Peking je prozreo namere Zapada: Zašto je uloga Kine u ukrajinskom sukobu neutralna i zbog čega to smeta Vašingtonu?

Sjedinjene Američke Države pokušavaju da nateraju Kinu da se suprotstavi ruskoj „specijalnoj vojnoj operaciji“ u Ukrajini. Prošlog petka su američki predsednik Džozef Bajden i kineski lider Si Đinping održali skoro dvočasovni video-sastanak na kojem su razgovarali o sukobu, kao i o njihovim bilateralnim odnosima.

Čini se da razgovori nisu doveli do suštinske promene u stavu bilo koje strane, pri čemu je Bela kuća još jednom pokazala da SAD nastavljaju da aludiraju na preduzimanje akcija protiv Kine, dok je Bajden čak uspeo da pomene i Tajvan. Američki predsednik je upozorio Peking da će biti posledica ako Kina pruži materijalnu podršku Rusiji.

Kao odgovor, kineski predsednik je rekao da se Kina uvek zalagala za mir i protivila se ratu.

- Sve strane moraju zajednički da podrže Rusiju i Ukrajinu u dijalogu i pregovorima koji će dati rezultate i dovesti do mira - naglasio je on, dodajući da bi NATO i SAD takođe trebalo da se angažuju u razgovorima sa Moskvom.

Ovo je bila prva poznata diskusija između američkih i kineskih lidera od novembra. Usledila je nakon sastanka početkom nedelje u Rimu između američkog savetnika za nacionalnu bezbednost Džejka Salivana i vodećeg kineskog diplomate Janga Jiečija.

SAD su jasno stavile do znanja da će nametnuti „troškove“ Pekingu u slučaju da Zapad počne da smatra da on „podržava“ Rusiju. Ranije prošle nedelje nekoliko zapadnih medija tvrdilo je da je Moskva zatražila od Pekinga „opremu i druge vrste nespecifikovane vojne pomoći“ kako bi pomogla vojnoj operaciji u Ukrajini.

AP Photo/Alex Brandon Profimedia

Peking je odbacio optužbe, a portparol kineske ambasade u Vašingtonu Liu Pengju rekao je da Kina „nikada nije čula“ za navodni zahtev Rusije i dodao da je prioritet njegove zemlje da spreči eskalaciju napete situacije ili čak da onemogući da ona izmakne kontroli. Verovatno je optužba osmišljena kako bi osramotila Peking i dodatno promovisala narativ da su ruski ratni napori neuspešni.

Uporna Amerika

Kina je oprezan geopolitički igrač. Ima spoljnu politiku zasnovanu na traženju stabilnosti i prioritet sopstvenog ekonomskog razvoja. Zbog toga ne podržava i neće otvoreno podržavati rat u Ukrajini. Međutim, ove zabrinutosti ne znače da će Si Đinping skočiti u zagrljaj Americi i suprotstaviti se Moskvi.

Iako Kina nesumnjivo želi mirno rešenje, ona ništa ne duguje Sjedinjenim Američkim Državama i priznaje da bi okretanje protiv Rusije uključivalo razmenu dugoročnih strateških razmatranja za kratkoročne izvesnosti. Na kraju krajeva, kada se kriza u Ukrajini završi, SAD će se okrenuti indo-pacifičkoj strategiji i uobičajenom poslovanju kada je u pitanju obuzdavanje Pekinga, smatra politički analitičar Čed Džonson.

Prošlog meseca, neposredno pre otvaranja Zimskih olimpijskih igara, Vladimir Putin se sastao sa Si Đinpingom i zapečatio prijateljstvo između njihove dve zemlje, potvrđujući zajedničku viziju multipolarnog sveta.

Rusko-kinesko partnerstvo znatno je ojačalo poslednjih godina. Obe nacije suočile su se sa zajedničkim strateškim neprijateljstvom SAD i njenih saveznika, pri čemu Vašington dugo pokušava da ih obuzda u potrazi za unipolarnom hegemonijom, dok nastoji da slomi i sve druge svoje konkurente na tom putu, ističe analitičar.

Mikhail Klimentyev, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

Moskva i Peking imaju različite interese u brojnim oblastima, ali konsenzus je stvoren na osnovu pretpostavke da jedni drugima obezbeđuju politički prostor i da deluju kao protivteža SAD i njenim saveznicima, ulažući u multipolarno okruženje.

Iako je ruska vojna operacija u Ukrajini odvratila Vašington od njegove indo-pacifičke agende, ona je takođe izazvala neizvesnost na tržištima, omogućila SAD da poveća svoj uticaj u EU i ohrabrila Tajvan da iskoristi krizu kako bi izgradio više političkog prostora za sebe. Kina je takođe imala jake trgovinske odnose sa Ukrajinom, koja se pridružila njenoj inicijativi „Pojas i put“ još 2017.

Jasno je da SAD nastoje da iskoriste krizu da naprave razdor između Pekinga i njegovih saveznika i, u svom pokušaju da izoluju i Rusiju i Kinu, imaju cilj da navedu Peking kao saučesnika u moskovskoj specijalnoj operaciji. Bez sumnje će se vratiti svojim strateškim prioritetima kad se borbe budu okončale, smatra Džonson, ističući da je, iz više razloga, malo verovatno da će ovo promeniti kinesku računicu.

Prvo, čak i ako bi Peking eksplicitno delovao protiv Moskve, SAD ne bi promenile svoj trenutni kurs prema Kini kao nagradu. Peking stoga nema razloga ni da veruje Vašingtonu, niti da menja svoj stav. Ne treba zaboraviti da su, pre sukoba u Ukrajini, SAD efektivno optuživale Kinu za genocid nad Ujgurima, organizovale klevetničku kampanju protiv Zimskih olimpijskih igara, stavljale na crnu listu sve veći broj svojih kompanija, stvarale neprijateljske vojne blokove kao što su AUKUS (Australija, UK i SAD), Kuad (Australija, Indija, Japan i SAD) i pokušavale da je pritisnu zbog Tajvana.

Drugo, Kina priznaje da SAD na nju gledaju kao na svoju primarnu pretnju i konkurenta, percipirajući Rusiju kao silu koja ima manji kapacitet da se takmiči na globalnom nivou u smislu ekonomije i tehnologije. Iako bi Peking mogao da nastavi da poziva na mir i dijalog u Ukrajini, ipak će nastaviti da se pridružuje Moskvi kada je u pitanju protivljenje širenju NATO-a, pozivajući umesto toga na „uravnotežen, efikasan i održiv bezbednosni mehanizam“, ističe pomenuti analitičar. Ovo je u skladu sa njegovim postojećim stavom o stvaranju blokova saveza predvođenih SAD koji ciljaju na nacije kao što je Kina i mentalitet hladnog rata koji je izazvan kao posledica. Kina ne krije svoje mišljenje da su SAD „na pogrešnoj strani istorije“.

Profimedia

Iako se Kini ne sviđa neizvesnost sukoba u Ukrajini, ona SAD ne duguje nikakvu uslugu kada je u pitanju uloga koju će igrati u obnavljanju stabilnosti. Pošto je nameravao da vodi hladni rat protiv Pekinga, Vašington sada pokušava da kontroliše svoj odgovor na ukrajinsku krizu, dok nastavlja naizmenično da joj preti i pritiska je.

Iako Kina i Rusija ne dele isti pogled na svet, okupile su ih političke struje Zapada, koje veruju da mogu nametnuti svoju dominaciju i proširiti svoje sfere uticaja bez posledica, zaključuje Džonson.

Kina je prozrela namere Zapada

Na samom početku sukoba u Ukrajini, delovalo je da je Peking stao na stranu Moskve, optužujući Sjedinjene Američke Države i njene saveznike iz NATO-a da izazivaju sukobe dozvoljavajući svom bezbednosnom bloku da se proširi na istok.

Sada, dok se Kina suočava sa pritiskom Zapada da osudi rusku invaziju, ona pojačava sličnu retoriku i govori o američkom petljanju u situaciju na istoku Evrope i u Aziji.

Poslednjih dana visoki zvaničnici kineskog ministarstva spoljnih poslova i uticajne publikacije Komunističke partije optužile su SAD da nastoje da izgrade blok sličan NATO-u u Indo-Pacifiku, uz jedno zvanično upozorenje na „nezamislive“ posledice ako to učine.

Na konferenciji u Pekingu u subotu, kineski zamenik ministra spoljnih poslova Le Jučeng rekao je da bi ukrajinska kriza mogla da se iskoristi kao „ogledalo“ za sagledavanje bezbednosne situacije u azijsko-pacifičkom regionu.

AP Photo/Patrick Semansky

Le nije imenovao SAD, ali je eksplicitno pomenuo indo-pacifičku strategiju - plan koji je Bajdenova administracija detaljno predstavila prošlog meseca sa ciljem da pojača svoju ulogu u regionu, na primer kroz podršku demokratiji i jačanje njenih saveza i partnerstava, uključujući Tajvan.

Izgradnja „zatvorenih i ekskluzivnih malih krugova ili grupa“ u regionu „opasna je koliko i strategija NATO-a za širenje na istok Evrope“, rekao je Le na događaju na Univerzitetu Đinghua, prema verziji govora koju je objavilo kinesko ministarstvo spoljnih poslova.

- Ako se dozvoli da se to ne kontroliše, došlo bi do nezamislivih posledica koje bi na kraju gurnule azijsko-pacifički region preko ivice ponora - rekao je on.

Kineska kritika NATO-a usledila je nakon pokušaja da se prikaže kao neutralni akter u ukrajinskoj krizi, odbijajući da osudi ruske napade na civile, istovremeno naglašavajući svoju humanitarnu pomoć Ukrajini i negirajući da razmišlja o pružanju vojne podrške Moskvi.

Poruka Americi

Upozorenja zamenika ministra inostranih poslova Lea o američkom prisustvu u Indo-Pacifiku ponovio je u ponedeljak i kineski ambasador u ASEAN-u na konferenciji za novinare u Džakarti.

Tamo je ambasador Deng Sijun optužio SAD da su „stvorile skup 'pravila bandi' dok su tvrdile da podržavaju međunarodni poredak" i da su region odvele „zlim putem", prema pisanju kineskog državnog medija „The Paper".

Maxim Shipenkov/Pool Photo via AP

Sličan ton je usvojen u članku u kineskom dnevniku Narodne oslobodilačke armije, ponovo objavljenom prošlog vikenda na veb-stranici uticajnog časopisa Komunističke partije Kiuši, koji je imao za cilj indo-pacifičku strategiju i rekao da je stvaranje blokova SAD važan razlog za kontinuirano pogoršanje i eskalaciju ukrajinskog pitanja.

Ovo nije prvi put da Kina pokušava da povuče paralele između američke strategije u Indo-Pacifiku i NATO-a poslednjih godina, a zabrinutost je u središtu ključnog stava koji je zbližio Rusiju i Kinu: njihovog zajedničkog nepoverenja u SAD.

To je podvučeno u zajedničkoj izjavi od 5.000 reči objavljenoj nedeljama pre pokretanja vojne operacije u Ukrajini, u kojoj su obe zemlje izrazile svoje protivljenje daljem proširenju NATO-a i obećale da će „ostati veoma oprezne u pogledu negativnog uticaja indo-pacifičke strategije“.

Britanija je u proteklih godinu dana poslala najveću koncentraciju pomorskih i vazdušnih snaga na zajedničke vežbe u Filipinskom moru, dok je Nemačka prvi put posle skoro dve decenije poslala ratni brod kroz Južno kinesko more. Francuska je takođe prošle godine objavila plan za jačanje svoje pomorske saradnje sa Južnim Pacifikom. Kina je često odbijala takve akcije, osuđujući ono što vidi kao napore da se Peking obuzda u brzom ekonomskom razvitku.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi