Istorija, skandali i sve o G7: Kako funkcioniše, koliku moć ima i šta njeno delovanje znači za svet

Svetski lideri okupili su se danas u Kornovolu u Karbis beju kako bi održali sastanak oči u oči na samitu G7 nacija. Samit G7 okuplja zvaničnike iz sedam zemalja – Kanade, Velike Britanije, Francuske, Italije, Nemačke, Japana i Sjedinjenih Američkih Država.

Samit će trajati tri dana, od 11. do 13. juna, a prisustvovaće mu premijer Velike Britanije Boris Džonson, japanski premijer Jošide Suga, francuski predsednik Emanuel Makron, premijer Italije Mario Dragi, premijer Kanade Džastin Trido, nemačka kancelarka Angela Merkel i predsednik SAD Džo Bajden. Osim njih, ispred Evropske unije, koja nije član G7 ali često prisustvuje samitima, u razgovorima će učestvovati i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel.

Ove godine će nekim delovima samita prisustvovati Južna Koreja, Južnoafrička Republika i Australija. Indija, koja je takođe jedan od gostiju, virtuelno će učestvovati u delu samita.

Prošlogodišnji samit, koji je trebalo da se održi u Merilendu u SAD, otkazan je zbog pandemije koronavirusa, pa je umesto njega održana video-konferencija na kojoj je domaćin bio Donald Tramp.

Šta je G7?

Grupa sedam (G7) je organizacija sedam najvećih ekonomskih svetskih sila – Kanade, Francuske, Nemačke, Italije, Japana, Ujedinjenog Kraljevstva i SAD.

Rusija se pridružila Grupi 1998, kada je ona postala G8, ali je suspendovana 2014. zbog aneksije Krima.

Kina nikad nije bila član ove organizacije, iako ima jaku ekonomiju i najnaseljenija je zemlja sveta. Zbog relativno niskog nivoa bogatstva po osobi, Kina se ne smatra naprednom ekonomskom silom kao članice G7.

Politički lideri pomenutih zemalja i predstavnici Evropske unije sastaju se jednom godišnje kako bi razgovarali o važnim globalnim pitanjima koja se tiču ekonomije, politike, društvenih i bezbednosnih pitanja.

Kako je sve počelo i kako funkcioniše?

G7 je formirana 1976. godine, kada je Kanada pristupila Grupi šest. Prvi samit G6 održan je 1975. godine u Rambujeu u Francuskoj, samo dve godine nakon što je velika naftna kriza uticala na ekonomiju najrazvijenijih zemalja, pa je povod bilo pronalaženje zajedničkog rešenja za novonastalu krizu.

Od 1977. i predstavnici iz Evropske unije prisustvuju godišnjem samitu, iako nemaju zvanični status člana grupe.

Zvaničnici iz Grupe sedam sastaju se tokom cele godine kako bi zajednički diskutovali o globalnim pitanjima. Predsedavanje samitu preuzima jedna država članica od druge i on se uvek održava u zemlji koja te godine presedava G7.

Na kraju samita učesnici izdaju zajedničko saopštenje o najvažnijim zaključcima koje su doneli.

Mihail Gorbačov je pozvan 1991. da se nađe sa članovima G7 na samitu u Londonu, a 1994. ruski predsednik Boris Jeljcin učestvovao je na samitu u Napulju. Rusija se Grupi zvanično pridružila 1998. godine, i ona je tada nazvana Grupa osam. Samit je 2006. održan u Sankt Peterburgu, kada je Rusija prvi put bila domaćin.

Nakon vojne intervencije u Ukrajini i aneksije Krima u martu 2014, Grupa je suspendovala Rusiju. Samit je te godine trebalo da se održi u Sočiju, ali je na kraju organizovan u Briselu, a domaćin je prvi i jedini put bila Evropska unija. Vlasti u Rusiji nisu se previše potresle zbog tog događaja, a mnogi Rusi smatraju da je njihova zemlja dovoljno jaka i da im ne treba veza sa Zapadom. Umesto toga planirali su da povodom ekonomskih pitanja ubuduće sarađuju sa Kinom. Od tada je Grupa ponovo poznata kao G7.

Američki predsednik Donald Tramp zagovarao je povratak Rusije, ali ga partneri u tome nisu podržali. Ipak, Trampov naslednik Džo Bajden prvi put će se sastati s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom van samita 16. juna u Ženevi.

Šta G7 radi?

Tokom svake godine ministri i zvaničnici zemalja članica održavaju sastanke, sklapaju sporazume i objavljuju zajednička saopštenja u vezi sa globalnim događajima.

Pred ovogodišnji samit ministri finansija zemalja članica složili su da treba naterati multinacionalne komapnije da plaćaju veći porez.

Glavni događaj je sastanak lidera G7, koji se svake godine okupljaju u drugoj zemlji da bi razgovarali o najvažnijim svetskim pitanjima.

Ima li G7 ikakvu moć?

Grupa sedam ne može da donosi bilo kakve zakone jer je čine različite nacije, od kojih svaka ima svoje demokratske procese.

Ipak, neke od odluka koje donese mogu da imaju globalni efekat.

Na primer, G7 je imala presudnu ulogu u formiranju globalnog fonda za borbu protiv malarije i AIDS-a 2002.

Međutim, G7 se kritikuje zbog toga što je “zastarela grupa zemalja”, delimično zato što ne prihvata u grupu dve najveće zemlje sveta – Indiju i Kinu.

Kritika grupe i nezaobilazni protesti

Od 1999. godine G8 je kritikovana kao “klub bogatih”, koji isključuje mnoge zemlje u vreme ozbiljnih finansijskih kriza.

Velike ekonomske sile od tada su u samite počele da uključuju zemlje u razvoju, među kojima su Kina, Brazil, Južnoafrička Republika, u formi koja je nazvana G20.

Šta je G20?

 

Grupa 20 je forum ekonomski razvijenih zemalja sveta i država u razvoju. Sastoji se od 19 zemalja i Evropske unije. G20 čine Meksiko, Japan, Italija, Indonezija, Indija, Nemačke, Francuska, Brazil, Kanada, Australija, Argentina, Rusija, Južnoafrička Republika, Južna Koreja, Saudijska Arabija, Kina, Turska, Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Američke Države.

 

Grupa 20 predstavlja dve trećine svetske populacije, ili 85 odsto globalne ekonomske proizvodnje.

 

Za razliku od G7, G20 je primarno fokusirana na finansijska i ekonomska pitanja s kojima se suočava globalna ekonomija. Grupa je ustanovljena na sastanku ministara finansija G7 1999. Tadašnji ministar finansija Kanade Pol Martin bio je ključna figura u osnivanju Grupe, tvrdeći da ekonomije u razvoju koje imaju regionalni uticaj treba da budu uključene u diskusiju o rešavanju globalnih ekonomskih problema.

 

U početku su se na samitima sastajali ministri finansija i guverneri centralnih banaka G20, a 2008. održan je prvi samit lidera G20. Od tada je Grupa nastavila da se sastaje jednom godišnje u ovom sastavu.

Samit G7 održan 2001. u italijanskom gradu Đenovi protekao je u ozbiljnim sukobima demonstranata antiglobalista i pripadnika bezbednosnih snaga. Tada je mladog Italijana ubio karabinjer, dok je više od 500 osoba ranjeno.

I drugi samiti su bili praćeni protestima, zbog čega je prisustvo policije na ulicama bilo pojačano, što će biti slučaj i ove godine.

Policija je odredila četiri mesta na kojima demonstranti mogu da se okupljaju: Plimut, Falmut, Turo i Ekseter. Više udruženja naglasilo je da će bojkotovati ta mesta i da im je cilj da remete rad lidera G7.

Troškovi ovogodišnjeg održavanja samita G7 premašili su sumu od 70 miliona funti (81 milion evra), objavili su ranije britanski mediji, a događaj će obezbeđivati oko 6.500 policijaca i više od 5.000 pripadnika bezbednosnih službi iz Kornvola i okruga Devon, što je “najveća bezbednosna operacija u istoriji Kornvola”.

Zašto se ovogodišnji samit održava u Ujedinjenom Kraljevstvu?

Velika Britanija dobila je ove godine ulogu predsedavajućeg na samitu G7 i zato se on održava u toj zemlji. Lideri pomenutih zemalja će tokom tri dana razgovarati o zajedničkim pitanjima.

Ovo nije prvi put da se sastaju u hotelu “Karbis bej” u Kornovolu, koji se nalazi u blizini primorskog grada Sent Ajvs, a poslednji put su se našli u francuskom gradu Bijaricu.

Samit je uticao i na svakodnevni život stanovnika Kornvola, putevi i ulice se zatvaraju, a u nekim oblastima Sent Ajvsa od stanovnika se traži da poseduju dokaz o mestu prebivališta kako bi im bilo dozvoljeno da dođu do svojih kuća.

Vlada Velike Britanije saopštila je da je za svetske lidere bitno da se redovno viđaju uživo, a svi koji prisustvuju samitu biće redovno testirani na koronavirus.

Lažna dojava o bombi

Britanska policija saopštila je juče (10. juna) da je uhapsila muškarca zbog dojave o postavljenoj bombi u blizini medija centra koji će pokrivati samit G7, nakon što su snage reda morale da evakuišu hotel zbog izveštaja o sumnjivom paketu u četvrtak ujutro.

Specijalne jedinice su morale da se pojave u hotelu u gradu Falmut, odakle većina medija pokriva skup lidera G7.

Incident se dogodio u 3.15 po lokalnom vremenu, kada je i pronađen sumnjiv paket, za koji se ispostavilo da nije bomba.

Teme ovogodišnjeg samita

Neke od najvažnijih tema ovogodišnjeg samita biće odnosi sa Rusijom i Belorusijom, ekonomska dominacija Kine, pandemija koronavirusa, klimatske promene, digitalizacija, unapređivanje ljudskih prava i uspostavljanje pravednijeg ekonomskog poretka.

Prvog dana čelnici bi trebalo da razgovaraju o oporavku od pandemije, usredsredivši se na pitanja kao što su donacije vakcina protiv kovida 19 i finansijska pomoć za izgradnju pogona za proizvodnju cepiva širom sveta, pišu strani mediji.

Uveče lideri sa svojim partnerima treba da posete “Eden project”, niz biokupola koje stvaraju okruženje prašume. Tamo će imati prijem kod kraljice Elizabete, koja će ih dočekati sa prestolonaslednikom Čarlsom i njegovim sinom princom Vilijamom.

U subotu će lideri G7 razgovarati od otpornosti privrede i spoljnoj politici, a u diskusiji će im se pridružiti i glavni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Guteres, dok će se Indija priključiti virutelno.

Četvrti razgovor posvećen je zdravlju i jačanju globalnog zdravstvenog sistema koji bi mogao da nas zaštiti od budućih pandemija. U njega će se, takođe virtuelno, uključiti Melinda Gejts i glavni naučni savetnik Ujedinjenog Kraljevstva Patrik Valans.

U nedelju će teme biti klima i očuvanje prirode, i tom prilikom biće prikazana unapred snimljena video-poruka prirodnjaka Dejvida Atenboroa, koji je snimio brojne serijale o očuvanju životne sredine.

Većina razgovora vodiće se iza zatvorenih vrata, ali će se o nekim temama diskutovati i pred kamerama.

Na kraju samita Ujedinjeno Kraljevstvo će, kao nacija domaćin, objaviti saopštenje za javnost u kom će biti istaknuto sve o čemu su se lideri G7 dogovorili, dok će premijer Boris Džonson održati konferenciju za štampu u nedelju, 13. juna.

Pročitajte još

Džil Bajden natpisom na blejzeru poslala snažnu poruku: Sumnja se da je namerno prozvala Melaniju (FOTO)

Šta Bajden želi da postigne evropskom turnejom: Skriveni plan, pritisak na Putina i jačanje saveza

Skandali koji su odjeknuli svetom

Neke od dosadašnjih samita obeležili su skandali zvaničnika. Među prvima je bilo neobično ponašanje japanskog ministra finansija na konferenciji za štampu 2009. godine. On se tokom obraćanja ponašao čudno, pa su mnogi tvrdili da je bio pod dejstvom alkohola. Javnost ga je osudila, a čak je i većina Japanaca takvo prikazivanja Japana smatrala nedopustivim.

I 2018. bilo je veoma napeto, a glavna “zvezda” bio je predsednik SAD Donald Tramp, koji je okupljanje napustio pre vremena. Zatim je tokom leta na Tviteru izneo niz optužbi na račun domaćina samita, premijera Kanade Džastina Tridoa.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi