Usud Nagasakija: Amerikanci su hteli da bace atomsku bombu na drugi grad, ali se plan promenio u letu

Sudbina Nagasakija, drugog grada na koji su Sjedinjene Američke Države bacile atomsku bombu, određena je u poslednjem trenutku. U bombardovanju koje se odigralo 9. avgusta 1945. poginulo je najmanje 74.000 ljudi, tri dana nakon što je prva, koja je pala na Hirošimu, usmrtila više od 140.000.

Šest dana posle toga, 15. avgusta, Japan je kapitulirao, čime je Drugi svetski rat okončan.

Pročitajte još

U trenu su se pretvorili u prah: Na današnji dan bačena bomba na Hirošimu, priče preživelih će se dugo pamtiti

Američki bombarder bacio je tog 9. avgusta bombu nazvanu “Debeli čovek”, tešku oko 4,5 tone, sa visine od 9.600 metara, a ona je ekplodirala posle 30 sekundi, 50 metara iznad jednog teniskog terena.

Uništeno je 70 odsto grada, “pečurka” koja se formirala posle eksplozije dostigla je visinu od 16.000 metara, a posle 20 minuta počela je da pada “crna kiša” radioaktivnih čestica.

Nagasaki nije bio inicijalni cilj, ali je sticajem neobičnih okolnosti postao simbol stradanja i borbe za svet bez atomskog oružja.

Kako je Nagasaki postao meta

Pre napada na Hirošimu i Nagasaki u leto 1945. američka vojska je razmatrala koji gradovi će biti bombardovani, a osnovni preduslovi bili su da ciljevi moraju imati vojnu važnost, da gradovi moraju da budu veliki i da do sada nisu pretrpeli ozbiljnu štetu u ratu, pošto bi netaknuti grad bolje pokazao razornu sposobnost atomske bombe.

Od 66 velikih gradova Japana, 59 je već bilo razrušeno u ranijim napadima, pa je tako izbor spao na četiri grada – Hirošimu, Kokuru, Nigatu i Kjoto, gradove koji su u velikoj meri bili pošteđeni razaranja.

Priča se da je tada, iako ovi navodi nikad nisu potvrđeni, reagovao američki ratni sekretar Henri Stimons, koji je želeo da se Kjoto ukloni sa liste jer je posetio taj grad i spoznao da je on od prevelike kulturne važnosti za Japance da bi bio uništen.

Tako se 24. jula Nagasaki na listi pojavio napisan rukom, da bi već sledećeg dana bio zvanično dodat na spisak, na kom se nalazio na dnu, na četvrtom mestu.

Prvi na listi bio je Kokura, stari grad u prefekturi Fukuoka, ali su neočekivane vremenske prilike promenile planove američke vojske.

Geografska blizina kao usud

Nagasaki, jedan od najstarijih lučkih gradova Japana, smešten je između dve planine na zapadnoj obali Kjušua, jednog od pet glavnih ostrva države. Zbog odlične luke i uspešne istorije otvorene trgovine razvio je snažnu industriju brodogradnje i postao trgovinski centar. Tokom Drugog svetskog rata proizvodio je oružje za japansku vojsku u svoje dve velike fabrike municije – “Mitsubishi Steel and Arms Works” i “Mitsubishi-Urakami Torpedo Works”.

Kokura se takođe nalazi na ostrvu Kjušu, jer je ono bilo određeno kao mesto za masovni masovni arsenal japanske carske vojske. Kako je Nagasaki od Kokure udaljen samo oko 130 kilometara, bio je logičan izbor pilota, koji je avionom od prvobitne mete do konačnog cilja stigao za 17 minuta.

Mesto na koje će atomske bombe pasti trebalo je da bude vidljivo, a ne da se za to oslanja na radar, zbog čega je bilo neophodno da nebo bude vedro. Nakon bombardovanja Hirošime 6. avgusta 1945, SAD su planirale da bace sledeće atomsko oružje 10. avgusta, ali proširena oblačna prognoza značila je da će morati brže da se kreću.

Napad je pomeren na 9. avgust i bombarder je tog dana poleteo sa ostrva Tinijan prema Kokuri, planiranom cilju. Međutim, Kokura je bila sva u oblacima, toliko gustim da grad ispod nije mogao jasno da se vidi. Zato su naprasno odustali od Kokure i nastavili prema Nagasakiju.

Nakon ovog događaja narod je počeo da neobično spasenje iz opasnosti naziva “Kokurina sreća”, što i danas čini.

Nesagledivi broj žrtava

Tim je napustio Kokuru u 10.45 i odleteo na jug, a u 11.02 bomba je bačena na Nagasaki i ubila skoro odmah 70.000 ljudi.

Atomska bomba bačena na ovaj grad imala je jaču razarajuću moć nego ona koja je pala na Hirošimu. Nazvali su je “Debeli čovek”, a prilikom eksplozije proizvela je temperaturu od oko 3.900 stepeni Celzijusa, dok je udarni talas vazduha putovao brzinom većom od 1.000 kilometara na čas.

Poginulo je najmanje 74.000 ljudi, dok su hiljade umrle u narednih nekoliko godina od posledica radijacije. Mnogi preživeli su oboleli od kancerogenih i drugih bolesti jer su bili izloženi radijaciji i lošim uslovima života u razorenom, posleratnom Japanu. Ubijeno je i najmanje osam savezničkih vojnika koji su bili u zarobljeništvu u Nagasakiju.

Pročitajte još

Borba dve nuklearne sile za spornu oblast: Zabranjeno oružje, pa rade pesnice i motke! Snimci su šokantni

U avgustu 2014. godine objavljena je lista sa više od 450.000 imena ljudi koji su, bilo u napadu, bilo od posledica, poginuli u tragediji – 292.325 u Hirošimi, 165.409 u Nagasakiju.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi