posle, čega je dosta putovao, a kada je u Meksiku upoznao Raula i Fidela Kastra, to je samo utvrdilo njegova ubeđenja. Postao je istaknuta komunistička figura tokom Kubanske revolucije i gerilski lider u Južnoj Americi.

Sa Kastrom je učestvovao u svrgavanju kubanske vlade. Služio je kao Kastrov vojni savetnik i vodio je gerilske trupe u borbama protiv kubanskog predsednika Fulgensija Batiste. Kada je Kastro došao na vlast 1959, Gevara je postao upravnik zatvora La Kabanja. Procenjuje se da je najmanje 144 ljudi pogubljeno pod njegovim naređenjima.

Profimedia

Kasnije je bio postavljen za predsednika Kubanske nacionalne banke, pomogavši da se trgovina sa SAD prebaci na Sovjetski Savez.

Generalnoj skupštini UN obratio se 11. decembra 1964, kada je izrazio podršku narodu Portorika. Godinu kasnije, počeo je da obavlja dužnosti ministra industrije.

Godine 1965. napustio je radno mesto kako bi ideje Kubanske revolucije širio u drugim delovima sveta, zbog čega je boravio i u Africi.

Pokušao je da uzbuni narod Bolivije da se pobuni protiv tamošnje vlasti, ali nije imao uspeha u tome.

Poslednji trenuci

Noga mu je bila izrešetana mecima, a pištolj mu je ispao iz ruke. Ernesto Če Gevara se predao.

- Ne pucajte! Ja sam Če Gevara i više vam vredim živ nego mrtav - rekao je bolivijskim snagama koje je obučavala Amerika.

Posle dve i po godine skrivanja, pobunjenik je konačno uhvaćen.

Misija u Boliviji mu je došla glave. Dana 8. oktobra 1967. godine, vojnici su ga zarobili i odveli u jednu omanju školu u La Igueri, oko pet kilometara dalje od mesta gde su ga uhvatili.

Feliks Rodrigez, kubansko-američki operativac CIA, koji se predstavljao kao bolivijski vojnik, pronašao ga je u školi narednog dana.

Profimedia

Kosa mu je bila prljava, odeća pocepana, a ruke i noge zavezane. Američka vlada ga je želela živog kako bi ga ispitala, ali su Bolivijci odlučili da ga likvidiraju bojeći se da bi mu javno suđenje samo donelo još simpatija. Zvanična priča je da je ubijen u obračunu.

Rodrigez je priznao da je imao pomešana osećanja.

Iako je Gevara bio odgovoran za smrt nekoliko njegovih saboraca, bilo mu ga je žao. Poručio mu je da će umreti.

- Pogledao sam ga pravo u lice... Gledao me je i rekao: "Bolje je ovako. Nije trebalo da me uhvate živog" - prisetio se godinama kasnije Rodrigez u jednom intervjuu.

Rukovali su se.

- Zagrlio me je, a i ja sam njega - dodao je on.

Rodrigez je otišao i naredio vojniku da ga upuca ispod vrata kako bi se to uklopilo u priču da je stradao u obračunu.

Kako se navodi u knjizi novinara Džona Lija Andersona "Če Gevara: Revolucionarni život", poslednje reči je uputio poručniku Teranu Salazaru.

- Znam da ste došli da me ubijete. Pucaj, samo ćeš ubiti čoveka - kazao je on.

Teran ga je pogodio u ruke, noge i grudni koš.

Pre nego što je tajno sahranjen u masovnoj grobnici, bolivijski vojnici su ga javno izložili medijima u selu Valjegrandeu. Slike mrtvog revolucionara su obišle svet. Bolivijski komandant je naredio da mu se ruke odseku kako bi vlasti mogle da provere Gevarine otiske pristiju i da kubanskom vođi Fidelu Kastru dokažu da mu je saveznik zaista mrtav.

Decenijama posle smrti, Gevara je postao ikona čiji su život i stradanje postali prilično romantizovani. Džungla i škola u kojoj je ubijen važe za turističku atrakciju. Njegovo lice završilo je na majicama, posterima, zidovima... širom sveta.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi