Sizifov posao: Dubai se odvajkada bori sa upornim neprijateljem, a opasnost koju predstavlja uopšte nije naivna

28.01.2022

09:21

0

Ovom problemu u velikom delu sveta ne posvećuje se dovoljno pažnje, pa bi najpoznatiji grad Ujedinjenih Arapskih Emirata mogao prvi da nađe rešenje za njega

Sizifov posao: Dubai se odvajkada bori sa upornim neprijateljem, a opasnost koju predstavlja uopšte nije naivna
Profimedia

Dubai je oduvek mučio muku sa pustinjom, a i danas ovo moderno finansijsko središte od oko tri miliona stanovnika i najnaseljeniji grad Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) ostaje okružen s jedne strane morem, a sa druge nepreglednim peskom.

U poslednjih 50 godina Dubai je postao pomalo neverovatan sinonim za uspeh, transformišući se iz ribarske luke u facinantnu urbanu metropolu, ali uprkos svojoj raskoši, grad se suočava sa velikim izazovom: širenjem pustinje koja ugrožava preostalu plodnu zemlju Emirata.

Alarmantna situacija

Oko 80 odsto kopnene površine UAE već je pustinja. Ekosistem Emirata je krhak i, delom zbog dezertifikacije, veliki deo najplodnijeg zemljišta je pod sve većim pritiskom. U vladinom izveštaju objavljenom 2019. godine navodi se da „sa povećanjem stanovništva i potrošnje hrane, degradacija zemljišta i dezertifikacija postaju sve ozbiljniji“. Pronalaženje efikasnih rešenja postalo je prioritet za zemlju. Cilj nije osvajanje pustinje, već obnavljanje površina zemlje koje više nisu produktivne.

UAE su jedinstveno pozicionirani u poređenju sa mnogim drugim zemljama pogođenim dezertifikacijom jer imaju finansijsku moć potrebnu za razvijanje ideja i inovacija. Dubai posebno glasno izražava želju da postane zelen, ulažući mnogo u zelene startapove i obrazovne tehnološke institucije koncentrisane na životnu sredinu.

Dezertifikacija je vrsta degradacije zemljišta pri kojoj plodno, obradivo zemljište u sušnim ili polusušnim regionima postaje neproduktivno. Obično se javlja kada su prirodni resursi kao što su voda i zemljište preopterećeni, zbog čega je tlo manje sposobno da podrži vegetaciju. Iako se to može dogoditi prirodno, dezertifikacija je sve zastupljenija kako u UAE tako i širom sveta zbog ljudskih aktivnosti kao što su prekomerna ispaša, intenzivna poljoprivreda i razvoj infrastrukture.

Profimedia
 

- Do dezertifikacije dolazi obično kada su zemljište i vegetacija na granicama pustinja preopterećeni. Rezultat je niža produktivnost vegetacije i često prelazak na vrste vegetacije koje su manje korisne ljudima - kaže Vilijam H. Šlezinger, biogeohemičar i predsednik emeritus Kari instituta za studije ekosistema u Njujorku, koji više od 30 godina proučava pustinje.

Približno 12 miliona hektara gubi se širom sveta svake godine zbog suše i dezertifikacije. U poslednjih 20 godina UAE je izgubio mnogo obradive zemlje. Prema podacima Svetske banke, UAE su 2002. godine imali 75.000 hektara obradivog zemljišta, ali su do 2018. spali na samo 42.300 hektara. Podaci takođe ukazuju na to da je u istom vremenskom periodu procenat poljoprivrednog zemljišta u UAE pao sa 7,97 na 5,38 odsto.

Kako je do problema došlo?

Tokom 1970-ih i 1980-ih korišćenje ogromnih rezervi nafte UAE izazvalo je neverovatan period rasta i finansijskog prosperiteta, ali se to uglavnom dogodilo bez obraćanja pažnje na životnu sredinu. Svetska fondacija za prirodu (World Wide Fund for Nature, WWF) uvrstila je 2008. godine UAE među zemlje sa najgorim ekološkim otiskom po osobi.

- Razvoj UAE u poslednjih 40 godina zahtevao je ekološki neprijatan pristup Zemljinim resursima. Da bi se to poništilo, biće potrebni ozbiljni finansijski napori, kao i društvena transformacija - kaže Daun Četi, profesor antropologije na Univerzitetu u Oksfordu.

Delimično zbog negativnih medijskih napisa UAE, a posebno Dubai kao glavni krivac, obećali su da će poraditi na poboljšanju situacije. Šeik Mohamed bin Rašid Al Maktum, premijer UAE i vladar Dubaija, najavio je 2012. strategiju zelenog rasta UAE za „održivo okruženje kao podršku dugoročnom ekonomskom rastu“ i izgradnju zelene ekonomije zemlje.

- Politički i poslovni lideri u UAE razumeju da je briga o ekologiji neverovatno važna da bi se zemlje i gradovi poput Dubaija predstavili kao moderni - kaže profesorka Natali Koh, specijalista političke geografije na Univerzitetu u Sirakjusu u Njujorku.

Profimedia
 

Lideri UAE takođe su zabrinuti kako će zadržati svoje sadašnje bogatstvo kada naftni resursi presuše ili postanu manje vredni, kaže Gokce Gunel, profesorka antropologije na Univerzitetu Rajs u Teksasu i autorka knjige „Svemirski brod u pustinji“, koja govori o energiji, klimatskim promenama i urbanom dizajnu u Abu Dabiju.

- Definitivno je bilo napora da se ranih 2000-ih u region privlače tehnološka startap preduzeća u okviru tranzicije Dubaija u ekonomiju zasnovanu na znanju. U ovom kontekstu ulaganja u obnovljivu energiju i čistu tehnologiju, ili šire u održivost, takođe služe kao sredstvo za ekonomsku diversifikaciju.

Nerealizovana obećanja

Već postoji niz inicijativa usredsređenih na Dubai. Industrijska strategija Dubaija 2030. navodi plan grada da „promoviše ekološki prihvatljivu i energetski efikasnu proizvodnju“, dok je solarni park Mohameda bin Rašida Al Maktuma od jednog gigavata, koji se nalazi 50 km južno od Dubaija, među najvećim svetskim solarnim parkovima.

Ipak, ekološka pitanja Dubaija daleko su od rešenih, posebno u slučaju dezertifikacije. Suša, prekomerna upotreba prirodnih resursa, brz urbani razvoj i povećani salinitet zemljišta predstavljaju veliku opasnost za grad. Ukoliko se ova opasnost ne eliminiše, biće ugroženo sve, od obradivog zemljišta koje bi moglo trajno da se izgubi, do autohtonih vrsta koje bi izumrle.

S obzirom na to da se UAE u velikoj meri oslanja na uvoz pokušavajući da podrži rast svoje populacije, postoji velika potreba za povećanjem nivoa unutrašnje proizvodnje hrane kako bi region postao nezavisniji, a samim tim i održiviji. U maju 2021. šeik Mohamed je pokrenuo "Food Tech Valley", inkubator za istraživanje i inovacije koji ima za cilj da utrostruči proizvodnju hrane u UAE. Da bi se to postiglo, Emiratima će trebati efikasne inicijative protiv dezertifikacije.

Profimedia
 

Jedan pristup koji se dugo smatrao ključnim za ove napore jeste prastaro ekološko rešenje jednostavne sadnje više drveća.

- Drveće vezuje tlo, izdvaja ugljenik, poboljšava plodnost zemljišta, kao i infiltraciju i obnavljanje podzemnih voda - kaže Ana Tengberg, profesorka na Univerzitetskom centru za studije održivosti u Lundu u Švedskoj.

Donosioci odluka u Dubaiju svesni su potencijalnog uticaja koje drveće može da ima u borbi protiv dezertifikacije. Šeik Muhamed je 2010. godine pokrenuo inicijativu sa ciljem da posadi milion stabala u pokušaju da poveća zelene površine u gradu i zaustavi dezertizaciju.

Međutim, prema Hamzi Nazalu, predstavniku Grin Lenda, kompanije koja je razvila projekat u partnerstvu sa Zajednom, međunarodnom fondacijom za životnu sredinu, a koju podržava vlada, „100 odsto drveća je umrlo i inicijativa je potpuno propala“.

Nazal kaže da je projekat „napušten" nakon što je „Dubai Holding", investiciona kompanija u vlasništvu vlade, najavila izgradnju nekoliko nekretnina na istom zemljištu, iako one na kraju nisu izgrađene.

- Jasno je da je projekat korišćen u PR i medijske svrhe i kako bi prikazao inicijative osmišljene da promovišu održivost. Da im je zaista stalo do životne sredine, pokušali bi da spasu milion stabala koja su umirala pred njihovim očima - tvrdi Nazal.

Kristijan Henderson, profesor studija Bliskog istoka na Univerzitetu u Lajdenu u Holandiji, kaže da „sumnja" da je pravi cilj projekta bila istinska održivost, napominjući da su politički prestiž i imidž zaštite životne sredine takođe bili važni razlozi.

- Ekološki, neuspeh ovog projekta rezultat je činjenice da neka stabla nisu bila prilagođena okruženju UAE - dodaje on.

Pixabay
 

Odabir prave, ako je moguće autohtone vrste, ključan je za projekte sadnje drveća, slaže se Tengberg, a potrebno je uzeti u obzir i razmak između stabala prilikom sadnje u suvim područjima, kao i da li lokalno stanovništvo ima neke koristi od njih.

Uprkos neuspehu inicijative, sadnja drveća i dalje se smatra ključnim delom strategije protiv dezertifikacije u Dubaiju, kao što je slučaj i drugde na Bliskom istoku. Saudijska Arabija je, na primer, nedavno objavila svoju ambiciju da zasadi 10 milijardi stabala u narednim decenijama u okviru svoje Saudijske Zelene inicijative.

Malo drugačija rešenja

Da bi bilo koji projekat uspeo u suvim teritorijama, potrebno je znati kako inteligentno koristiti oskudne zalihe vode da bi drveće ostalo u životu. Dubai, kao i drugi delovi Bliskog istoka, ulagao je u brojne projekte koji imaju za cilj da veštački izazovu kišu, ali su mnogi od njih kontroverzni, pa je teško proceniti koliko su uspešni, dok neki tvrde da bi mogli da dovedu do poplava ili da neki od korišćenih materijala, kao što je srebro-jodid, mogu biti štetni.

Nove tehnologije koje su razvili zeleni startapovi, kao što je norveški „Desert Control", nude drugačiji put. „Desert Control" ima za cilj da reši problem dezertifikacije u Dubaiju upotrebom tečnih prirodnih glinenih nanočestica kako bi se pustinjski pesak brzo pretvorio u plodno zemljište. Tehnologija funkcioniše tako što se tečnost napravljena od vode i gline raspršuje na suvo, oštećeno tlo, stvarajući sloj dubok oko 50 centimetara.

- Sitne čestice gline spuštaju se na tlo i lepe se za svako zrno peska na koje naiđu. Tada formiraju strukturu tla koja zadržava vodu poput sunđera, što vremenom pesak pretvara u plodno tlo - objašnjava Ole Kristijan Sivertsen, izvršni direktor „Desert Control".

Tečnost nanočestica ne služi samo za navodnjavanje zemljišta, već omogućava da zemlja duže zadrži vodu, kao i više hranljivih materija. Tako se zemljištu sa nedostatkom minerala može udahnuti novi život.

Pixabay
 

„Desert Control" je i dalje u ranoj fazi razvoja, ali je od 2019. implementirao pilote sa tečnom prirodnom glinom u Dubaiju sa nekoliko farmera i zemljoposednika i Međunarodnim centrom za biosolnu poljoprivredu u Dubaiju (ICBA). Različiti tipovi tla zahtevaju prilagođene tečne sastave prirodne gline, tako da je potrebno robusno testiranje da bi se osiguralo da se ispravno rešenje koristi u svakom slučaju.

Ipak, korišćenje tečne prirodne gline za uzgoj velikog broja stabala širom Dubaija biće značajan zadatak. Samo jedna urma može da popije oko 250 litara dnevno.

En Verhoef, fizičar zemljišta na Univerzitetu u Redingu, kaže da još uvek postoje pitanja vezana za praktičnost i održivost prirodne tečne gline. Na primer, upotreba slane vode može uticati na to da li će zemljište dugoročno ostati zdravo i pogodno za poljoprivredu, kaže ona. Zbog nedostatka slatke vode u UAE, voda koja se koristi u poljoprivredi često dolazi preko postrojenja za desalinizaciju, što može rezultirati višim nivoom soli od normalnog.

Stoga je ključno da se tečna prirodna glina primenjuje polako, kaže Verhoef, uz odgovarajuća naučna ispitivanja koja se odvijaju tokom godina kako bi se osiguralo da nema štetnih efekata na zemljište, širu okolinu i lokalne zajednice.

Procenjuje se da je 75 odsto kopnene površine naše planete već degradirano, ali ovom pitanju često nedostaje pažnja koju zaslužuje.

- To je problem koji najviše pogađa Afriku, Aziju i Latinsku Ameriku i siromašna područja u razvijenim zemljama, kao što su neka suva i marginalizovana područja Mediterana. Bogate zemlje su više zabrinute zbog klimatskih promena, gubitka biodiverziteta i zagađenja hemikalijama - kaže Tengberg.

Ovo se ogleda u međunarodnoj strukturi brige o životnoj sredini i mehanizmima finansiranja, dodaje ona, pri čemu Konvencija Ujedinjenih nacija za borbu protiv dezertifikacije dobija daleko manje multilateralnih sredstava od svojih kolega u oblasti klimatskih promena i biodiverziteta.

Imajući u vidu njihovo ogromno bogatstvo, nastojanje da bude na čelu napretka i neophodnost povratka zemljišta koje sve više otima pesak, napori UAE protiv dezertifikacije mogli bi da obezbede lek i obrazac koji bi ostatak sveta pratio.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti