Da li ste čuli za dijetu „paradoks biljaka“ i koliko ona može biti korisna u mršavljenju

Dijeta „paradoks biljaka“ utemeljena je na popularnoj knjizi o ishrani, prema kojoj bi trebalo izbegavati lektine, antinutrijente koji se uglavnom nalaze u biljkama. Prema autorima dijete, lektini mogu uzrokovati upale, gojenje i hronične bolesti, ali ideja da je štetna sva biljna hrana koja sadrži lektin nema jaku naučno utemeljenje.

Ukoliko ste već čuli za ovu dijetu i razmišljate o tome da je primenite, saznajte kako ona zapravo deluje, otkrijte njene prednosti i nedostatke, pa odlučite ima li uopšte smisla da pokušate da smršate pomoću nje.

Šta je dijeta „paradoksa biljaka“?

Ova dijeta je detaljno predstavljena u knjizi „Paradoks biljaka: skrivene opasnosti ‘zdrave’ hrane koja uzrokuje bolesti i debljanje“, autora Stivena Gandrija, bivšeg kardiohirurga i doktora. Premisa knjige je da se u velikom delu biljne hrane nalaze lektini, antinutrijenti za koje se navodi da uzrokuju gojenje i brojne hronične bolesti.

Iako je istina da se lektini nalaze u mnogo namirnica biljnog porijekla, malo je dokaza koji potvrđuju teoriju da su toliko štetni kako to u svojoj knjizi sugeriše dr Gandri. Uprkos nepostojanju naučnihnih dokaza, neki ljudi, posebno oni s bolestima probavnog sistema, dobro reaguju na ishranu iz koje su izbačeni lektini.

možda će vas i ovo zanimati

Doručak zamenite ovim tropskim smutijem: Izgubićete kilograme, bićete sveži, razbuđeni i preporođeni

Super dijetni plan: Tri jabuke na dan skinuće vam jedan kilogram nedeljno

Moćan domaći lek od tri sastojka – za jači imunitet, blaži stres i niži krvni pritisak (RECEPT)

Šta su lektini?

Lektini su proteini koji se nalaze u mnogim namirnicama, prvenstveno u mahunarkama, žitaricama i povrću poput paradajza i patlidžana.

Prema dr Gandriju, lektini su otrovi koje biljke proizvode da bi preživele i ne bi trebalo da ih jedemo jer uzrokuju brojne komplikacije, poput upala, oštećenja creva i gojenja.

Iako neki lektini mogu biti opasni, brojni plodovi i hrana koji ih sadrže vrlo je hranljiva i bogata vlaknima, proteinima, vitaminima, mineralima i antioksidantima.

Sirovi pasulj, koji je prepun hranjivih sastojaka, tako sadrži fitohemaglutinin, lektin koji može biti izuzetno štetan ukoliko se jede u velikim količinama. Međutim, kuvanje ga uništava, čime pasulj postaje potpuno bezopasna i zdrava namirnica.

Žitarice koje sadrže gluten sadrže i lektine i, prema Gandriju, treba ih izbegavati. Ljudi s celijakijom, intolerancijom na gluten ili određenim autoimunim bolestima, imaju koristi od bezglutenske ishrane, ali gluten se za većinu smatra neškodljivim.

Kako se praktikuje dijeta „paradoks biljaka“?

Ova dijeta je prilično jednostavna, jer sve što treba da radite jeste da jednostavno izbegavate hranu koja sadrži lektin. Dozvoljeno je korišćenje bilo kog stila ishrane, bilo da je reč o tri obroka s međuobrocima, povremenom postu ili nekom drugom načinu ishrane.

Ipak, postoje dva glavna specijalizovana programa – ketogena verzija prehrane s niskim udjelom ugljenih hohidrata i visokim udelom masti za obolele od raka, a i jednom i drugom prethodi  trodnevni plan detoksikacije za one koji se prvi put odlučuju za ishranu bez lektina.

Ako imate rak i želite pratiti program keto dijete, razgovarajte o tome sa svojim doktorima i trudite se da sledite njihove savete i lečenje. Imajte na umu to da nijedna dijeta ne može i ne sme zameniti lečenje.

Program detoksikacije, prema veb-stranici dr Gandrija, uključuje strogu dijetu bez lektina tokom tri dana, uz dnevni režim laganog vežbanja i pijenje barem dva litra vode, čaja ili kafe bez kofeina svakog dana.

Detoksikacija ne zabranjuje samo sve izvore lektina nego i sve mlečne proizvode, jaja, šećer, semenke, žitarice, paradajz, paprike, patlidžan, krompir…, proizvode od soje i ulja semenki. Prema dr Gandriju, detoksikacija pomaže u pripremi tela za dugoročno prihvatanje dijete bez lektina.

Hrana koja se preporučuje

Proteini: meso životinja hranjenih travom, živina iz slobodnog uzgoja, jaja iz slobodnog uzgoja, ulovljena riba, proizvodi od konoplje, tofu od konoplje ili proteinski prah konoplje

Skrob i proizvodi bez žitarica: batat, plantana banana (za kuvanje), paškanat, paleo tortilje ili hleb

Orašasti plodovi i semenke: makadamija, orah, pekan orah, semenke konoplje, semenke susama i lešnici

Voće: avokado, bobičasto voće i kokos

Povrće: pečurke, brokoli, spanać, prokelj, špargla, bamija, šargarepa, rotkvice, cvekla, kelj, kupus

Mlečni proizvodi: kozje mleko i sir, organska kisela pavlaka, organski krem sir, organska slatka pavlaka i sir bri

Masti i ulja: maslac životinja hranjenih travom, maslinovo ulje i ulja kokosa i avokada

Bobičasto voće treba jesti umereno, a orašaste plodove ograničiti na približno 75 grama dnevno.

Iako je većina kravljeg mleka isključena, dozvoljeno je mleko krava koje prirodno proizvode samo jednu vrstu proteina kazeina, A2 beta-kazein, jer A1 beta-kazein iz konvencionalnog mleka nekima može uzrokovati probavne probleme.

Hrana koju treba izbegavati

Na dijeti „paradoksa biljaka“ trebalo bi izbjegavati onu hranu koja sadrži lektine i druge spojeve, a koje dr Gundry smatra štetnima.

Proteini: proizvodi od soje, stoka hranjena sojom i žitaricama, riba iz uzgoja, sav grah i mahunarke

Žitarice i škrob: tjestenina, krumpir, kolačići, krekeri, peciva, cjelovite žitarice, pšenica, riža, zob, kvinoja, ječam, kukuruz, kokice

Orašasti plodovi i sjemenke: sjemenke suncokreta, sjemenke bundeve, chia sjemenke, kikiriki i indijski orah

Voće: sve voće osim bobičastog

Povrće: krastavci, tikvice, bundeva i druge tikve, kao i nightshades povrće poput rajčice, paprike i patlidžana

Mliječni proizvodi: svi konvencionalni mliječni proizvodi (A1 beta-kazein), grčki jogurt, američki sir i svježi sir

Masti i ulja: biljna ulja, sojina, ulja uljane repice, kukuruza, kikirikija i suncokreta

Dr Gandri dozvoljava neke izuzetke s liste zabranjenog povrća pa tako paradajz, papriku i krastavac možete jesti ukoliko ih oljuštite i odstranite im semenke.

Koliko je dijeta korisna u mršavljenju?

Za mršavljenje je važan kalorijski deficit, odnosno unos kalorija mora biti manji od kalorija koje sagorite. Važno je znati da ni ova dijeta ni trodnevni detoksikacijski program, kao ni keto program, nisu namenjeni mršavljenju jer ne uključuju nikakvo ograničavanje kalorija kao što su kontrola porcija ili brojanje kalorija.

Dakle, ako želite ovu dijetu praktikovatei za mršavljenje, trebalo bi pažljivo da pratite unos hrane, ali budući da je dijeta bogata proteinima i zdravim mastima, ona može podsticati jači osećaj sitosti, što olakšava održavanje kalorijskog deficita.

Dijeta takođe izbacuje većinu prerađene hrane i dodanih šećera, što samo po sebi smanjuje unos kalorija, ali bez obzira na sve, možda je bolje odabrati neki alternativni način ishrane izričito namijenjen mršavljenju.

Ostale zdravstvene blagodeti

Ograničavanje unosa slatke hrane, žitarica i većine skrobne hrane može poboljšati osetljivost na insulin, hormon koji reguliše niivo šećera u krvi.

Hrana bogata šećerom, prerađene žitarice i akrobna hrana, posebno ona s manje vlakana, proteina ili masti, brzo podiže razinu šećera u krvi, a time uzrokuje skok inzulina. S vremenom, posebno ako redovno jedete takvu hranu, telo može postati rezistentno na insulin, a to je stanje povezano s debljanjem i nekoliko hroničnih bolesti poput dijabetesa tipa 2, srčanih bolesti i Alchajmerove bolesti.

Uklanjanjem ove hrane iz prehrane može se povećati osetljivost na insulin i tako smanjiti rizik od debljanja i hroničnih bolesti.

Jedna od ključnih blagodati ove dijete, kao i drugih koje izbacuju lektin, jeste poboljšanje zdravlja sistema za varenje, posebno kod ljudi koji imaju probavne probleme ili su osetljivi na lektin. Iako nismo svi osetljivi na lektine, neki na njih loše reagiuju, posebno na gluten i lektine iz povrća poput paradajza, krompira i patlidžana.

Osobama osetljivim na lektin konzumiranje hrane koja ga sadrži može uzrokovati oštećenje sluznice probavnog trakta i neravnotežu crevnih bakterija. Osim problema sa zatvorom ili proliva, to može dovesti do komplikacija poput oslabljenog imunološkog sistema, usporenog rasta i problema s kožom.

Izbacivanje lektina iz prehrane kod ljudi koji su osetljivi na njega ublažava probavne simptome i omogućuje im zaceljenje crijeva, pa imate li hroničnih problema s probavom i sumnjate u osetljivost na lektin, razgovarajte o tome sa svojim lekarom.

Potencijalni nedostaci

Dijeta ima nekoliko loših strana, a glavna je prekomerno ograničavanje hrane. Iako to može pomoći osobama osetljivim na lektin, mala je verovatnoća da ćete osetiti brojne prednosti ako na njega niste osetljivi.

Dosta zabranjene hrane je vrlo hranjivo, a sadrži relativno malo lektina, posebno ako se skuva. Tako su pasulj i mahunarke bogati proteinima, vitaminima, mineralima i vlaknima, a većina njihovih lektina neutrališe se pravilnom pripremom – potapanjem i kuvanjem.

Budući da dijeta sugeriše izbacivanje mesa životinja hranjenih žitaricama i konvencionalno gajene živine, pridržavanje može biti dosta skupo jer je meso životinja hranjenih ispašom znatno skuplje i teže ga je nabaviti.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi