Skandal trese švajcarsku banku: Otkriveno kako su pružili utočište kriminalcima, a jedan bračni par im je najveća mrlja u istoriji

Jedna od najvećih svetskih privatnih banaka Kredi Svis otvarala je i održavala račune bogatih klijenata koji su bili povezani sa mučenjima, korupcijom, pranjem novca, trgovinom ljudima i drogom, ali i mnogim drugim zločinima, otkriveno je u masovnom curenju podataka zahvaljujući uzbunjivaču.

Kako piše "Gardijan", više od 30.000 klijenata Kredi Svisa širom sveta pogođeno je otkrićem koje pokazuje ko su vlasnici sume od preko sto milijardi švajcarskih franaka, koliko se čuva u jednoj od najpoznatijih finansijskih institucija.

Curenje informacija ukazuje na niz propusta zvaničnika banke koji su u prošlosti obećavali da će se obračunati sa sumnjivim klijentima i nedozvoljenim fondovima.

Među sumnjivim ličnostima nalaze se trgovac ljudima sa Filipina, šef berze iz Hongkonga koji je bio u zatvoru zbog podmićivanja, milijarder koji je naredio ubistvo svoje devojke - libanske pop zvezde, preduzetnici koji su ojadili venecuelansku državnu naftnu kompaniju...

Profimedia

Među obelodanjenim računima je i jedan koji je otvorio Vatikan, a navodno je korišćen za sumnjivu investiciju u londonsku nekretninu koja je centar jedne aktuelne istrage kojom je obuhvaćen i kardinal.

Anonimni uzbunjivač je podatke banke dostavio nemačkom listu "Zidojče cajtung".

- Mislim da je poverljivost podataka koju neguje švajcarska banka nemoralna. Ideja da se štiti finansijska privatnost samo je način da se prikrije sramna uloga švajcarskih banaka kao saučesnika onih koji izbegavaju plaćanje poreza - poručio je uzbunjivač.

Švajcarska ima zakone kojima se sprečava da banke komentarišu navode o klijentima. Banka Kredi Svis je saopštila da "snažno odbacuje" optužbe o učinjenim nepravilnostima.

- Pitanja koja su predstavljena su pretežno istorijska... i izveštaji o ovim pitanjima su zasnovani na delimičnim, netačnim ili selektivnim informacijama izvučenim iz konteksta, što rezultira tendencioznim tumačenjima poslovnog ponašanja banke - navedeno je u saopštenju.

Banka je saopštila da je primila brojne upite od konzorcijuma u protekle tri nedelje i da je pregledala mnoge navedene račune.

- Približno 90 odsto pregledanih računa je danas zatvoreno ili su u procesu zatvaranja pre prijema upita štampe, od kojih je više od 60 odsto zatvoreno pre 2015. godine. Što se tiše preostalih aktivnih naloga, zadovoljni smo što su preduzete odgovarajuće provere, pregledi i drugi koraci u vezi sa kontrolom u skladu sa našim trenutnim okvirom - naveo je Kredi Svis, i dodao da će nastaviti da analizira situaciju i da preduzima dodatne korake ako bude potrebno.

Inače, ova banka ima skoro 50.000 zaposlenih, uključujući snažnu radnu snagu u Cirihu, gde im se nalazi sedište. Ipak, većina od 3.500 menadžera koji su usluživali bogate klijente raširena je svuda po svetu. Procurili računi povezani su s klijentima koji žive u više od 120 jurisdikcija, a najviše ih ima u zemljama u razvoju.

Među državama koje imaju najveći broj spornih klijenata su Venecuela, Ukrajina i Tajland. U pitanju su zemlje koje se dugo muče sa političkim i finansijskim elitama koje kriju svoja bogatstva na ofšor računima.

Banku Kredi Svis je nedavno već potreslo nekoliko skandala. Prošlog meseca, predsedavajući Antonio Orta-Osorio je dao ostavku jer je dvaput prekršio korona mere. Takođe, banka se našla i u centru pojedinih istraga o pranju novca, a posledice curenja podataka mogle bi da je ubace u još veću krizu.

Osramoćeni direktori, prevaranti i dileri

Kada je Ronald Li Fuk Šiu želeo da otvori račun u banci 2000. godine, smatran je za važnog klijenta koga ne treba zanemariti jer je bio dugogodišnji direktor berze u Hongkongu, a važio je za jednog od najbogatijih ljudi u tom gradu. Krasio ga je nadimak "kum berze". Ipak, poznat je bio i po tome što je izdržao kaznu u zatvoru sa maksimalnim obezbeđenjem. Lijeva karijera se sramno završila 1990, kada je osuđen zbog primanja mita u zamenu za stavljanje kompanija na berzu. Uprkos svemu, bilo mu je omogućeno, deceniju kasnije, da otvori račun, na kome se na kraju nalazilo 59 miliona franaka (oko 31 milion evra). Li je u međuvremenu preminuo, ali je samo jedan od mnogih klijenata koje je opsluživala švajcarska banka.

Iako je, svakako, bilo slučajeva u kojima je banka reagovala i sprečavala poslovanje sa kontroverznim klijentima, Lijev slučaj pokazuje da su bogataši bili oberučke primljeni u Kredi Svisu.

Profimedia

Prema protokolu, banka je trebalo da se pobrine da budu zadovoljeni visoki standardi poslovanja, svaki potencijalno sumnjiv klijent morao je da bude pomno proveren, a posebno se obraćala pažnja na to da li su umešani u kocku, trgovinu oružjem i slično.

Menadžeri za odnose sa klijentima trebalo je da uz pomoć stranih izvora provere mušterije i nivo rizika, međutim, jasno je da to nije uvek bilo tako u praksi.

Tako je lako mogao biti istražen nemački klijent Eduard Seidel koji je 2008. osuđen zbog podmićivanja. Seidel je radio za "Simens", a u Nigeriji je predvodio korupcijsku mrežu koja je vladala u indsutrijskim krugovima. Unosne ugovore za svog poslodavca obezbeđivao je podmićivanjem nigerijskih političara. Kada su nemačke vlasti sprovele raciju u sedištu kompanije u Minhenu 2006, Seidel je odmah priznao svoju ulogu u davanju mita, iako je napomenuo da nikada nije krao od firme. Ipak, računi u Kredi Svisu su mu bili uredno otvoreni i godinama nakon toga, a na jednom su bila 54 miliona švajcarskih franaka (oko 28 miliona evra). Advokat je odbio da komentariše da li su računi zaista Seidelovi, a banka je napomenula da ne može da se izjašnjava o pitanjima klijenata. 

U pojedinim slučajevima, banka je zamrzla račune problematičnih klijenata. Ipak, postavlja se pitanje koliko brzo su zaista to radili.

Primera radi, švedski kompjuterski inženjer Stefan Sederholm otvorio je račun u Kredi Svisu 2008. i održavao ga je dve i po godine i posle otkrića da je osuđen zbog trgovine ljudima na Filipinima, i to na doživotnu robiju. Sederholmov slučaj je prvi put dospeo u javnost 2009, kada je policija u Manili upala u prostorije mirovnog pokreta Mindanao i otkrila 17 žena u kabinama sa veb-kamerama koje su izvodile seksualne činove za strane mušterije. Osuđen je 2011. godine. Sederholmov predstavnik je naveo da Kredi Svis nikada nije zamrzao njegove račune i on ih nije zatvorio do 2013. Na pitanje zašto mu je bio potreban račun u švajcarskoj banci, kazao je da je tada živeo u Tajlandu i da mu je rečeno: "Da li želite da stavite svoj novac u tajlandsku ili švajcarsku banku?"

Profimedia

Bračni par koji je ojadio Filipine

Švajcarske banke zadobile su poverenje klijenata još početkom 18. veka, kada je Veliko veće Ženeve zabranilo bankarima da otkrivaju detalje o njihovim bogatstvima. Švajcarska je tako postala poreski raj za elitu i bankari su negovali "zavet ćutanja".

Decenijama su bogataši iz svih krajeva sveta hrlili u švajcarske banke, a to je često značilo da su želeli nešto da sakriju.

Jedan od najozloglašenijih slučajeva u istoriji Kredi Svisa je neverovatna korupcija nekadašnjeg predsednika Ferdinanda Markosa i njegove supruge Imelde. Veruje se da je par ojadio Filipine za 10 milijardi dolara tokom tri predsednička mandata. I ranije se u svetskim medijima spekulisalo koliko je švajcarska banka Markosovima pomogla da opustoše zemlju, a jednom prilikom su im pomogli da otvore švajcarske račune pod lažnim imenima - Vilijam Sonders i Džejn Rajan. Ciriški sud je 1995. godine naložio Kredi Svisu i drugim bankama da vrate 500 miliona dolara ukradenih iz filipinskih fondova.

Profimedia

Procurili podaci pokazuju da je jedan račun pripadao Helen Rivili, advokatici osuđenoj 1992. zbog pomaganja u pranju novca u ime Markosa. Uprkos tome, otvorila je račun 2000, baš kao i njen muž Antonio, koji se suočio sa sličnim optužbama.

Par je bio u mogućnosti da zadrži oko osam miliona franaka pre nego što su im računi zatvoreni 2016. godine.

Okretali glavu na drugu stranu

Jedan bivši zaposleni banke Kredi Svis tvrdi da je duboko u kulturi ove finansijske organizacije bilo da se zažmuri na jedno oko kada je reč o problematičnim klijentima.

- Pojedini sektori banke su bili majstori u verodostojnom poricanju. Nikad ne zapisujte bilo šta što može da raskrinka račun i nikad ne postavljajte pitanja čije odgovore ne želite da saznate - poručio je on.

Prva decenija 21. veka bila je obeležena frustracijom stranih regulatora i poreskih vlasti jer nisu mogli da prodru u švajcarski finansijski sistem.

To se promenilo 2007. godine, kada je bankar UBS-a, Bredli Birkenfeld, dobrovoljno prišao američkim vlastima sa informacijom da švajcarske banke, preko tajnih računa, pomažu hiljadama bogatih Amerikanaca da izbegnu plaćanje poreza.

Brikenfled je u Švajcarskoj često viđen kao izdajnik, ali je opsežna istraga američkog Senata ipak utvrdila kojim agresivnim taktikama su se služile banke UBS i Kredi Svis. Utvrđeno je da je Kredi Svis slao bankare na brojne događaje kako bi regrutovali bogate klijente, a mamili su ih čak besplatnim zlatom, dok su jednom prilikom osetljive izveštaje iz banke krili među stranicama magazina "Sports ilustrejted".

Foto: Tanjug/Walter Bieri/Keystone via AP, File

Otkrića su potresla švajcarski finansijski sektor i razbesnela SAD, koje su pritiskale Ženevu da obelodani koji Amerikanci su imali tajne račune u toj zemlji. Švajcarska je 2014. nevoljno potpisala međunarodni sporazum po kome je pristala da deli bankarske informacije.

To je značilo da švajcarske banke moraju da dele informacije o klijentima sa poreskim vlastima drugih zemalja, a to su počele da rade 2018. godine.

Međutim, to ne znači da je došao kraj tajanstvenosti tamošnjeg bankarskog sektora. Procenjuje se da zemlje širom sveta zajedno svake godine gube oko 21 milijardu dolara poreskih prihoda zbog Švajcarske. Međutim, siromašnije zemlje, koje nisu potpisnice pomenutog sporazuma, ostaju u mraku, jer ne mogu da pristupe podacima koji otkrivaju koji građani novac kriju na švajcarskim računima.

Veze sa politikom

Bračnom paru Markos veliku konkurenciju predstavljaju rođaci nigerijskog diktatora Sanija Abače, za koga se veruje da je ukrao oko pet milijardi dolara od svog naroda tokom šest godina. Švajcarska banka je godinama pružala usluge njegovim sinovima, na čijim se računima nagomilalo 214 miliona dolara.

Obelodanjeni podaci pokazuju da je veliki broj političara i njihovih saradnika bio povezan sa korupcijom, pre ili posle otvaranja računa, što nije smetalo pojedinim bankarima.

AP Photo/Jerome Delay, File

Jedan od spornih političara je i Pavlo Lazarenko, koji je služio kao ukrajinski premijer svega jednu godinu (1997-1998), pre nego što se prijavio da otvori račun u Kredi Svisu. Posle pritiska rivala, bio je primoran da najavi ostavku, a mesec dana kasnije je otvorio prva dva od nekoliko računa. Za Lazarenka se posle govorilo da je ukrao 200 miliona dolara od ukrajinske vlade, navodno, preteći da će naštetiti preduzećima ukoliko mu ne plate 50 odsto njihovog profita. Izjasnio se krivim za pranje novca u Švajcarskoj 2000, a kasnije je protiv njega podignuta optužnica u SAD zbog korupcije. Osuđen je na devet godina zatvora 2006. zbog povezanosti sa mitom koji je primio od ukrajinskog biznismena.

Lazarenko, koji navodno živi u Kaliforniji, odbio je da se vrati u domovinu, gde mu i dalje preti optužnica da je ukrao 17 miliona dolara. Ostaje nepoznanica zašto je Kredi Svis dozvolio da Lazarenko otvori račun na koji je stavio tolike sume novca.

Podaci otkrivaju da su među klijentima bile i figure iz vojnih i obaveštajnih krugova, kao i njihovi članovi porodica, iz Pakistana, Jordana, Jemena i Iraka. Jedan od klijenata bio je i Kaled Nezar, bivši alžirski ministar odbrane, učesnik državnog udara koji je doveo do brutalnog građanskog rata. Do 2004. godine znalo se za Nezarovu ulogu u kršenju ljudskih prava, ali su mu računi ipak otvoreni. Ostali su u funkciji sve do 2013, dve godine nakon što je uhapšen zbog ratnih zločina. Negirao je sve optužbe i istraga se nastavlja.

Reporteri koji su radili na švajcarskom tajnom projektu identifikovali su da su računi banke Kredi Svis povezani sa koruptivnom šemom u Venecueli, u čijem centru je državna naftna kompanija "Petroleos de Venezuela".

Bila su umešana i dva biznismena, sa sedištem u SAD, Roberto Rinkon Fernandez i Abraham Šiera Bastidas, koji su podmićivali zvaničnike kako bi dobijali unosne ugovore sa naftnom kompanijom. Pojedini računi, povezani sa Venecuelom, sadržali su velike sume, poput 68 miliona franaka koliko je imao jedan biznismen.

U svakom slučaju, koliko je švajcarski bankarski sistem prošao kroz reforme pitanje je koje će ponovo biti razmotreno. Uzbunjivač je kazao da ne treba samo banke da budu okrivljene za nedela jer su se ponašale kao "dobri kapitalisti umnožavajući profit u okviru legalnog okvira u kojem operišu".

- Jednostavno rečeno, švajcarski zakonodavci su odgovorni za omogućavanje finansijskih zločina, a uz pomoć direktne demokratije, građani imaju moć da učine nešto povodom toga. Iako sam uveren da su bankarski zakoni o tajnosti delimično odgovorni za uspeh švajcarske ekonomije, smatram da toliko bogata zemlja može sebi da dopusti da ima i savest - zaključio je uzbunjivač.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi