SAD i NATO naoružavaju Ukrajinu i istok Evrope, Rusija strpljivo motri: Koliki je rizik od nuklearnog rata i kako bi on mogao da izgleda?

U prvih nekoliko dana specijalne vojne operacije Rusije u Ukrajini bilo je prilično napeto, što zbog borbi trupa susednih zemalja, što zbog oštre retorike zapadnih sila, pa se često mogla čuti i sintagma "nuklearni rat".

Poslednjeg dana februara Rusija je stavila nuklearne snage u stanje borbene gotovosti, nakon što je u njen komšiluk počelo da stiže NATO naoružanje koje je pretilo bezbednosti cele zemlje. Vladimir Putin je zapretio da će svako ko se bude umešao u oslobodilačku vojnu akciju Rusije u Ukrajini snositi ozbiljne posledice, a nekoliko dana kasnije brutalne sankcije uvedene njegovoj zemlji označio je kao neprijateljski akt SAD, EU i NATO.

Ipak, do sada ni sa jedne strane nije bilo otvorenih pretnji da bi moglo da dođe do nukleranog napada.

Šta ako ikad dođe do nuklearnog rata?

Bilo da vojna operacija u Ukrajini ili neki drugi događaj pokrene nuklearni rat, postavljaju se veoma važna pitanja. Da li postoji dovoljno bezbedno mesto da se sakrijete i treba li da spremamo zalihe za nuklearnu zimu?

U najgorem slučaju, nuklearni rat može izazvati kolaps globalne civilizacije, potencijalno rezultirajući velikom štetom u dalekoj budućnosti. Veoma je neizvesno da li će neki događaj dovesti do nuklearnog rata, kao i kakve će biti njegove posledice.

Pixabay

Do sada smo imali samo jedan nuklearni rat, Drugi svetski rat, kada su pre 77 godina Sjedinjene Američke Džrave bombardovale Hirošimu i Nagasaki. Kada je počeo Drugi svetski rat, nuklearno oružje još nije bilo izmišljeno, a kada je došlo do bombardovanja u Japanu, SAD su bile jedina zemlja sa nuklearnim oružjem. Nije bilo nuklearnog odvraćanja, nije bilo pretnje od obostranog sigurnog uništenja. Takođe nije postojao tabu protiv upotrebe nuklearnog oružja, niti su postojali međunarodni ugovori koji regulišu njegovu upotrebu.

Ukoliko bi došlo do nuklearnog rata, moguće su dve vrste scenarija: namerni, u kome jedna strana odlučuje da pokrene nuklearni napad prvim udarom, kao što je Drugi svetski rat, i nenamerni nuklearni rat, u kome jedna strana pogrešno veruje da je pod nuklearnim napadom i lansira nuklearno oružje. Primeri uključuju incident „Ejbl Arčer“ iz 1983. godine, kada je SSSR u početku pogrešno protumačio vojne vežbe NATO-a, i incident sa norveškim raketama iz 1995. godine, kada je naučno lansiranje nakratko pomešano sa projektilom.

Koliko će posledice nuklearnog rata biti ozbiljne zavisi od mnogih parametara - od toga koliko je nuklearnog oružja detonirano i koje eksplozivne snage, na kojim lokacijama i nadmorskim visinama i koji su se drugi, nenuklearni napadi, takođe desili tokom vođenja rata.

Svaki nuklearni rat, ma koliko „mali“, bio bi katastrofalan za pogođena područja. Međutim, ono što nuklearno oružje čini tako zabrinjavajućim nije šteta koju može izazvati jedna eksplozija. Ona može biti velika sama po sebi, ali je i dalje uporediva sa štetom koju mogu prouzrokovati konvencionalni, nenuklearni eksplozivi. Drugi svetski rat je dao samo nagoveštaj: od otprilike 75 miliona ljudi koji su poginuli u ovom sukobu, samo oko 200.000 njih je ubijeno nuklearnim oružjem.

Pixabay

Ono što nuklearno oružje čini toliko zabrinjavajućim je to što olakšava izazivanje razaranja nesagledivih razmera. Sa jednom naredbom o lansiranju, država može da izazove mnogo više štete nego što je naneseno tokom celog Drugog svetskog rata, i to bez slanja ijednog vojnika u inostranstvo, tako što će umesto toga ispaliti nuklearne bojeve glave sa interkontinentalnim balističkim projektilima. Masovno uništavanje je odavno bilo moguće, ali nikada nije bilo tako lako.

Zato ne čudi što je Rusija nedeljama pre pokretanja vojne operacije u Ukrajini tražila bezbednosne garancije da se NATO neće širiti na istok i doći na njen prag sa opasnim naoružanjem koje bi narušilo njenu bezbednost i što je, očekujući najdrastičniju reakciju Alijanse, stavila nuklearne snage u stanje borbene gotovosti.

Današnje nuklearno oružje je mnogo manje, preciznije i moćnije od onog korišćenog u Drugom svetskom ratu. To znači da bi nuklearni rat imao razorne posledice koje bi se osetile daleko izvan ukrajinskih granica.

Ipak, po svemu sudeći, sve zavisi od Sjedinjenih Američkih Država i drugih nuklearnih sila koje su članice NATO-a i koje bi mogle da budu prve koje će ispaliti nuklearni projektil koji bi svet uveo u vrtlog haosa nezamislivih razmera.

Kako je nuklearno oružje evoluiralo od 1945?

Bomba bačena na Hirošimu 1945. godine bila je teška oko 4.500 kilograma i ubila je više od 100.000 Japanaca. S vremenom su napravljeni značajni koraci u minijaturizaciji tehnologije: današnje nuklearno oružje je kompaktnije i obično teži samo nekoliko stotina kilograma, ali ima potencijal da ubije milione ljudi. Ove karakteristike omogućavaju da se atomski napad izvede različitim sredstvima, od balističkih do krstarećih projektila, koji mogu da dopru do svih delova sveta.

Pixabay

- Mnoga od ovih oružja su mnogo manja, lakša za ispaljivanje nego što su bila. Osim toga, njihova eksplozivna moć je mnogo veća - objašnjava Stiven Hercog, istraživač u Centru za bezbednosne studije pri federalnom tehnološkom institutu ETH Cirih.

Neka od nuklearnih oružja koje Rusija danas ima na raspolaganju preko 50 puta su moćnija od atomskih bombi bačenih na Hirošimu i Nagasaki.

Kako se mogu koristiti različite vrste oružja?

Strateško nuklearno oružje se generalno koristi za gađanje gradova.

- Ali ono se takođe može koristiti za gađanje veoma velikih i važnih vojnih objekata, kao što su baze i pomorske udarne grupe na moru - kaže Hercog.

Taktičko ili nestrateško oružje, s druge strane, jeste oružje malog prinosa dizajnirano da se koristi na bojnom polju kao „izjednačavanje snaga“: da se sukob preokrene u nečiju korist. Procenjuje se da Rusija poseduje oko 1.900 komada taktičkog nuklearnog oružja.

Koji su mogući scenariji sukoba?

Ako Rusija odluči da reaguje na evenutalni nuklearni napad neke od zapadnih sila koje bi intervenisale atomskim oružjem u Ukrajini, veća je verovatnoća da će upotrebiti taktičko nuklearno oružje na bojnom polju nego velike strateške bojeve glave koje bi SAD mogle protumačiti kao direktan napad na NATO, kaže istraživač Aleksandar Bolfras iz Centra za bezbednosne studije na ETH Cirihu.

Profimedia

Pored unapred smišljenih napada, treba uzeti u obzir i rizik od nesreća, koji se povećava tokom transporta nuklearnih bojevih glava ili tokom borbi u blizini nuklearnih elektrana, kao što se već dešava u blizini Zaporožja, gde se nalazi najveća evropska nuklearna elektrana.

Nuklearne tenzije i oružje u stanju pripravnosti takođe povećavaju rizik od pogrešne percepcije i eskalacije sukoba.

Kakvu štetu bi današnje nuklearno oružje moglo da izazove?

Ako bi došlo do nuklearnog rata, deo planete bi postao nenastanjiv i svet kakav poznajemo više ne bi postojao, kaže Hercog.

Čak i raspoređivanje samo malog dela nuklearnog arsenala imalo bi razorne dugoročne posledice.

- Atmosferski natpritisak izazvan udarnim talasom nuklearne eksplozije mogao bi da uništi čitave zgrade udaljene i nekoliko desetina kilometara od mesta udara, osim one od ojačanog armiranog betona - objašnjava on.

Stotine hiljada ljudi moglo bi da strada u trenutku, a broj povređenih i srušenih zgrada bio bi ogroman. Pored toga, eksplozija bi stvorila vidljive, infracrvene i ultraljubičaste svetlosne talase koji bi u kombinaciji proizveli neku vrstu velike, veoma vruće vatrene lopte sposobne da sagori sve i stvori opekotine trećeg stepena u još većem radijusu od oštećenja koje je izazvala eksplozija.

Pixabay

Kontaminirane populacije morale bi da se nose sa naknadnim radioaktivnim padavinama, koje mogu izazvati tumore i urođene defekte.

Današnja tehnologija atomskog oružja omogućava brisanje čitavih metropola čak i na velikim udaljenostima.

Efekti radijacije mogli bi biti ogromni za čitavu kontinentalnu Evropu i bili bi slični onima izazvanim kvarom nuklearne elektrane, objasnio je Hercog.

Koliko je verovatan nuklearni napad?

Do danas je verovatnoća da će NATO ili Rusija upotrebiti nuklearno oružje još uvek mala, ali rizik nije na nuli. Umesto toga, verovatnije je da će biti upotrebljeno hemijsko ili biološko oružje, o čemu svedoče biološke laboratorije otkrivene u Ukrajini koje su finansirale Sjedinjene Američke Države. Ubrzo pošto su one otkrivene, panično su uklonjeni dokazi o eksperimentima koji su se tamo vršili sa nekim visokozaraznim bolestima sposobnim da izazovu pandemiju.

Ne treba zaboraviti da borbe koje se trenutno vode u Ukrajini nisu usmerene protiv naroda nego protiv zapadnog naoružanja i vojnih objekata koji ugrožavaju bezbednost Rusije, pa se eskalacija ne može potpuno isključiti.

Čak je i Penatgon u subotu rekao da nema naznaka da bi Rusija mogla da upotrebi nuklearno oružje.

- Mogu samo da kažem da u ovom trenutku nismo primetili ništa što bi nam dalo povod ili razlog da promenimo našu strategiju nuklearnog odvraćanja - rekao je portparol Pentagona Džon Kirbi.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi