Ko su Putinovi saveznici u Južnoj Americi: Ovi lideri žele da se otarase NATO-a, a ovako gledaju na ukrajinsku krizu

Južnoameričke zemlje različito su reagovale na rusku vojnu operaciju u Ukrajini.

Kolumbija, Čile i Gvatemala osudile su potez Vladimira Putina, ali su Nikaragva, Kuba i Venecuela stale uz ruskog predsednika.

Peru, Ekvador, Honduras i Meksiko pozvali su na prekid vatre i pregovore.

Brazilski predsednik Žair Bolsonaro je istakao da želi da bude neutralan, a ministar spoljnih poslova Karlos Franka je rekao da njihova zemlja neće zauzimati strane i da žele mir.

- Pozicija Brazila je jasna... Mi smo na strani svetskog mira. Mislimo da možemo da postignemo taj mir tako što ćemo pomoći da se izađe iz sukoba, a ne zauzimanjem strana - naveo je on.

AP Photo/Raul Spinasse

Osim toga, Bolsonaro je dodao da je rusko đubrivo ključno za brazilsku poljoprivredu.

Prethodno je kritikovao potpredsednika Hamiltona Muraoa koji je osudio Rusiju, rekavši da samo on, kao predsednik, može da govori o aktuelnoj krizi.

Podsetimo, kada je u Generalnoj skupštini UN usvojena rezolucija kojom se osuđuje ruska operacija u Ukrajini, od 193 članice 141 je glasala "za", 35 je bilo uzdržano, a pet protiv.

Uzdržane latinoameričke zemlje bile su: Bolivija, El Salvador, Kuba i Nikaragva. Venecuela je kritikovala rezoluciju, ali joj nije bilo dozvoljeno da glasa jer nije podmirila dugove prema UN.

 

 

Južna Amerika je područje koje ne gleda blagonaklono na sankcije, a svaki rast cena energenata i drugih sirovina, pogotovo neophodnih za poljoprivredu, na nju će uticati negativno. Amerika pritiska veliki broj država kako bi sprovele njenu agresivnu politiku sankcija.

Ipak, mnoge od njih su jasno rekle šta misle o potezima NATO-a i zapadnih zemalja.

Meksički predsednik Andres Manuel Lopez Obrador protivi se sankcijama i već godinama osuđuje američki embargo nad Kubom. Meksiko je, inače, pod velikim pritiskom Vašingtona, jer sa njim obavlja 90 odsto svoje spoljne trgovine.

- Nećemo preduzeti nikakve ekonomske mere jer želimo da zadržimo dobre odnose sa svim vladama u svetu. Ne smatramo da je to naša odgovornost i mislimo da je najbolje da promovišemo dijalog - naveo je Obrador komentarišući sankcije. Takođe, usprotivio se zabrani ruskih medija.

- Ne slažem se sa tim da ruski mediji, ili mediji bilo koje druge zemlje, budu cenzurisani. Moramo da ističemo slobode - dodao je on.

AP Photo/Eduardo Verdugo, File

El Salvador je zemlja koja je uvela bitkoin kao zvaničnu valutu, a postoji bojazan da bi svako ko koristi ruski novac mogao da bude obuhvaćen sankcijama.

Kuba je istorijski partner Moskve, a uperila je prstom u SAD i NATO istakavši da njihova ofanzivna vojna doktrina ugrožava mir.

Nikaragva je priznala regione Donjeck i Lugansk, nakon što je to učinila Rusija.

- Predsednik Putin je preduzeo korak. Priznao je republike koje, od državnog udara 2014. godine, nisu priznale vlast u Ukrajini i uspostavile su sopstvene vlade, uz borbu - rekao je lider Danijel Ortega, jedan od prvih svetskih lidera koji je podržao Putina.

Ortega je u svom govoru optužio Ameriku da NATO koristi kao oruđe za državne udare.

Prethodno je predsednik Nikaragve rekao da, ukoliko bi došlo do sukoba Rusije i Zapada, ne bi bilo pobednika.

 

 

- Koriste Ukrajinu da isprovociraju Rusiju - rekao je on.

Nikaragva je pred Generalnom skupštinom UN istakla da je sukob u Ukrajini produkt mešanja stranih faktora koji su doveli do državnog udara 2014. i napada na stanovništvo Donjecka i Luganska.

- Ovaj nesrećni konflikt i gubitak života su mogli da budu izbegnuti. Sve ovo je proizvod nepoštovanja i kršenja povelja UN i mešanja u unutrašnju politiku zemalja - poručio je ambasador Nikaragve pri UN.

Bolivija protiv NATO-a

- Posledica trenutne situacije u Ukrajini je politička ekspanzija NATO-a pod rukovodstvom Sjedinjenih Američkih Država - izjavio je u intervjuu za Sputnjik bivši predsednik Bolivije Evo Morales.

- Konflikt ne brine samo mene nego i ceo svet. Ubeđeni smo da vojna konfrontacija nije rešenje. Ali u isto vreme se moraju videti razlozi tog problema, zašto je došlo do takve situacije između Rusije i Ukrajine. Bolivija, saglasno Ustavu, jeste mirna zemlja, zemlja antiimperijalista. Ne prihvatamo da institucije sa vojnom strategijom koriste politiku ekspanzije, intervencije, kao što NATO radi pod rukovodstvom SAD, u tome je problem - rekao je Morales.

AP Photo/Juan Karita

Bivši predsednik Bolivije je saopštio da razmatra mogućnost pokretanja međunarodne kampanje protiv NATO-a.

- U poslednja dva dana sam razgovarao sa jednim liderom u Latinskoj Americi kako bismo pokrenuli međunarodnu kampanju, da bi NATO znao kako da poštuje teritoriju, suverenitet i nezavisnost zemlje. Kampanju o tome da je NATO opasan za svet i globalnu bezbednost - rekao je Morales.

- Ako se ništa ne uradi sa NATO ta će se organizacija pretvoriti u stalnu pretnju čovečanstvu - podvukao je Morales.

Dijego Pari, ambasador Bolivije pri UN, istakao je da NATO nije garant bezbednosti.

- Naprotiv, NATO je pretnja međunarodnoj bezbednosti. Moramo se setiti i bombardovanja Jugoslavije koje se dogodilo bez odobrenja Saveta bezbednosti - poručio je on.

Kubanska veza

Kuba je kritikovala SAD zbog širenja NATO-a ka granicama Rusije i pozvala je na diplomatsko rešenje. 

- Odlučnost SAD da sprovode progresivno širenje NATO-a ka granicama Ruske Federacije predstavlja pretnju nacionalnoj bezbednosti te zemlje i regionalnom i svetskom miru - navelo je Ministarstvo spoljnih poslova Kube.

Kuba godinama ima bliske ekonomske veze sa Rusijom. Moskva je nedavno pristala da Kubi dozvoli odlaganje otplaćivanja dugova do 2027. godine.

- Američka vlada je nedeljama pretila Rusiji i manipulisala svetskom zajednicom navodima o "ruskoj invaziji". Nekoliko zemalja regiona snabdela je oružjem i vojnom tehnologijom, poslala je i trupe, primenila unilateralne i nepravedne sankcije i drugima pretila odmazdom. Istovremeno, oslobodila je antirusku propagandnu kampanju - dodali su oni.

Slučaj Venecuele

Venecuela se smatra dugogodišnjim saveznikom Rusije. Kada su se SAD obrušile na Venecuelu 2019, želeći da zbace Nikolasa Madura i proglasivši marionetu Huana Gvaida predsednikom, Moskva je to osudila.

Maduro je podržao rusku operaciju u Ukrajini, osuđujući "razarajuću aktivnost NATO-a i SAD". Posebno je istakao da je važno boriti se protiv "kampanje laži i dezinformacija koje lansiraju zapadne zemlje".

- Venecuela je sa Putinom, sa Rusijom, u hrabrim i pravednim pitanjima, i nastavićemo da osnažujemo naš savez - poručio je Maduro.

Sergei Chirikov/Pool Photo via AP, File

Pošto je američka administracija odlučila da zabrani uvoz ruske nafte i gasa i drugih energenata u SAD, Bajden je primoran da se okrene čelnicima zalivskih zemalja, ali i Venecueli.

Vašington je morao da zaboravi na Gvaida, pa je poslao delegaciju kod Madura. 

Zbog novonastale situacije, visoki američki funkcioneri otputovali su u Venecuelu na razgovore sa zvaničnicima vlade predsednika Nikolasa Madura, u pokušaju da, u jeku sukoba u Ukrajini, privole Karakas da se distancira od Moskve.

Vašington ruske saveznike u Južnom Americi posmatra kao potencijalnu "bezbednosnu pretnju", a želja je da se Karakas udalji od Moskve u zamenu za kupovinu venecuelanske nafte, koja je pod američkom blokadom već godinama.

Ova poseta je kontakt na najvišem nivou između državnih delegacija Venecuele i SAD poslednjih godina i deo je napora koje ulažu SAD da izoluju ruskog predsednika Vladimira Putina.

AP Photo/Matias Delacroix

Zanimljivo je da, posle toliko godina pokušavanja da se Huan Gvaido nametne kao legitimni lider Venecuele, SAD priznaju Madurovu vlast, zbog čega su poslale delegaciju kako bi se pregovaralo o ukrajinskom pitanju.

Podsetimo, dve zemlje prekinule su diplomatske odnose 2019. godine tokom kampanje američkih sankcija i diplomatskog pritiska koji su vršile SAD, s ciljem da se svrgne predsednik Nikolas Maduro, dugogodišnji Putinov saveznik.

Tada se venecuelanski političar Huan Gvaido, uz podršku SAD, samoproglasio za predsednika.

Iako nikada nije uspeo da zaista preuzme vlast u zemlji, kao predsednika ga je prepoznao veći broj zemalja na čelu sa SAD, dok su Rusija i Kina stale uz Madura.

Ipak, američka delegacija je sada insistirala na tome da razgovara isključivo sa Madurom, nazivajući ga predsednikom, iako su to izbegavali prethodnih nekoliko godina.

Da su pregovori makar malo urodili plodom, pokazuje i to da je Venecuela oslobodila iz zatvora najmanje dva državljana SAD, u očiglednom gestu dobre volje nakon što je visoka američka delegacija tokom vikenda posetila Karakas.

(AP Photo/Ariana Cubillos

Prema izvorima, jedan od oslobođenih zatvorenika je Gustavo Kardenas, uhapšen 2017. godine sa još petoricom direktora naftne kompanije "Citgo" i osuđen po optužbama za koje američka vlada kaže da su izmišljene, a drugi je Amerikanac kubanskog porekla, koji je uhapšen zbog optužbi koje nisu povezane sa ovim slučajem.

Vašington je tražio oslobađanje najmanje devetorice muškaraca, uključujući one poznate kao "Citgo 6", dvojicu bivših Zelenih beretki i bivšeg američkog marinca.

Specijalni izaslanik Sjedinjenih Država za pitanja talaca Rodžer Karstens bio je član pregovaračke grupe i veruje se da je ostao u Karakasu nakon sastanka da dovrši oslobađanje zatvorenika.

Sastanci predstavnika vlade u Karakasu i delegacije američke administracije tokom vikenda bili su fokusirani ne samo na sudbinu pritvorenih državljana SAD u Venecueli, već i na mogućnost ublažavanja naftnih sankcija Vašingtona za ovu zemlju, koja je bliska sa Rusijom, kako bi se popunio prekid u snabdevanju, pošto je predsednik Džozef Bajden zabranio uvoz ruske nafte kao odgovor na invaziju na Ukrajinu.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi