100 dana Bajdenove vlade: Uspešna borba protiv korone i katastrofalna spoljna politika

Otkako je položio zakletvu, američki predsednik Džo Bajden zajedno sa svojim timom doneo je nekoliko važnih odluka, koji se ne tiču samo građana SAD-a, već i celog sveta, a u petak, kada se obeležava sto dana njegove vlade, sumiraju se utisci za taj period i predizborna obećanja, neka ispunjena, a druga zaboravljena.

Prednjači u uredbama

Zaključno sa 15. aprilom, Bajden je potpisao 49 različitih uredbi i memoranduma, daleko više od prethodnika u novijoj istoriji. Donald Tramp ih je upotpisao 36, Barak Obama 34, a Džordž Buš Mlađi – 12.

Od trenutka kada je položio zakletvu Bajden je rekao da će svu borbu usmeriti u borbi protiv koronavirusa i izmenu odluka koje mu je u nasleđe ostavio bivši šef Bele kuće Donald Tramp.

Bajden je postavio niz ciljeva koje je trebalo da postigne tokom svojih prvih meseci mandata, i iako američki zakon ne predviđa šta mora da se uradi u to vreme, istorijski gledano, predsednici, Kongres i mediji gledali su na prvih 100 dana administracija kao merilo napretka.

Ako bismo morali prvih sto dana da podelimo u grupe, odlučili bismo se za tri: borba protiv koronavirusa, međunarodna i unutrašnja politika.

Borba protiv koronavirusa

Prvog dana kada je stupio na dužnost, 20. januara, Bajden je uveo obavezu nošenja maski u federalnim zgradama i uputio pismo Svetskoj zdravstvenoj organizaciji obaveštavajući je da bi Sjedinjene Države želele da se ponovo učlane u organizaciju iz koje ih je povukla prethodna, Trampova administracija.

Takođe, nadmašio je i svoje prvo obećanje, da će u prvih 100 dana vlade biti podeljeno 100 miliona doza vakcina – podeljeno je dva puta više.

Administracija je takođe ostvarila obećanje da će uspostaviti 100 lokacija za masovne vakcinacije i otvoriti mobilne klinike za vakcinaciju. Prekretnica od 200 miliona doza znači da je oko polovine odraslih Amerikanaca primilo najmanje jednu dozu vakcine, dok je oko trećine potpuno vakcinisano. Bajden je rekao da ozbiljno razmatra slanje određene količine vakcina u druge zemlje, uključujući Kanadu i Centralnu Ameriku, kada bude uveren da ih ima dovoljno za Amerikance.

Obećanje da će većina škola biti otvorena za nastavu uživo bilo je manje uspešno, u velikoj meri zato što odluke u domenu lokalne prosvete nisu u nadležnosti Bele kuće. Centri za kontrolu i prevenciju bolesti su objavili smernice o bezbednom otvaranju škola i drugih javnih ustavnoa, ali se tek malo više od polovine državnih škola u potpunosti otvorilo i počelo nastavu uživo.

Takođe, predsednik Bajden najavio je pre nekoliko dana nove poreske olakšice malim preduzećima koja radnicima daju slobodne dane za vakcinaciju protiv kovid-19. Poreske olakšice omogućene su na osnovu zakona koji je usvojen prošlog meseca, a biće dostupne firmama sa manje od 500 zaposlenih. Bajden je pozvao sve kompanije da ponude slobodne dane, kao i druge podsticaje, poput poklon kartica ili bonusa, kako bi podstakli zaposlene da se vakcinišu, prenosi NBC Njuz.

Međunarodna politika

Bombardovanje Sirije i povlačenje iz Avganistana

Kada je reč o Bajdenovoj administraciji i njegovoj spoljnoj politici tu se ne može pohvaliti. Pre bi se reklo da odluke koje donosi nisu u cilju mira, kao što je obećavao. To govori i prva vojna akcija od trenutka kada je postao predsednik – bombardovanje Sirije. Američka vojska izvela je po njegovom nalogu vazdušne udare u istočnoj Siriji na objekte za koje Pentagon kaže da pripadaju proiranskoj miliciji.

Poginulo je najmanje 17 osoba, saopštili su danas sirijski izvori. Vazdušni udar predstavljao je odgovor na raketni napad na američke mete u Iraku i bio je ograničenih razmera, moguće da ne bi došlo do eskalacije, prenosi Rojters.

Kada je reč o pitanjima bezbednosti u svetu, i tu se može uočiti koliko Bajdenova administracija ne mari za zbivanja u državama u kojima rat traje preko 20 godina. Naime, on je doneo odluku da Amerika više ne garantuje stabilnost u Avganistanu, i da će se do 11. septembra trupe povući iz te zemlje. Iako su to obećavali mnogi predsednici pre njega, čudno je da je Amerika baš sada odlučila da ne garantuje stabilnost u Avganistanu, jer i dalje zagovaraju borbu protiv terorizma, a talibani su čak u nekoliko navrata vrlo pretećim tonom govorili kako trupe SAD-a moraju da se povuku. Sigurno se Bajden nije uplašio talibana, ali ono što intrigira je napad koji se dogodio prošle nedelje u Pakistanu, gde je u eksploziji poginulo nekoliko ljudi, a kasnije je saopšteno da je meta napada bio kineski ambasador.

S tim u vezi može se zaključiti da je američko povlačenje iz Avganistana taktičko, strateško povlačenje. Sam sukob i ulazak Amerike označili su početak “rata protiv terorizma”, epohe američke spoljne politike u kojoj se smatra da je terorizam najveća pretnja sigurnosti i poretku širom sveta. Očigledno je era „rata protiv terorizma“ gotova i zamenila ju je nova orijentacija poznata kao „strateška konkurencija“ – pomerajući prioritet Amerike sa borbe protiv terorizma prema pokušaju da obuzda Kinu. To znači da je strateška svrha Amerike da boravi u Avganistanu na kraju zastarela, a posle toga Vašingtonu nije važno ako su talibani pregazili čitavu zemlju i više nego očigledno je da će sada talibani postati ozbiljan kineski problem.

Dva važna sporazuma

U prvih osam dana na položaju, objavio je da će se SAD ponovo pridružiti Pariskom klimatskom sporazumu, iz kojeg je Amerika izašla tokom Trampovog mandata, i objavio niz uredbi kojima su zaustavljeni projekti koji se dovode u vezu sa visokom emisijom štetnih gasova, kao što je gasovod Kistoun XL.

Pored ovog sporazuma, Bajden je veliku pažnju posvetio i povratku u nuklearni sporazum sa Iranom. Iran i Amerika su sa pozicija međusobnog nepoverenja i uz pomoć međunarodnih posrednika, počeli razmenu mišljenja o tome kako da se oživi nuklearni sporazum. Razgovori u Beču, gde je 2015. i potpisan sporazum Irana i šest svetskih sila, predstavlja značajan proboj posle gotovo tri godine otkako je administracija Donalda Trampa jednostrano napustila dogovor i uvela sankcije Iranu.

Rusija i Kina

Dve velike svetske sile stvaraju velike glavobolje predsedniku Bajdenu – Rusija i Kina. Rusko-američki odnosi znatno su se pogoršali nakon intervjua u kojem je Bajden tvrdio da će rusko rukovodstvo morati da “plati cenu” za navodno mešanje Moskve u američke izbore i uputio omalovažavajuće primedbe na račun ruskog predsednika, nazvavši ga ubicom.

Potom je američki predsednik obavestio ruskog kolegu Vladimira Putina da Amerika uvodi nove antiruske sankcije.

– Rekao sam Putinu da ćemo proporcionalno odgovoriti na nedopustive akcije Rusije. Mogao sam ići i dalje sa sankcijama, ali ne želim – saopštio je Bajden.

Tako su, prošlog meseca SAD na crnu listu stavile sedam ruskih zvaničnika i više od desetak institucija ruske vlade zbog trovanja kritičara Kremlja, Alekseja Navaljnog, ali i sajber napada. Rusija ipak tvrdi da nije umešana u ono za šta je optužuju.

Potom je Rusija proterala deset američkih diplomata i stavila na crnu listu osam najviših zvaničnika Vašingtona kao odgovor na sankcije.

Međutim, već prošle nedelje američki predsednik Džo Bajden ponudio je ruskom kolegi Vladimiru Putinu da se sastanu – ponudua za koju je Moskva rekla da je trenutno u razmatranju i da pozitivno gleda na nju.

Kina je zemlja koja ekonomski stvara najveće probleme Americi. Zato se čini da je to Bajdenova glavna preokupacija, pa ni ne čudi mogućnost da tamo pošalje veštog diplomatu Nikolasa Bernsa. Ali, ko god bio ambasador imaće pune ruke posla, pogotovo jer su sve učestalije trzavice između dve moćne sile. Vrhunac, koji je mogao da preraste u eskalaciju, je poseta bivših visokih zvaničnika američke administracije u Tajpej, čija je poseta pokazala da je Bajden posećen Tajvanu i demokratiji u toj zemlji.

Uoči samo posete, Kina nije sedele skrštenih ruku. Saopštila je da se nedaleko od Tajvana izvode “borbene vežbe”. Zvanični Tajpej se u nekoliko navrata žalio na kinesko vojno prisustvo i izvođenja vojnih vežbi, tokom kojih su kineski ratni avioni često nedozvoljeno ulazili u vazdušni prostor Tajvana.

SAD, koji kao i većina država prepoznaje samo vladu u Pekingu, a ne i onu u Tajpeju, ali je ipak najveći saveznik Tajvana u tom regionu, sa sve većom zabrinutošću prati rast napetosti između Kine i tog ostrva, a ukoliko bi i došlo do nekog sukoba, velika je verovatnoća da će SAD na sve načine pokušati da kontroliše situaciju.

Pritisak na Tursku

Još jedan u nizu međunarodnih incidenata je izjava američkog predsednika koji je rekao da su otomanske turske snage počinile genocid nad Jermenima 1915. godine. Bajden je tako postao prvi američki predsednik posle 40 godina koji je zvanično priznao genocid nad Jermenima, uprkos protivljenju Turske.

Iznenađujuće je da se Bajden setio genocida baš u ovom trenutku, a ne, recimo u predsedničkoj kampanji, kada je počela eskalacija odnosa u Nagorno-Karabahu. Zato, analitičari smatraju da je ovo samo jedan način kako bi se izvršio međunarodni pritisak na Ankaru. U saopštenju koje je objavila Bela kuća, navodi se da je “milion i po Jermena deportovano, masakrirano i oterano u smrt u kampanji istrebljenja”.

Iako Bajden koristi priliku da se na neki način obračuna sa Turskom, analitičari smatraju da ova odluka predstavlja opomenu za Tursku, a u cilju da već jednom zauzme stranu – ili Amerika ili Rusija.

Unutrašnja politika 

Imigracija

Bajden je ukinuo kontroverznu zabranu ulaska u zemlju, koju je uveo predsednik Donald Tramp, i proširio kriterijume o deporatciji prvog dana na položaju, a istovremeno je zaustavio i izgradnju zida koji je Trampova administracija pokušala da izgradi na granici SAD i Meksika. Pokušao je da primeni “zamrzavanje” deportacija u trajanju od 100 dana, ali je taj pokušaj blokiran sudskom presudom.

U prvih mesec dana mandata, Bajden je takođe uputio Kongresu zakon o imigraciji kojim bi se stvorio put ka državljanstvu za mnoge imigrante koji žive u Americi bez potrebnih dokumenata, i objavio program o spajanju dece – migranata – sa roditeljima i rođacima, od kojih su bila razdvojena zbog politike prethodne administracije.

Kao što je obećao, Bajden je eliminisao pravilo koje je primenjivao Tramp da bi sprečavao novije imigrante da imaju pristup javnim službama.

Rasna jednakost

Prvog dana u Beloj kući, Bajden je potpisao uredbu kojom se poziva na sveobuhvatnu procenu rasne jednakosti u saveznoj vladi i uslugama koje pruža. U toku prvih meseci, predsednik je potpisao više izvršnih mera kako bi građane zaštitio od diskriminacije na osnovu pola, seksualne orijentacije ili rodnog identiteta, što je uključilo i ukidanje zabrane transrodnim osobama da služe u vojsci SAD. Međutim, obećanje da će potpisati Zakon o jednakosti, kojim bi se te pojedinačne mere objediniti, naišlo je na prepreke u Senatu nakon što je zakon usvojen u Predstavničkom domu u februaru, piše VOA.

Bela kuća je, takođe, stopirala formiranje komisije za nadzor policije i umesto toga radi na usvajanju zakona o odgovornosti policije u Kongresu.

U prilog tome ide i presuda policajcu Dereku Šovinu za ubistvo Džordža Flojda kojom je kriv po svim tačkama optužnice. Američki predsednik Džo Bajden nazvao je presudu ogromnim korakom za pravdu u SAD.

– Ništa više ne može vratiti porodici Flojd njihovog brata i oca, ali ovo može biti ogroman korak napred ka dostizanju pravde u Americi – poručio je predsednik SAD.

Oružje

Jednostavno rečeno, nema mnogo toga što se lako može ostvariti u debati o kontroli oružja u SAD. Ranije ovog meseca, Bela kuća je objavila predlog da se uspori širenje takozvanog “nevidljivog oružja”, koje pojedinci mogu da sklope od pojedinačno kupljenih delova bez serijskih brojeva za identifikaciju. Administracija je saopštila da će u roku od 60 dana objaviti predlog teksta zakona koji treba da služi kao model pojedinačnim državima a prema kome bi se pojedinci za koje se procenjuje da predstavljaju pretnju sprečavaju u kupovini oružja.

Bajden je obećao da će Kongresu poslati predlog zakona o kontroli prodaje oružja, ali je umesto toga podržao dve mere u Predstavničkom domu kojima se povećava provera podataka kupaca i reguliše prenos vatrenog oružja. Oba zakona su usvojena u tom telu, ali su zakočena u Senatu. 

Ova tema sve češće okupira američku javnost jer se proteklih meseci sve više govori o bezbednosti nacije, zbog sve češćih ubistava na ulicama velikih gradova.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi