Svet se suočava sa pretnjom koja je daleko veća od koronavirusa

Kopredsedavajući Komiteta za ukidanje nuklearnog oružja i lekar u Klinici Northempton u Masačusetsu Ajra Helfend poslao je putem autorskog teksta za Si-En-En svetu poruku koja nije nimalo naivna.

Naime, Honduras je upravo postao 50. država koja je u subotu ratifikovala ugovor o zabrani nuklearnog oružja, što je njegov glavni cilj na globalnom nivou, a sporazum je sada dostigao potreban prag da bi stupio na snagu za 90 dana – 22. januara.

Ono što ga najviše brine jeste činjenica da države koje imaju naoružanje i dalje nisu ni blizu razmatranja da ga se odreknu, dok pojedinci mogu da ga aktiviraju bez prethodnih konsultacija sa bilo kim.

– Ovaj sporazum je prvi od Hirošime kojim će se posedovanje nuklearnog oružja smatrati zločinom po međunarodnom pravu – mada nije obavezujuć za države koje ga ne potpišu. Stupanje ugovora na snagu ne može biti vremenski ograničeno – naveo je on.

Predsednik Sjedinjenih Država ima mogućnost da samostalno pokrene nuklearni napad, bez odobrenja Kongresa, Kabineta, potpredsednika ili združenih šefova. Teško je zamisliti bolji primer ogromne opasnosti s kojom nastavljamo da živimo sve dok posedujemo masivne arsenale nuklearnog oružja.

– Nijedna osoba ne bi trebalo da ima mogućnost da lansira ovo strašno oružje. Posledice su jednostavno prevelike, a ljudi su, pa… ljudi. Kao ljudi, skloni smo greškama, kao i tehnologija koju smo stvorili – dodao je Helfend.

Mnoge greške se mogu ispraviti. Nuklearni rat ne može. Studije rađene tokom poslednje decenije pokazale su da bi čak i ograničeni nuklearni rat, koji uključuje manje od jednog ili dva procenta svetskog nuklearnog arsenala, direktno ubio desetine miliona ljudi. Uz to, uzrokovao bi svetske klimatske poremećaje i glad, izlažući milijarde ljudi opasnostima i okončavajući civilizaciju kakvu poznajemo.

Čak i pre pandemije kovida 19, opasnost od nuklearnog rata rasla je alarmantnom brzinom. Stručnjaci, poput bivšeg ministra odbrane Vilijama Perija, upozorili su na to da smo sada bliži nuklearnom ratu nego što smo ikada bili.

Dakle, čak i dok se nosimo s pandemijom koronavirusa, koja je ubila više od milion ljudi širom sveta, i ekonomskim previranjima koja je prouzrokovala, od presudne je važnosti da što počne uklanjanje nuklearnog oružja i time njegove neposredne, egzistencijalne pretnje.

Devet zemalja koje poseduju nuklearno oružje kreću se u potpuno suprotnim smerovima. Sve one su angažovane u masovnim planovima za modernizaciju svojih nuklearnih arsenala i očuvanje ovog oružja u narednim decenijama – ako se prvo ne iskoristi. SAD planiraju da potroše desetine milijardi dolara tokom narednih 25 godina na zamenu postojećeg oružja, a raspoređuju i nove, manje, upotrebljivije nuklearne bojeve glave i modernizuju laboratorije, sisteme za isporuku, sisteme za rano upozoravanje…

I prošle nedelje, “Njujork tajms” je izvestio da su SAD preduzele novi korak, pritiskajući zemlje koje su se pridružile pomenutom ugovoru, da se povuku iz njega. S obzirom na to da se nisu pridružile, da li će ugovor nešto promeniti?

Bivši sekretar Peri, koji je snažno podržao sporazum, smatra da hoće:. „Novi ugovor UN o zabrani nuklearnog oružja važan je korak ka delegitimizaciji nuklearnog rata kao prihvatljivog rizika savremene civilizacije.“

– Kada TPNV (Ugovor o zabrani nuklearnog oružja) stupi na snagu, devet nuklearnih sila neće se automatski razoružati. Ali nenuklearne nacije i civilno društvo mogu koristiti sporazum da ih pritisnu da naprave temeljne promene u svojoj nuklearnoj politici. TPNV se može koristiti za stigmatizaciju ovog oružja, tako da se na njega više ne gleda kao na globalne statusne simbole i bedeme nacionalne sigurnosti već kao na pretnju ljudskom opstanku, što zaista i jeste – ističe Helfend.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi