Stabilnost Kazahstana ključna je za mir u regionu: Zašto su SAD i EU bile tihe tokom nemira sve dok Rusija nije priskočila u pomoć

Nemiri u Kazahstanu, koji su počeli 2. januara zbog udvostručenja cena plina za vozila, zaustavljeni su hitrom reakcijom vojske i policije, a brzom rešavanju situacije u ovoj zemlji doprineo je i dolazak mirovnih snaga Organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) na čelu sa Rusijom.

Nasilne demonstracije trajale su nekoliko dana, do 8. januara, a kad je situacija bila najnapetija, predsednik Kazahstana Kasim Žomart Tokajev naredio je snagama bezbednosti da pucaju na demonstrante, koje je nazvao teroristima koje finansiraju stranci, tvrdeći da je njih 20.000 učestvovalo u napadima na institucije, kao i da neki od njih ne govore kazaški jezik.

Zapadne zemlje posvetile su malo prostora u svojim medijima nemirima dok su trajali, ali su se zato uključile sa kritikama čim je ODKB donela odluku da u sklopu mirovne misije pošalje svoje trupe u Kazahstan. Istovremeno je ustanovljeno da je bar 20 nevladinih organizacija koje finansira američka Zadužbina za demokratiju, koja je samo tokom 2020. potrošila više od milion dolara u ovoj zemlji, sistematično radilo protiv aktuelne vlade Kazahstana i podsticalo nemire koji su nastavljeni čak i kad je vlada odlučila da ispuni zahteve demonstranata. 

O složenoj situaciji u Kazahstanu i važnosti ove zemlje kao ključnog faktora stabilnosti u centralnoj Aziji, kao i o njenim jakim vezama sa svetskim silama za 24sedam pričao je spoljnopolitički komentator Borislav Korkodelović.

Prema njegovim rečima, odnosi između Kine i SAD mogli bi dodatno da se pogoršaju zbog nesvakidašnjih dešavanja u centralnoj Aziji, pogotovo ako se stvari u Kazahstanu budu komplikovale.

Borislav Korkodelović, Printscreen

- Za sada to nije verovatno posle uspešnih, kako su ih nazvale kazahstanske vlasti, "antiterorističkih akcija" njihovih snaga bezbednosti, policije i vojske, uz logističku i stratešku podršku ograničenih mirovnih trupa iz vojnog saveza ODKB. Treba imati u vidu da Kina ima velike interese u Kazahstanu i uopšte u centralnoj Aziji. Kina ima granicu od 1.800 kilometara sa Kazahstanom i to u jednom od najosetljivijih delova, u provinciji Sinđan. Stvari mogu biti komplikovane naročito posle povlačenja Amerikanaca iz Avganistana, za koje su i Kinezi i Rusi i Iranci i Indijci predviđali da će komplikovati stvari ne samo u Avganistanu, nego i šire, naročito u centralnoj Aziji. Za Kinu bi to značilo da bi njena provincija Sinđan, koja je blago većinski muslimanska, mogla da oseti neke od tih talasa haosa koji bi pljusnuli iz Kazahstana ukoliko bi se tamo podigli - objašnjava Korkodelović i dodaje:

- Kini je Kazahstan ključni partner, naročito u ekonomskom i pogledu transporta. Kina ima velike investicije u Kazahstanu, negde preko 20 milijardi dolara, niz industrija je u partnerstvu. Zatim, Kazahstan služi kao naftovod i gasovod za snabdevanje Kine energentima, ne samo iz Kazahstana, već i iz Turkmenistana, tako da su za Peking bezbednost, stabilnosti, sigurnost i prijateljski politički sistem u Kazahstanu od presudne važnosti i Kina ne sme da dozvoli da se situacija u toj zemlji odvija suprotno njenim nacionalnim interesima. To je odmah dovodi u sukob sa SAD, koje opet imaju drugačije planove za Kazahstan i za ostale zemlje centralne Azije, a to je, pre svega, promena spoljnopolitičke orijentacije većine tih zemalja, naročito Kazahstana, koja će dovesti do manje prijateljskih veza sa Rusijom i Kinom. Zato je Kina veoma oprezna i prati šta se događa u Kazahstanu. Ona je pozdravila delovanje ODKB-a i poručila je da je spremna da proširi svoju pomoć ukoliko kazahstanske vlasti budu smatrale da im je potrebna i podrška Šangajske organizacije za saradnju, u kojoj je Kina veoma uticajna.

Zašto je Kazahstan toliko značajan

Kazahstan je deveta najprostranija država na svetu - prostire se na kopnenoj masi većoj od 2,7 miliona kvadratnih kilometara, što je ravno površini zapadne Evrope, a opet, na tom ogromnom prostranstvu živi negde oko 19 miliona građana, što je jedna od najnižih gustina naseljenosti na svetu, šest ljudi po kvadratnom kilometru.

Wikimedia

- Sa bezbednosnog stanovišta, u zemlji koja ima preko 12.000 kvadratnih kilometara državne granice, to je veliki problem. Kazahstan je dom za više od 130 nacionalnosti, 20 verskih denominacija, to je muslimanski većinska zemlja, koja je, između ostalog, član Organizacije islamske saradnje, a u njemu živi i 24-25 odsto Rusa, od kojih su neki veoma uticajni i u državnom aparatu i u poslovnim krugovima i u medijskoj sferi. Recimo, filmska industrija Kazahstana, koja ima neka od veoma dobrih ostvarenja, nastala je na nekim od najboljih dela i ostvarenja ruske i sovjetske kinematografije. Sergej Ajzenštajn se tokom Drugog svetskog rata povukao iz Moskve i u Kazahstanu je snimao čuveni klasični film "Ivan Grozni". Čitav "Mosfilm", središte sovjetske filmske industrije, bio je prebačen u Kazahstan, koji je nasledio mnoge dobre stvari iz vremena sovjetske kulture - kaže naš sagovornik.

Kazahstan se smatra jednom od ključnih zemalja centralne Azije. Kazahstan je zemlja koja je do sada bila stabilna, relativno prosperitetna, naročito do 2014, kad su cene nafte počele naglo da opadaju, a poslednje dve godine žestoko je pogođena pandemijom koronavirusa. Bila je veoma uspešna u privrednom pogledu - Svetska banka je svrstava među zemlje sa višim srednjim prihodom. Ona je praktično za tri decenije od relativno siromašne države stekla taj statusa.

- Kazahstan je, posle Rusije, među zemljama članicama Zajednice nezavisnih država, druga najrazvijenija, a Kazahstanci imaju plan da do 2050. uđu među 30 najrazvijenijih zemalja sveta. Kada neki američki teoretičari kažu da je Kazahstan ključna država, porede je sa Australijom i Južnom Korejom. Znači smatra se verodostojom srednjom silom koja daje stabilnost regionu i zbog toga je veoma važna. S druge strane, posrednik je između regiona i velikih sila - Kazahstan stoji između Rusije i Kine i otuda je veoma važan za obe velike sile. Niz sredstava infrastrukture ide preko Kazahstana. Kazahstan je aktivan i u međunarodnim odnosima. Poznat je Astana proces (nazvan po glavnom gradu Kazahstanana, doskora Astani, a sada Nur-Sultanu), koji se već nekoliko godina odvija u vezi sa situacijom u Siriji, gde je Kazahstan domaćin pregovora između Rusije, Turske i Irana, koji imaju različite stavove o sukobu u Siriji. Dakle, strateški položaj, prirodno bogatstvo i multivektorska spoljna politika čine Kazahstan jednom od najvažnijih zemalja centralne Azije. Ukoliko bi se haos nastavio u tako prostranoj zemlji, koja ima tako duge granice sa Rusijom i Kinom, to bi bila izuzetno teška situacija za čitavu međunarodnu zajednicu.

Evropska unija i Kazahstan

Tokom više od 30 godina nezavisnosti, Kazahstan je veoma brzo napredovao, što je Evropska unija, svesna velikih prirodnih bogatstava ove zemlje, umela da iskoristi, pa je postala najveći strani investitor u njoj. Zato je i evropskim kompanijama važno održavanje stabilnosti u Kazahstanu i očuvanje uspostavljenih partnerskih odnosa, ali to nisu jedini razlozi zbog kojih je EU budno pratila razvoj situacije u prvoj sedmici 2022.

AP photo

- Tu su, pre svega, pragmatični razlozi, mada ima i ideoloških. Centralna Azija je za EU važna iz strateških razloga, zbog toga što je to jedan značajan deo evroazijske kopnene mase, zatim zato što su i centralna Azija i Kazahstan veliki izvoznici energenata. S druge strane, Kazahstan je, kao privreda koja je napredovala, bio atraktivno tržište. U njemu su posao našli neki od najvećih arhitekata sa zapada, kao što je Zaha Hadid i britanski arhitekta Norman Foster, koji su gradili novi glavni grad, današnji Nur Sultan, kada je sedište države preseljeno iz Almatija - objašnjava Korkodelović i dodaje:

- Uz sve ove razloge, tu je interes Evropske unije za prirodna bogatstva Kazahstana. On ima najveća nalazišta cinka, najveći je proizvođač uranijuma u svetu (40 odsto uranijuma prerađuje se u njemu), a on je i sedište međunarodnog tela koje se brine o zalihama uranijuma. Drugi je po zalihama uranijuma, šesti po zalihama zlata, osmi po zalihama uglja, 12. po rezervama nafte. Temelj kazahstanske privrede su obimna nalazišta nafte i prirodnog gasa i to je privuklo velike strane investicije - američke, francuske, italijanske i holandsko-britanske kompanije. 

Mnogi zapadni zvaničnici insistiraju na značaju Rusije i centralne Azije, naglašavajući da na neki način zapadni svet mora da preovlada tim područjem, kaže naš sagovornik, ističući da i današnje administracije SAD i vlade u EU ulažu u Evroaziju i Kazahstan.

Kasim Žomart Tokajev; Tanjug/Yevgeny Biyatov, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP, File

- Kazahstan učestvuje u partnerstvu za mir sa NATO, a istovremeno je u regionalnom vojnom savezu na čelu sa Rusijom i sarađuje u okviru Šangajske organizacije za saradnju. Evropska unija je najznačajniji investitor u Kazahstanu, sa negde 40 odsto svih uloženih investicija, a takođe je i vodeći trgovinski partner, verovatno drugi posle Rusije. Pored tog pragmatičnog dela, EU takođe veoma insistira na svim sastancima sa Kazahstancima, na demokratizaciji i ljudskim pravima, dok se u poslednje vreme često razgovara o tome kako da budu rešavani izazovi klimatskih promena, jer je Kazahstan veliki proizvođač nafte i uglja, kojih se treba osloboditi. Predsednik Tokajev obećao je da će do 2060. godine Kazahstan da se odrekne najvećeg dela energenata koji utiču na klimatske promene. To su razlozi zbog kojih postoje redovni godišnji sastanci EU i Kazahstana, kao i redovni susreti EU i centralnoazijske petorke - priča Korkodelović.

Rusija kao okidač

Upravo zbog investicija i partnerskih odnosa SAD i EU su bili tihi u prvim danima demonstracija, sporadično kritikujući vladu zbog načina na koji se ophodi prema izgrednicima. Ipak, retorika je pojačana čim se uključila Rusija koja je sa ostalim članicama ODKB odlučila da pošalje mirovne snage u zemlji kako bi pomogla vladi Kazahstana da očuva važne institucije.

- Sve vreme je deo takozvanih liberalnih medija na zapadu, poput "Gardijana", "Njujork tajmsa" i "Vašington posta" kritikovao vlast u Kazahstanu i predsednika Tokajeva, ali su mnogi zapadni političari bili savetnici i rado viđeni gosti predsednika Nazarbajeva. Recimo Toni Bler i posle njega drugi premijeri Velike Britanije. Na početku demonstracija kritike sa zapada su bile umerene zbog investicija i partnerskih odnosa. Naglasak je na tome da su demonstracije izazvane ekonomskim problemima, a kritike su postale znatno glasnije pošto je Rusima predvođena vojna alijansa poslala više od 3.500 vojnika u misiju koja je polako počela da se okončava i u narednih osam-devet dana trebalo bi da bude završeno povlačenje trupa. Ta misija je mnoge iznenadila time što je praktično od molbe predsednika Tokajeva, preko samita na kome su zemlje članice odlučile da šalju svoje nacionalne kontigente, prošlo samo 13 sati do stupanja savezničkih trupa u Kazahstan - kaže Korkodelović i dodaje:

Ruska vojna vozila pred ukrcavanje u avione; Tanjug/RU-RTR Russian Television via AP

- To je bila jedna ograničena misija - strane trupe nisu imale kontakt sa građanstvom Kazahstana, već su se samo bavile strateškim inistitucijama, državnim nadleštvima, važnim privrednim pogonima. Sada se to privodi kraju, ali ostaje impresivan utisak o delovanju tog vojnog kontigenta. Za razliku od tragičnih intervencija koje su imali Amerikanci, ali i Sovjeti u nekom trenutku, Rusi su pod predsednikom Vladimirom Putinom pokazali, i tokom intervencije u Gruziji u vezi sa Južnom Osetijom 2008. i u slučaju Krima 2014, koliko su efikasni. To su bile operacije koje su trajale tri do pet dana, a ova u Kazahstanu trajala je devet dana. Mogla bi se ovde upotrebiti i prepevana latinska izreka "Dođoh, videh i uredih".

Sagovornik portala 24sedam primetio je i politikom gonjenu zavist zapadnih zemalja zbog delotvornog delovanja Rusije, koja je za samo nekoliko dana doprinela smirivanju situacije u Kazahstanu.

- Zapadna kultura nikad nije bila u stanju da prikrije tu ljubomoru i zavist kada se radi o tuđim velikim dostignućima. To se pokazuje u slučaju kineskog privrednog čuda. Pored političara i vojnika, veliki deo američkog akademskog sveta ne može sa tim da se pomiri, mada neki od najboljih poznavalaca kineskog privrednog čuda dolaze upravo iz SAD i Velike Britanije. Takođe, ono što Rusija pod Putinom postiže možda najpregnantnije izražavaju neki od britanskih i američkih univerzitetskih profesora. Mislim da će sa završetkom misije ODKB u Kazahstanu priče o njoj polako prestajati, ali će ono što se desilo ostati upamćeno i biće proučavano na vojnim akademijama. Ako su se Amerikanci ili deo administracije, deo američke duboke države, nadali da će nemiri u Kazahstanu odvući pažnju Moskve od situacije u Ukrajini, baš u vreme kad počinju pregovori Vašingtona i Moskve o bezbednosnim zahtevima, nade su im se raspršile i to je možda dodatno razočarenje i razlog zbog kog je njihova kritika glasnija i uznemirenost veća - zaključuje Korkodelović.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi