Izbori nisu ni raspisani, a blokaderski pokret se podelio po svim osnovama: Ko, kome smeta i kako bi izgledala zemlja da oni otmu vlast?

Od velike "solidarnosti", "jedinstva", "razumevanja" među blokaderima teroristima nakon godinu i po dana nije ostalo ništa. Baš kao što je i govorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, uspeli su da se podele i po pitanjima koja niko nije postavljao.

Na stranu to što ne znamo stav svih subjekata, članova te sekte o najvažnijim pitanjima: Kosovu i Metohiji, odnosu ka dešavanjima u Srebrenici, srpskim žrtvama u krvavim ratovima 90-ih, prema pitanju odgovornosti žute kuge za ekonomsku propast Srbije početkom 2000-ih godina, kao grom iz vedra neba odjeknule su nove podele.

Zdravko Ponoš (za prijatelje PoNATOš), jedan od vođa parlamentarne frakcije blokadersko-terorističke sekte pokazao je gostujući na N1 (NN1), starijem bratu Tajkunsko-terorističke lažovizije (LLŽ), šta misli o planu jednog dela blokadera da tu parlamentarnu frakciju u potpunosti odbace.

Ističući i potencirajući da je on za Evropsku uniju (kao da piculad nisu) iako su pešačili, vozili bicikle, plivali, leteli, trčali, puzili do Brisela i Strazbura, postavio je pitanje zašto se od njih traži da na izborima ne učestvuju.

Nije ovo prva svađa parlamentarne tajkunčadi sa vanparlamentarnim delom piculadi, ali je priča mnogo komplikovanija kad se pokuša opisati koje sve frakcije blokadera-terorista postoje i zašto se svađaju. Ipak, moguće je definisati nekoliko grupa:

Među vanparlamentarnim blokaderima postoje: žaklinisti, lomparisti i đokisti.

Prva grupa, žaklinisti, su konzumatori propagande sa Tajkunsko-terorističke lažovizije (LLŽ). Smisao postojanja pronalaze u nabijanju pregleda na isečcima i javljanjima Žakline Tatalović na YouTube. Da, u pitanju je ona propagandistkinja sa Nacistička N1 (NN1) koja je lagala da joj je pokojni predsednik SANU Nikola Hajdin deda.

Najduhovitiji čovek u univerzumu za njih je Zoran Kesić, a ako bi plenum rekao da sopstvene roditelje treba da liše života, ne bi im predstavljalo problem, jer - Ja priznajem samo sud svog plenuma!

Druga grupa, lomparisti, su salonski nacionalisti koji bi voleli da smeju da se potuku na tribinama fudbalskog stadiona, ali ih u tome sprečava majka kod koje žive u jednosobnom stanu. Izveli bi devojku na neko lepo mesto kad bi imali novac, ali nažalost nemaju posao....na sreću nemaju devojku.

Treća grupa, đokisti, veruju da je UKP u zgradi rektorata pronašao "predsedničkog kandidata" kada su došli u sklopu istrage o smrti studentkinje Milice Živković na Filozofskom fakultetu. Radi se o duboko verujućim ljudima. Nalepnice da "studenti pobeđuju (Srbiju)" su im dosadne, a Mali Đokica (Vladan Đokić) bi odlično izgledao na fresci/ikoni. Prave se da ne čuju dobro kada im neko kaže da je rektor Đokić bio član SNS-a i da se dobro okoristio i o SNS i posebno o državu Srbiju dok nije umislio da može da postane novi Karađorđe (iako Crni Đorđe sasvim sigurno nije bio gej).

Ni ove tri grupacije nisu monolitne. Štaviše.... postoje žaklinisti koji se dele na Nacistička N1 (NN1) i Nacistička NovaS (NNS) žakliniste. Ovi drugi, koji više vole neskrivene tabloide, mogli bi da zamene Žaklinu sa Jelenom Obućinom, ali je ovih Žaklininih žaklinista više, nisu jači, ali imaju makazice za nokte kojima mogu da te povrede.

Takođe, postoje i lomparisti koji nisu svi mlaki, neki su čak i SPO "desničari". Da je početak avgusta 1995. godine, ne bi branili srpski narod u Republici Srpskoj Krajini, već bi se treznili od proslave zlata na EP u košarci. Pošto je danas 7. maj, spremaju se za odlazak na Ravnu Goru sutra, ali tamo neće biti sa četnicima koji imaju ratno iskustvo, oni vole četnike iz fotelje, kakvi su i sami.

Lomparisti imaju i taj deo koji su i sada članovi opskurne stranke koja još uvek postoji, a zove se Novi DSS. Niko ne razume zašto se stranka koja postoji od 1992. godine zove "Novi", a nikome nije jasno ni zašto im je Francuz, tj. francuski državljanin, predsednik stranke. Sve što taj deo lomparista zna je da će uvek za groš najgoreg drugosrbijanskog, neoliberalnog, srbomrzačkog šljama, da izda i zemlju i narod i nacionalnu ideju.

Među đokistima, idolopoklonicima vođe kulta Vladana Đokića itekako postoje razlike. Jedan deo verujućih bi da uništi SPC u potpunosti, drugi bi samo da hramove pretvori u pabove i kafane, jer: "Šta će nam popovi i crkve"? Treći bi ih jahali vrlo rado, al' ni popovi nisu što su nekad bili. Sad su spremni da se brane, a imaju i svoju zemlju iza sebe, a Svetog Savu i svetu Crkvu ispred. Stoje zajedno sa svojim narodom i mole se Bogu za spas Srbije. Na sve delove đokista ta molitva deluje kao beli luk na vampira ili sveta vodica na đavoimanog čoveka.

Ovo je samo deo onoga kako se dele vanparlamentarni blokaderi teroristi i zbog čega je mogućnost da zasednu za vrat Srbiji neizvodljiva, jer bi bila pogubna po njih same. Parlamentarni deo sektaškog pokreta, pak, deli se na još više frakcija, ali pokušava da se ujedini, naravno oko potpuno pogrešne ideje.

Naime, razumevajući da će im polunarkomani sa pirsinzima u ustima, ušima i stomaku, zabosti glogov kolac u srce tako što im neće dati da izađu na izbore, odlučili su se, pod komandom Dragana Đilasa, da se okupe na jedno mesto i pod jednu zastavu.

Ne, ne, naravno da zastava nije srpska. Nemojte da ste smešni. Srpska zastava se zloupotrebljava samo kad se pešači, biciklira, izmišlja zvučni top, Jovanjica, smrt dečaka u Valjevu na protestu i sl. Kada se okuplja tajkunčad, to je uvek pod zastavom, tzv. briselušom.

Pokušalo je prvo pet subjekata sa po 5 članova svaki, da se okupi da bi ih bilo 25, međutim jedan je odust'o, ostalo ih četiri. Fantastična evropeidna četvorka pokušala je da opozicionom telu podmetne priču o Evropi, Evropskoj uniji, smatrajući da će uspeti da privuku podršku.

Na njihovu nesreću, Srbi nisu zaboravili na šta je ličila Srbija 2000-ih godina. I pomenuta Jelena Obućina im je zabola nož u leđa priznajući da se u Srbiji živi odlično. Naravno, do 2012. godine Srbija je bukvalno bila zemlja Trećeg sveta, to znaju i evropeidni robovi, koji jure u Brisel na noge gaulajterima i šturmbanfirerima.

Srbi već 14 godina šalju poruku da ni pod kojim uslovima i pretnjama ne žele povratak na period pre 2012. godine. Ne radi se tu čak ni o raspadnutoj ekonomiji, ni o nedostatku radnih mesta, ni o gladnima, što je sve bila svakodnevica za njihovo vreme, već je stvar u principu.

"Prevari me jednom - ubio te Bog. Prevari me drugi put - ubio te Bog. Prevari me treći put - ubio mene Bog". Srbi su odlučili da ne čekaju treći put, jer će ih poraziti odmah, jednom zauvek.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi