Prošle godine je 227 ljudi ubijeno jer su branili našu planetu

Rekordnih 227 aktivista za zaštitu životne sredine ubijeno je 2020. godine, pokazao je izveštaj međunarodne nevladine organizacije “Global vitnes”.

Taj broj je daleko veći i smatra se da će rasti narednih godina, a najveći broj slučajeva je povezan sa rudarstvom, sečom šuma i poljoprivredom. Najpogođeniji su pripadnici domorodačkih plemena.

Pročitajte još

Svako treće drvo na svetu će nestati: Novi izveštaj donosi prognoze koje sve treba da nas zabrinu

Fikile Ntshangase (65) predvodila je u Južnoj Africi grupu koja je pokrenula parnicu protiv kompanije koja je vodila rudnik koji se nalazi u blizini njene kuće.

– Bila je njihova najgora noćna mora – rekla je njena ćerka Malungelo Hakaza.

At least 220 people were murdered in 2020 for opposing resource exploitation by corporations. The person in the photo is Fikile Ntshangase, who was shot dead in her home for opposing the expansion of a mine in South Africa. https://t.co/1nOvVZxLfI

— Emily Pothast (@emilypothast) September 13, 2021

Rudnik, pod rukovodstvom kompanije “Tendele koal majning” , nalazi se, inače, nadomak prirodnog rezervata Hluhluve-Imfolozi.

– Organizovala je kampanje, edukovala ljude o njihovim pravima. Mislim da ju je to koštalo života – poručila je ćerka.

Fikile se protivila širenju rudnika u provinciji Kvazu-Natal, blizu njenog doma u Ofondveniju. Lokalna zajednica bila je podeljena po tom pitanju, što je samo povećavalo tenzije. Dok su jedni želeli da očuvaju prirodu, drugima je bio potreban posao u rudniku.

Fikile je odbila da potpiše sporazum sa rudarskom kompanijom kako bi se odbacili slučajevi protiv njih, a odbila je i njihovo mito.

– Odbijam da potpišem. Ne mogu da prodam svoj narod. A ukoliko je potrebno, daću život za svoje ljude – rekla je ona.

U oktobru 2020, Fikile je upucana u njenoj dnevnoj sobi, gde je i preminula. U 18.20 četiri muškarca su ušla u njenu kuću i upucala je pred očima njenog 13-godišnjeg unuka i njegovih drugova, starih osam i deset godina. Imala je 65 godina, a u vreme ubistva sekla je luk pripremajući večeru.

Lokalci koji su živeli u blizini rudnika mesecima pre njene smrti dobijali su pretnje. Na porodice koje su odbile da se presele navodno je pucano.

Kako su preneli mediji, u aprilu prošle godine 19 metaka je ispaljeno na još jednog aktivistu.

Fikile je samo jedan od 227 aktivista za zaštitu životne sredine koji su ubijeni prošle godine. To znači da je, u proseku, svake nedelje ubijeno četvoro aktivista, što je rekordan broj otkad je organizacija “Global vitnes” počela da se bavi ovim problemom 2012. godine, odnosno, da objavljuje izveštaje.

Ipak, smatra se da to nije konačan broj, jer organizacija prikuplja podatke na osnovu informacija dostupnih na internetu. Veliki broj slučajeva prolazi neprijavljen, pogotovo u zemljama gde vlada veliki pritisak na medije ili gde se odigravaju konflikti zbog kojih je teško izolovati pojedinačne slučajeve.

Zato je važno znati da izveštaj pokazuje samo delimičnu sliku ubistava aktivista.

– Ljudi koji su ubijeni jer su branili svoju lokalnu zajednicu, branili su, takođe, i našu planetu, pogotovo našu klimu. Aktivnosti koje našu atmosferu preplavljuju ugljenikom – fosilna goriva i seča šuma – u centru su mnogih ovih ubistava – rekao je Bil Mekiben povodom izveštaja.

Najveći broj ubistava (65) dogodio se u Kolumbiji, zatim Meksiku (30) i Filipinima. U ove tri zemlje zajedno desilo se više od polovine svih ubistava navedenih u izveštaju.

U slučajevima gde je počinilac mogao da bude identifikovan, plaćene ubice su stajale iza 89 ubistava. Milicije ili gerilske grupe su umešane u 30 ubistava, naoružane snage u 18, a policija u 12.

Trećinu žrtava čine domoroci

Pripadnici starosedelačkih plemena čine trećinu žrtava. Jedan od njih, Oskar Ejraud Adams, ubijen je samo mesec dana nakon što je medijima pokazao koliko je zemlja postala suva u Tekateu, u Meksiku. On se žalio da velike kompanije, poput “Hajnekena”, odvlače vodu od zajednice.

– Mislila sam da će ga možda prebiti ili kidnapovati, ali nikad nisam mogla ni da zamislim dokle će otići – rekla je njegova majka Norma Adams za “Global vitnes”.

– Svaka takva osoba na svetu je u riziku. I to ne samo zato što će neki drugi lokalac da povuče oroz ili da izvuče nož, već rizikuju jer žive blizu nečega, ili na nečemu, što korporacije traže da bude njihovo – objasnio je Mekiben.

Karlos Seros, pripadnik indijanskog naroda Lenka, ubijen je u martu na ulici u blizini grada San Antonija, u Hondurasu, pred svojom decom.

Lenke su, inače, vladale područjima koja danas zauzimaju Honduras i El Salvador.

Osumnjičeni za ubistvo je uhapšen, a veruje se da je motiv ubistva njegova borba protiv hidroelektrane u tom regionu.

Honduras je jedna od najopasnijih zemalja za aktiviste – četvoro ih je ubijeno 2018. godine, a 2020. godine njih 14.

Još jednog zaštitnika teritorije Lenki, Feliksa Vaskeza, u decembru su ubili maskirani muškarci pred rođacima u njegovom domu u Santjagu de Puringli.

Vaskez je želeo da se njegova partija Libre kandiduje za Kongres, a bio je istaknuti borac protiv  izgradnje hidroelektrana koje su naruživale zemljište.

Istog meseca, aktivista Hose Adan Medina je pronađen mrtav na zabačenoj lokaciji u El Volkanu, na zapadu Hondurasa.

Posebnu pažnju je privukao slučaj Berte Kaseres. Ona je 2015. godine dobila Goldmanovu nagradu koja se dodeljuje aktivistima koji se bore za zaštitu životne sredine. Kao još jedna pripadnica Lenki, borila se za prava svojih sunarodnika, a protivila se izgradnji hidroelektrane “Agva Zarka”. Ubijena je u martu 2016. u svom domu. Sedam ljudi je osuđeno na kaznu do 50 godina zatvora za njeno ubistvo, uključujući i plaćene ubice, vojnike i zaposlene građevinske kompanije.

Skoro 30 odsto likvidacija aktivista za zaštitu životne sredine bilo je povezano sa borbom za resurse – sečom stabala, rudarstvom, poljoprivedom na velikom nivou ili hidroelektranama. Seča drveća je povezana sa najviše slučajeva – 23.

Izveštaj predlaže da države uvedu regulacije koje će štititi aktiviste i da UN “zvanično prepoznaju ljudsko pravo na bezbednu, zdravu i održivu sredinu”. Takođe, korporacije su pozvane da procene svoje lance snabdevanja i radnje kako bi se osiguralo da ne dovode do kršenja ljudskih prava.

Međutim, “Global vitnes” smatra da će broj ubistava aktivista za zaštitu životne sredine rasti kako se klimatske promene budu pojačavale.

Pročitajte još

Klimatske promene menjaju i izgled životinja: Jednog dana ni bića poput Damba neće biti retkost!

– Ljudi me nekad pitaju šta ću da radim, da li ću ostati ovde i nastaviti majčinu borbu. Previše sam ponosna na nju da bih dozvolila da ta borba umre. Svesna sam opasnosti – svi smo. Ali, odlučila sam da ostanem. Pridružiću se borbi – zaključila je Hakaza.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi