Peking i Moskva budno motre na razvoj situacije: Zašto haos u Kazahstanu brine Kinu i Rusiju

Nemiri u Kazahstanu počeli su protestima zbog naglog skoka cena gasa, ali su veoma brzo eskalirali.

Zgrade vlade su napadnute i zapaljene, a desetine hiljada ljudi izašle su na ulice u gradovima širom Kazahstana, dok se vlada ove zemlje suočava s najvećim izazovom u poslednjih nekoliko decenija.

Nagli skok cene tečnog naftnog gasa, koji mnogi ljudi koriste za pokretanje vozila, izazvao je  u nedelju (2. januara) proteste, koji su doveli do toga da vlada hitno poništi donetu odluku.

Ipak, protesti su brzo eskalirali, pretvarajući se u šire nezadovoljstvo zbog načina na koji se upravlja zemljom i protivljenje stranci Nur Otan (Svetlo otadžbine), koja zemljom vlada više od dve decenije, kao i bivšem predsedniku Nursultanu Nazarbajevu, koji je vladao skoro tri decenije.

Nazarbajev je uglavnom viđen kao glavna politička snaga u Nur Sultanu, namenski izgrađenoj prestonici koja nosi njegovo ime. Veruje se da njegova porodica kontroliše veći deo ekonomije koja je najveća u centralnoj Aziji.

Usled nestanka interneta i prekida signala telefona, bilo je izveštaja o sve većim žrtvama i među demonstrantima i među bezbednosnim snagama.

Profimedia/Valery Sharifulin/TASS

Međunarodne snage na čelu sa Rusijom preselile su se u zemlju nakon što je Nazarbajevljev naslednik na mestu predsednika Kasim Žomart Tokajev zamolio članice Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) za pomoć.

Zašto su ovi protesti važni?

Kazahstan, koji se prostire na teritoriji veličine Zapadne Evrope, graniči se sa Rusijom na severu i Kinom na istoku. Ima ogromne rezerve nafte, prirodnog gasa i plemenitih metala, što ga čini strateški i ekonomski važnim i za Moskvu i za Peking, kaže Džejms Niksi, direktor programa Rusija-Evroazija u Četam hausu, londonskom trustu mozgova.

- Radi se o jednoj od najvećih zemalja na svetu - rekao je on, dodajući da ona ima neverovatno bogatstvo ugljovodonika.

Ova država je bila uglavnom stabilna otkako je postala nezavisna nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine, a protesta ovih razmera nije bilo od osamdesetih, kaže Ema Ešford, stalni viši saradnik u Atlantskom savetu.

- Ta politička stabilnost omogućila joj je da postane veliki izvoznik nafte, prirodnog gasa i uglja - rekla je ona.

AP Photo/Yan Blagov

Ako nemiri postanu dovoljno značajni da poremete proizvodnju ili transport energije, ekonomski efekti mogli bi biti nesrazmerni političkom značaju Kazahstana, dodala je ona.

Zapadni investitori bi bili ozbiljno zabrinuti jer im je potreban određeni stepen stabilnosti da bi nastavili da funkcionišu, rekao je Niksi.

Osim toga, otkriveno je da se na podsticanju naroda na nemire postupno radilo mesecima unazad i da iza svega stoji Nacionalna zadužbina SAD za demokratiju (NED), koja je potrošila više od milion dolara u Kazahstanu, za šta je dokaz objavljen i na zvaničnom sajtu organizacije. Novac je otišao na PR kampanje protiv vlade i obuku antivladinih demonstranata, a Rusi su uvereni da je NED paravan za CIA, što nije daleko od istine.

NED je praktično preuzeo deo misije CIA, što je samo jedan od razloga zbog kojih je zabranjen u Rusiji, i sada on finansira nevladine organizacija u drugim državama, kao što je to nekad tajno radila upravo CIA.

Zašto je Rusija zabrinuta?

Kazahstan je važan dobavljač nafte za Kinu i ključni je strateški saveznik Moskve.

Rusija ima jake interese u Kazahstanu, koji uključuju kosmodrom Bajkonur, lansirnu lokaciju za njene svemirske misije koju Moskva iznajmljuje od svog južnog suseda. Takođe se često oslanja na kazahstanski gas kao zaštitni mehanizam u slučaju nedovoljne proizvodnje ruskog gasa.

Alexei Druzhinin, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

Moskva je takođe zabrinuta da bi nemiri mogli dovesti do toga da se Kazahstan udalji od nje.

- Rusija je uvek zabrinuta da će bivše sovjetske republike napustiti njeno okrilje, a Kazahstan joj je posebno važan - rekao je Niksi.

Rusija i Kazahstan imaju najveću neprekidnu kopnenu granicu na planeti. Ukoliko bi se Kazahstan destabilizovao, značajan deo od 19 miliona stanovnika zemlje mogao bi da se pretvori u izbeglice koje će nagrnuti preko granice, što Rusija nikako ne želi.

Osim toga, otprilike jedna četvrtina stanovništva Kazahstana su Rusi. Kazahstanski nacionalisti su većinom muslimani, koji se zameraju pravoslavno-hrišćanskoj ruskoj manjini, i Rusija je uverena da bi građanski rat pojačao ne tako mali rizik od antiruskog etničkog čišćenja.

U Kazahstanu je smešten i poligon Sari-Šagan, na kom Rusija sprovodi svoje testiranje antibalističkih raketa. Ovde se odvija stalni razvoj sistema S-550 ABM, jednog od temelja ruske nacionalne bezbednosti.

I na kraju, ciklus nuklearnog goriva u Rusiji blisko je povezan sa Kazahstanom. U zemlji su aktivne operacije iskopavanja uranijuma koje podržava Rusija, a koji se obogaćuje u Novouralsku u Rusiji, da bi se zatim vratio u Kazahstan za upotrebu u kineskim postrojenjima nuklearnog goriva.

Šta brine Kinu?

Kina takođe pažljivo prati razvoj događaja.

- Kinezi će sa nestrpljenjem čekati, više sa ekonomske tačke gledišta, da se ova situacija razreši najbolje po njih - rekao je Niksi.

Profimedia

Iz Kazahstana se uvozi najmanje pet odsto prirodnog gasa koji se koristi u Kini, prema rečima Ešfordove.

Kazahstan se nalazi na severozapadnoj granici Kine i najveća je zemlja na svetu bez izlaza na more, ali sa bogatim rezervama nafte i minerala.

Pozicionirana između Kine i Evrope, ova država predstavlja ključnu vezu u inicijativi „Pojas i put” i tamo je Si Đinping najavio globalni infrastrukturni projekat.

Trgovina između Kazahstana i Kine datira još od davnih vremena, kada su poslovni ljudi iz dinastije Han prelazili stari put svile sa trupama i kamilama na putu ka Evropi.

Kineski državni mediji prenose reči insajdera koji kažu da nemiri u Kazahstanu do sada nisu imali veliki uticaj na kineska preduzeća i da bi gasovodi između dve zemlje trebalo da budu bezbedni jer se nalaze u udaljenim oblastima, daleko od gradova u kojima se održavaju protesti.

Kazahstanska vlada preduzima mere da osigura bezbednost kineskih kompanija, objavio je državni tabloid „Global tajms”.

Kazahstan računa na Kinu kao na svog drugog najvećeg trgovinskog partnera i svoju izvoznu destinaciju broj jedan.

Kasim Žomart Tokajev; Tanjug/Kazakhstan's Presidential Press Service via AP

Ukupna bilateralna trgovina iznosila je 22,94 milijarde dolara u prvih 11 meseci 2021, prema podacima kineske carine, što je 14,7 odsto više nego prošle godine. Kina je izvezla u zemlju robu u vrednosti od 12,59 milijardi dolara i uvezla iz Kazahstana proizvode u vrednosti od 10,35 milijardi dolara tokom tog perioda.

Trgovinu je podstakla inicijativa „Pojas i put” i nije je ometala čak ni pandemija.

Kina je uložila 19,2 milijarde dolara u Kazahstan između 2005. i 2020, prema navodima kineske ambasade u toj zemlji. Oko 56 projekata koje podržava Kina, u vrednosti od skoro 24,5 milijardi dolara, trebalo bi da bude završeno do 2023.

U 2013. godini Si je postigao dogovor prema kojem je Kazahstan za pet milijardi dolara prodao 8,33 odsto udela u svom ogromnom naftnom polju Kašagan državnoj naftnoj kompaniji „China National Petroleum Corp”.

Ostali infrastrukturni projekti uključuju fabrike solarnih panela, logističke parkove i vetroelektrane. Gasovod Kina - srednja Azija, koji je počeo da radi 2009. godine, počinje u Turkmenistanu i Uzbekistanu, prolazi kroz južni Kazahstan i završava se u Horgasu u severozapadnom kineskom autonomnom regionu Sinđan.

Nicolas Asfouri/Pool Photo via AP

Kina je uvezla 4,02 miliona tona prirodnog gasa iz Kazahstana između januara i novembra prošle godine, prema podacima kineske carine.

Bez obzira na sve to, kineski zvaničnici rekli su da su nemiri deo „unutrašnjih poslova” Kazahstana i odbacili su mogućnost da se njihova zemlja umeša, izvestila je u četvrtak državna medijska agencija Sinhua.

Na kraju krajeva, u interesu je i Moskve i Pekinga da se uguše antivladini protesti u Kazahstanu i da stari režim prevlada jer su sa njim uspostavili dobre odnose.

Šta bi dalje moglo da se desi?

U zemlji su se i ranije održavale masovne demonstracije. Nedavno su ljudi izašli na ulice nakon spornih izbora 2019. koji su osigurali Tokajevu vlast, ali nasilje ovih razmera je bez presedana.

Čini se da protesti nemaju prepoznatljivog lidera ili zahteve i da ne postoji očigledna alternativa aktuelnoj vladi, ali se predsednik u pokušaju da smiri situaciju obavezao da će nastaviti s reformama, raspustio je svoj kabinet i nagovestio da bi politička transformacija mogla biti moguća.

Ali Tokajev nagoveštaj da među demonstrantima ima „terorističkih bandi” koje su obučile strane snage, praćen obećanjem da će se „ponašati što je moguće oštrije”, mogao bi da znači oštrije suzbijanje demonstracija u danima koji dolaze.

- Mislim da neće pokazati slabost. Pokazaće odlučnost - zaključio je Niksi.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi