Podaci su zastrašujući, prognoze crne: 2021. među pet najtoplijih godina, čak i ako odmah reagujemo, planeta će nastaviti da se zagreva

13.01.2022

09:00

0

Okeani su treću godinu zaredom oborili temperaturni rekord, što je podatak koji ozbiljno zabrinjava naučnu zajednicu koja se bavi proučavanjem klimatskih promena

Podaci su zastrašujući, prognoze crne: 2021. među pet najtoplijih godina, čak i ako odmah reagujemo, planeta će nastaviti da se zagreva
Pixabay

Poslednjih sedam godina bilo je sedam najtoplijih zabeleženih na planeti, pokazuju novi podaci, dok temperatura na Zemlji nastavlja svoj nesigurni uspon zbog emisije gasova koji nastaju usled sagorevanja fosilnih goriva i koji se zadržavaju u atmosferi doprinoseći zagrevanju.

Nova analiza Službe za klimatske promene Kopernikus Evropske unije, koja prati globalnu temperaturu i druge klimatske indikatore, pokazala je da je 2021. bila peta najtoplija godina u istoriji.

- Važno je da se ne koncentrišete na rangiranje jedne određene godine, već da vidite širu sliku konstantno viših temperatura i da stalno zagrevanje ne znači da će svaka godina biti toplija od sledeće. Ali kako smo videli da je svaka decenija toplija od prethodne, vrlo je verovatno da će se to nastaviti - rekla je Freja Vamborg, viši naučnik u Kopernikusu.

Rast od 1,1 stepena

Prosečna temperatura Zemlje je oko 1,1 stepen Celzijusa viša od prosečnih predindustrijskih nivoa, izveštava Kopernikus, 73 odsto viša u odnosu na prag od 1,5 stepeni, ispod kojih bi, prema upozorenjima naučnika, planeta morala da ostane kako bi izbegla najgore posledice.

Kim Kob, direktorka Programa za globalne promene na Tehnološkom institutu Džordžije, rekala je da je zagrevanje od 1,1 stepena Celzijusa „konzervativna” procena.

- Veoma je pošteno reći da je 1,1 stepen Celzijusa konzervativan, jer je druga polovina prošle decenije bila toplija od prve polovine - rekla je Kob.

Pixabay
 

Čak i pri temperaturi od 1,1 stepena, 2021. jasno je pokazala da svet već oseća neviđene posledice klimatske krize za koje mnogi nisu spremni, uključujući značajno otapanje leda na Arktiku, smrtonosne poplave, nesvakidašnje talase vrućine i istorijske suše. Kopernikus je takođe otkrio da su globalne koncentracije gasova staklene bašte — osnovni uzrok klimatske krize i ekstremnih katastrofa — nastavile da rastu.

Svetski lideri složili su se 2015. godine da poslušaju upozorenja naučnika i ograniče brz porast temperature Zemlje na ispod 2 stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijske nivoe, sa preferiranim ciljem od 1,5 stepeni.

Taj prag možda ne zvuči dramatično, ali Nasini naučnici kažu da se to može uporediti sa povećanjem telesne temperature za 1 ili 2 stepena, koje može dovesti do groznice. Sa svakim delićem stepena zagrevanja, bolest se pogoršava i verovatnoća da će doći do hospitalizacije sve je veća.

Što se tiče planete, naučnici prate povećanje Zemljine temperature u odnosu na vreme industrijske revolucije (od sredine do kraja 19. veka), kada su ljudi pojačali sagorevanje fosilnih goriva poput uglja i nafte.

Kob kaže da se svaki porast temperature odražava na svaki aspekt života na Zemlji, uključujući biodiverzitet, slatku vodu i zalihe hrane.

- Jedva da smo prešli prag od 1 stepena zagrevanja, a ipak smo svedoci skoro konstantne serije vremenskih i klimatskih ekstrema. Sa retkim izuzecima, ovi ekstremi sada mogu biti definitivno povezani sa zagrevanjem koje su izazvali ljudi. U budućnosti bi trebalo da očekujemo da će se učestalost i ozbiljnost takvih ekstrema povećati, što će naneti ogromnu štetu društvima širom sveta - rekla je Kob.

Pixabay
 

Prethodna godina donela je toplotne talase i poplave koje su postale masovni događaji. Kiša je pala na vrhu Grenlanda prvi put u istoriji, a istorijska suša zahvatila je veći deo zapada Sjedinjenih Američkih Država i izazvala velike, destruktivne šumske požare, kao i nikad ranije viđene nestašice vode.

Skoro svaki kutak sveta osetio je posledice brzog zagrevanja planete. Istraživači Kopernikusa ukazali su na nekoliko regiona u kojima su temperature 2021. imale najveći skok u odnosu na prosek, obuhvatajući zapad SAD i Kanadu do Grenlanda, kao i velike delove centralne i severne Afrike i Bliskog istoka.

- Zdravstvena situacija je veoma loša. Sve su češće dijareje, respiratorne infekcije i malarija, a pogoršala se i neuhranjenost. A voda i dalje preti ugroženim gradovima, nikad to nisam video - rekao je za UNICEF doktor Duol Bijem, generalni direktor Ministarstva zdravlja države Juniti u Zapadnom Sudanu.

Leto u Evropi prošle godine bilo je najtoplije u istoriji, izvestila je agencija, sa nekoliko ekstremnih vremenskih prilika koje su izazvale haos širom kontinenta, uključujući smrtonosne poplave u Nemačkoj, Belgiji i Holandiji, kao i intenzivne požare u istočnom i centralnom Mediteranu.

U Severnoj Americi analizom su otkriveni periodi neverovatnih temperaturnih odstupanja od norme, uključujući talas vrućine na severozapadu Pacifika i u Britanskoj Kolumbiji. Takođe je ukazano na široko rasprostranjene posledice požara u Diksiju, drugog najvećeg požara ikada zabeleženog u Kaliforniji, koji je širio štetni dim širom kontinenta.

Pixabay
 

Kako se simptomi ugrožene planete pogoršavaju, Međuvladina komisija UN za klimatske promene zaključila je u avgustu da je jedini način da se alarmantni trend zaustavi drastično smanjenje emisija gasova staklene bašte, uz istovremeno uklanjanje gasova koji zagrevaju planetu iz atmosfere.

Sve vreliji okeani

Svetski okeani su 2021. nadmašili temperaturni rekord već treću godinu zaredom, prema novom istraživanju, što je deo dugoročnog trenda povećanja temperature okeana za koji naučnici kažu da je najvećim delom posledica emisije štetnih gasova koji zagrevaju planetu.

Godišnja studija, objavljena prošlog utorka u časopisu „Advances in Atmospheric Sciences", pokazala je da su proteklih pet godina bile pet najtoplijih zabeleženih za okeane od 1950-ih godina, od kada se temeperatura okeana meri.

- Želimo da naglasimo da je globalno zagrevanje zapravo zagrevanje okeana, a zagrevanje okeana ima ozbiljne posledice. Zagrevanje okeana nastavlja da obara rekorde, što je podsetnik da je svetu potrebna akcija u borbi protiv klimatskih promena - rekao je Lidžing Čeng, vodeći autor izveštaja i profesor nauke o klimi i životnoj sredini na Institutu za fiziku atmosfere pri Kineskoj akademiji nauka.

Toplota okeana je bolji pokazatelj klimatske krize od temperature vazduha jer prirodni ciklusi poput La Ninje i El Ninja igraju „relativno malu“ ulogu u zagrevanju okeana, kaže Kevin Trenbert, autor izveštaja i naučnik iz Nacionalnog centra za istraživanja atmosfere u Koloradu.

Pixabay
 

Istraživači ističu da su ljudi dominantni uzrok nemilosrdnog trenda zagrevanja. Emisije gasova staklene bašte zadržavaju toplotu u atmosferi planete, stvarajući energetski disbalans. Okeani, zauzvrat, apsorbuju 90 odsto viška toplote, što je dovelo do alarmantnog povećanja temperature.

- Uticaji su možda mali, ali od suštinske važnosti. Da bismo zaustavili ovaj trend, zaista moramo da dođemo do nula emisija, a mnoge zemlje imaju planove, ali nemaju dovoljno akcija da ih podrže. U međuvremenu, moramo se bolje pripremiti i izgraditi otpornost - rekao je Trenbert. 

Dugoročne posledice toplijih okeana

Topliji okeani pogoršavaju vremenske obrasce koji doprinose stvaranju snažnijih oluja, uragane i intenzivne padavine koje dovode do smrtonosnih poplava.

SAD su pretrpele posledice razornog uragana Ida koji je protutnjao Luizijanom i Misisipijem, kao i rekordne padavine i smrtonosne poplave koje su pogodile severoistok države i Njujork. U decembru je supertajfun Raj odneo stotine života na Filipinima tokom praznične sezone.

- Topao okean je gorivo za oluje, tako da će zagrevanje okeana prirodno podržati jače i dugotrajnije oluje - rekao je Čeng.

Brzi porast temperature okeana ugrožava život u moru i značajno doprinosi porastu nivoa mora.

- Zagrevanje okeana, osim što izaziva izbeljivanje korala i ugrožava život u moru i populaciju ribe na koju se oslanjamo za otprilike 25 odsto globalnog unosa proteina, destabilizuje ledene ploče na Antarktiku i preti ogromnim porastom nivoa mora ukoliko ne reagujemo. Ovaj nalaz zaista naglašava hitnost klimatskih akcija - kaže Majkl E. Man, klimatski naučnik sa Državnog univerziteta Pensilvanije i jedan od autora studije.

Profimedia
 

Kako se okeani zagrevaju, voda se širi i nivo mora raste, a Čeng ističe da je oko jedne trećine ukupnog porasta nivoa mora tokom 20. veka posledica zagrevanja okeana. Osim što su poplave češće tokom plime, porast nivoa mora ugrožava priobalno snabdevanje slatkom vodom prodorom slane vode i čini priobalne zajednice i infrastrukturu ranjivijim na olujne talase.

Čeng je naglasio i da je jedan od razloga zbog kojih je akcija tako hitno potrebna taj što će okeani nastaviti da se zagrevaju decenijama nakon što se emisije fosilnih goriva smanje.

- Mnoge zemlje su postavile ciljeve da postanu ugljenično neutralne oko sredine ovog veka. Ali zagrevanje okeana će se nastaviti i posle 2060. i nivo mora će nastaviti da raste - rekao je Čeng.

Trenbert je objasnio da bi dostizanje nulte emisije okončalo Zemljinu energetsku neravnotežu, ali da „okeani sporo reaguju“. Toplota će nastaviti da se „održava na većim dubinama, a nivo mora nastaviće da raste mnogo duže“, rekao je on.

Čak i ako zemlje ispune svoja obećanja da će uskoro smanjiti emisije, istraživači kažu da će se dalje zagrevanje okeana nastaviti i da se zajednice moraju pripremiti za dalekosežne posledice.

Autori izveštaja su primetili da dugoročne rizike koji dolaze sa zagrevanjem okeana, uključujući porast nivoa mora i češće poplave, treba uzeti u obzir u „inženjerskom dizajnu, građevinskim kodovima i modifikacijama planova razvoja obale“.

Razlog za nadu i dalje postoji

U novembru je organizacija „Climate Action Tracker" upozorila da je svet na putu zagrevanja od 2,4 stepena, ako ne i više, uprkos novim i ažuriranim klimatskim obećanjima zemalja, uključujući ona data na klimatskoj konferenciji Ujedinjenih nacija u Glazgovu.

Pixabay
 

Stručnjaci su upozorili da će globalna emisija gasova staklene bašte 2030. godine i dalje biti otprilike dvostruko veća od onoga što je potrebno da se zagrevanje ograniči na 1,5 stepeni. Što je još gore, prema sadašnjim politikama - ne predlozima, već onim što zemlje trenutno rade - predviđa se da će se globalne temperature popeti do katastrofalnih 2,7 stepeni Celzijusa.

U tom trenutku planeta bi bila u kritičnom stanju. Kopernikusov izveštaj je pokazao da su emisije ugljenika nastavile nagli trend u 2021. godini, uprkos globalnoj pandemiji. Emisije metana, gasa staklene bašte koji je otprilike 80 puta jači od ugljen-dioksida u kratkoročnom periodu, nastavile su „veoma značajan“ rast.

Vamborg je istakao da izveštaj služi kao podsetnik da je porast emisije gasova staklene bašte ono što podstiče brzo zagrevanje planete, dodajući da će „globalna temperaturna kriva nastaviti da raste kako mi budemo nastavili da emitujemo gasove staklene bašte“.

Ukoliko čovečanstvo spreči da rast temperatura pređe 1,5 stepeni, to bi trebalo da bude više nego dovoljno da se spreči katastrofa. Ograničavanje emisija fosilnih goriva moglo bi „potencijalno da ohladi planetu u drugoj polovini ovog veka“.

- Ideja da bismo, kao generacija koja je svedok zagrevanja, mogli da doživimo da vidimo preokret globalnog zagrevanja jeste inspirativna. To je budućnost za koju se vredi boriti i oživljavati jedan po jedan alternativni energetski izvor - rekla je Kob.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti