Šest metaka ispalio na predsednika Amerike samo da bi zadivio slavnu glumicu (FOTO)

Danas se navršava 40 godina od pokušaja atentata na američkog predsednika Ronalda Regana. Taj događaj, o kojem Amerikanci i dan-danas govore, desio se 30. marta 1981. godine, samo 69 dana nakon što je Regan stupio na dužnost šefa Bele kuće. Tog dana, tačno u dva sata i 27 minuta, napustio je hotel “Hilton” u Vašingtonu u kojem je držao govor na dobrotvornoj svečanosti, i krenuo ka limuzini, ne znajući da je tajna služba napravila grešku, koja je mogla da ga košta života. Naime, zaustavili su ljude koji su prisustvovali govoru, a dopustili nepretresenima da stanu pored ograde na nekoliko koraka od šefa države.

Regan je stoga neočekivano prošao pored atentatora Džona Hinklija Juniora, koji je stajao u masi civila, i koji je, shvativši da mu se neće ukazati bolja prilika, izvadio revolver i pucao. Pet od šest metaka promašilo je predsednika. Prvi je u glavu pogodio Džejmsa Brejdija, sekretara za štampu Bele kuće, dok je drugi završio u zadnjem delu vrata gradskog policajca Tomasa Delahantija dok se okretao da zaštiti metu. Hinkli je u tom trenutku imao Regana „na izvol’te“, ali je promašio i opalio preko njegove glave, te pogodio prozor zgrade prekoputa.

Ikona konzervativizma

Ronald Regan rođen je 6. februara 1911. godine. Bio je 40. predsednik Amerike, 33. guverner Kalifornije i glumac. Kao ikona konzervativizma, Regan se rangira visoko u anketama javnog mnjenja o američkim predsednicima i pripisuje mu se pokretanje ideološke renesanse američke političke desnice. Regan je okončao svoj mandat 1989. Bivši predsednik je 1994. otkrio da mu je početkom godine ustanovljena Alchajmerova bolest. Preminuo je deset godina kasnije, u 93. godini.

Ipak, dobio je unutrašnje krvarenje — iako isprva ni on sam nije shvatao da je ranjen, pošto je mislio da ga rebro boli zbog Parove reakcije — i ubrzo mu je ukazana pomoć u Univerzitetskoj bolnici “Džordž Vašington”. Zanimljiva anegdota odigrala se tom prilikom. Naime, bolničko osoblje pitalo je jednog predsednikovog čoveka za ime i adresu osobe koju su dovezli, na šta je ovaj samo rekao: “Avenija Pensilvanija broj 1600”, što je adresa Bele kuće. Tek tada je osoblje shvatilo o kome je reč.

Džordž Buš Stariji, tada kao potpredsednik, nalazio se u Teksasu i momentalno je seo u avion posle poziva državnog sekretara Aleksandera Hejga, koji je na konferenciji za štampu u Beloj kući napravio gaf kad je izjavio da je “preuzeo kontrolu”, misleći da u odsustvu potpredsednika vlast prelazi na šefa Stejt departmenta, što nije istina. Po Ustavu, prelazi na spikera Predstavničkog doma Kongresa. Oni koji su u tom trenutku sedeli u Situacionoj sobi za vanredne situacije počeli su da se smeju kada su ga čuli, a Ričard Alen, savetnik za nacionalnu bezbednost, nazvao je kasnije tu izjavu “glupom”.

CNN na toj priči izgradio reputaciju

Uskoro je i javnost u celoj zemlji — koja je već u dva sata i 42 minuta saznala šta se desilo i koja je satima drhtala okupljena ispred televizora po kućama i šoping-molovima — mogla da se umiri. CNN, koji je postojao samo godinu dana, iako nije imao sopstvene snimke već je koristio ustupljene En-Bi-Sijeve, vrteo je priču neprestano 48 sati i na njoj izgradio reputaciju.

Reganova operacija je završena u šest sati i 20 minuta, ali je svest povratio tek u pola osam. Stanje mu je bilo stabilno, a Buš, koji se u međuvremenu vratio i preuzeo Situacionu sobu, uveravao je svet i naciju da američka vlada funkcioniše bez problema, te da je sve vreme imali punu i otvorenu komunikaciju sa Vašingtonom.

Hteo da zadivi Džodi Foster

Što se tiče Džona Hinklija Juniora, u trenutku pokušaja atentata imao je nepunih 26 godina. Rođen u Oklahomi, a kada je napunio četiri godine s porodicom se preselio u Dalas. Otac mu je bio bogati naftaš, predsednik korporacije “Vanderbilt Enerdži”. Godine 1973. su se ponovo preselili, ovoga puta u Kolorado, gde je otvoreno novo sedište kompanije.

Studirao je s prekidima na Teksaškom tehnološkom univerzitetu, ali ključni momenat njegovog života zbio se 1976. godine kada je odgledao Skorsezeovog „Taksistu“ sa Robertom de Nirom, Džodi Foster, Harvijem Kajtelom i Albertom Bruksom u glavnim ulogama.

U stvari, bitna je bila samo Džodi Foster. Odgledavši film, ludo se zaljubio u slavnu glumicu čija je karijera tek počinjala — imala je samo 14 godina kada je film snimljen, i još je bila na fakultetu kada se atentat odigrao.

Pročitajte još:

Ronald Regan – američki predsednik i glumac koji je nesmotrenom šalom podigao celu Rusiju na noge

Počeo je da imitira De Nira i da prati prethodnog predsednika Kartera, iznenadivši se koliko je lako prići šefu države. Ali glavna je bila silna želja da impresionira Džodi Foster. Zapravo, Hinkli je pokušao da ubije Regana upravo da bi zadivio i osvojio Džodi Foster (kojoj je uzaludno slao pisma, ne znajući da ih je ona predala policiji, koja nije uspela da ga pronađe).

Koliko je to ludo? Mnogo? To je isto mislio i američki savezni sud koji ga je oslobodio krivice zbog neuračunljivosti i smestio u psihijatrijsku kliniku na neodređeno vreme, što je izazvalo šok u javnosti i dovelo do reforme kaznenog zakona, a neke savezne države čak navelo da ukinu ovaj tip odbrane.

Pokušao je da dobije otpust 1987, ali je pretresom njegove sobe utvrđeno da je i dalje opsednut Fosterovom. Pušten je tek 2016, pod uslovom da živi kod svoje majke. Pre nekoliko meseci dozvoljeno mu je da se odseli i osamostali, ukoliko mu doktori to dozvole. Dana 29. maja će napuniti 64. godine.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi