20 najpopularnijih srpskih jela: Od čvaraka, preko pihtija, domaćeg slatka i pljeskavice, pa sve do torte kojoj niko ne može da odoli (FOTO)

Srpska hrana je, slobodno možemo reći, nadaleko poznata i čuvena.

Ko ju je jednom probao, nije uspeo da joj odoli.

I uvek bi joj se vraćao.

Srpska kultura je takva da je hrana zaista raznovrsna i svako će pronaći nešto za sebe.

Stranci, posebno uživaju u njoj, a rado i pišu.

Na sajtu koji predstavlja atlas svetske kuhinje, predstavljena su i najpopularnija jela srpske kuhinje.

Mi smo izdvojili deo njihovog izbora:

Profimedia

20. Čvarci
Čvarci su tradicionalni specijalitet koji je popularan u jugoistočnoj Evropi i na Balkanu. Ova vrsta svinjske kore ili čvaraka je obično domaća, a pravi se termičkim izdvajanjem masti iz masti. Salo se obično seče na kockice i prži u sopstvenoj masnoći, dok se ne istopi, a žilava i hrskava svinjska kora ostane u loncu. Tokom procesa, čvarci se stalno mešaju velikim kašikama, a često se dodaje mleko kako bi dobili boju karamela. So se obično dodaje u smesu, dok neki kuvari vole da dodaju i beli ili crni luk. Obično se prave u kasnu jesen ili zimu, često tokom svinjokolja, a obično se jedu kao užina, posluženi uz hleb i svež luk i uz pivo i rakiju.

Printscreen/YouTube/jutjub domaci kuhar

19. Pazarske mantije
Pazarske mantije su srpsko jelo poreklom iz Novog Pazara. Ovo jelo po ukusu podseća na bosanski burek, ali je oblik sasvim drugačiji - oblikuje se u male kuglice koje se ređaju u tepsiju i peku zajedno. Testo se prvo razvlači, premazuje puterom, a zatim puni mlevenom govedinom, solju, biberom, lukom i malo ulja. Jednom napunjeno, testo se oblikuje u male loptice koje se ređaju u tepsiju, zatim peku, tradicionalno u starim pećima, što im daje jedinstven ukus i miris. Mantije su obično praćene jogurtom koji se prelije i jede dok su još vruće.

Profimedia

18. Srpska salata
Srpska salata je, u suštini, varijacija na čuvenu bugarsku šopsku salatu. Šopska salata se pravi od paradajza, krastavca, sirove ili pečene paprike, luka i slanog sira. Srpska salata je skoro potpuno ista, ali izostavlja sir iz kombinacije. Povrće se pomeša, zatim začini solju i biberom i pre konzumacije prelije uljem i sirćetom. Ova salata je posebno popularna leti zbog svojih osvežavajućih ukusa.

Profimedia

17. Burek sa sirom

Možda ste čuli da se burek može nazvati burek samo ako je punjen mesom. Na ovome insistiraju u Bosni i Hercegovini. Međutim, burek nije zaista bosanski, već zapravo ima tursko poreklo. U Bosni se burek (sa mesom) i druge vrste sličnih pita, kao što su sirnica i krompiruša, obično motaju u kolut - oba oblika su dobra i oba se mogu nazvati burek sa sirom. Prvobitno, burek je u Niš donet u 15. veku, a pripremao se kao okrugla pita. Posle Drugog svetskog rata, burek je došao u Hrvatsku i sloveniju. Termin burek sa sirom, koji označava okruglu ili zavojnu pitu punjenu sirom, toliko je ukorenjen u hrvatsku kulturu (više od 50 godina) da se, bez obzira na naziv, može smatrati klasikom.

Profimedia

16. Gomboce
Gomboce ili knedle sa šljivama su knedle punjene šljivama koje se konzumiraju širom Balkana, posebno u Srbiji i Hrvatskoj. Testo se pravi od krompira, jaja i brašna. Krompir treba skuvati u sopstvenoj koži, oguliti, pa izgnječiti pre nego što se sjedini sa drugim sastojcima. Kada je pripremljeno, testo se razvalja i na sredinu svakog kvadrata stavljaju šljive koje se potom sklapaju u knedle. Ove knedle se kuvaju, zatim uvaljaju u kombinaciju prezla, šećera i (opciono) putera za najbolji doživljaj.

Printscreen/YouTube/jutjub AgroTV Srbija

15. Komplet lepinja
Ova poslastica se sastoji od tradicionalnog somuna (lepinje) koji se preseče na pola, premaže gustom pavlakom (kajmakom) i prelije jajetom. Kombinacija je kratko pečena i treba je zaliti mešavinom toplih mesnih kapaka, koja je lokalno poznata kao pretop. Komplet se slobodno može prevesti kao i sve u njemu, a tradicionalno se vezuje za Užice i Zlatibor. Veruje se da je nastala negde pre Drugog svetskog rata, a ime je zvanično registrovao Dragan Lazić, sadašnji vlasnik pekare Kod Šuljage u Užicu.

Printscreen/YouTube/Domaci recepti

14. Reform torta
Reform torta je bogat srpski višeslojni kolač. Sastoji se od biskvita od oraha i kremastog čokoladnog fila. Kora se pravi od belanaca, šećera i oraha, dok se fil priprema kombinacijom čokolade, žumanaca, šećera i putera. Gornji deo i bočne strane torte obično se sipaju preostalim filom, dok se na tortu često kao ukras dodaje posipanje seckanih oraha. Ovaj kolač je sastavni deo brojnih svečanosti i proslava u Srbiji, a veruje se da potiče iz perioda posle Drugog svetskog rata.

Profimedia

13. Pihtije
Pihtije su srpsko jelo koje se pravi od jeftinijih delova svinjskog mesa kao što su glava, kolenica ili skočni zglob. Meso se često kuva zajedno sa biberom, crnim lukom, šargarepom i lovorovim listom dok ne postane toliko mekano da otpada od kosti. Zajedno sa temeljcem, meso se stavlja u činije koje se zatim ostavi da se ohladi i jelo je spremno da se stegne. Pihtije se služe kao predjelo, uz hladno kiselo povrće i čašicu rakije.

Printscreen/YouTube/ Kuhinja Valentina Mašković

12. Urnebes
Urnebes je autentični srpski namaz koji se sastoji od slanog sira, belog luka, pavlake, pečene paprike, paprike, ulja i kuvanog žumanca. Tradicionalno se služi kao prilog uz brojna jela od mesa sa roštilja, ali se može koristiti i kao preliv za hamburgere. U Srbiji se urnebes može naći na skoro svakom štandu brze hrane.

Printscreen/YouTube/jutjub marko mitrovic

11. Karađorđeva šnicla
Karađorđeva šnicla je tradicionalno srpsko jelo koje se sastoji od telećeg ili svinjskog kotleta koji se puni kajmakom, zatim uvalja u prezle i prži na vrelom ulju. Kotlet je 1956. godine napravio kuvar Mića Stojanović, koji će kasnije postati lični kuvar Josipa Broza Tita, predsednika bivše republike Jugoslavije. Kuvar tvrdi da ga je izmislio iz nužde u restoranu "Golf" u Beogradu i dao mu ime po srpskom knezu Karađorđu. Danas je ovo jelo osnovna namirnica u mnogim tradicionalnim restoranima i obično je praćeno pečenim krompirom, kriškom limuna i tartar sosom sa strane.

Profimedia

10. Krofne
Krapfen je verovatno bila prva krofna u evropskom stilu koja se pojavila, praćena sličnim sortama u drugim zemljama. Ova peciva se tradicionalno pripremaju od dizanog testa koje se prži dok spolja ne dobiju zlatnu boju i ne postanu hrskave, dok iznutra ostaju mekane, lagane i prozračne. Iako se krapfeni mogu pripremiti i kao prazni, najčešće su punjeni ili preliveni džemom i kremom od vanile ili čokolade, dok se gornji deo obično posipa šećerom u prahu ili preliva čokoladom. Poreklo reči krapfen datira iz 9. veka, a recepti na nemačkom jeziku se mogu naći već u 14. veku.

Profimedia

9. Proja/projanica
Proja je tradicionalni srpski kukuruzni hleb koji se pravi od mešavine kukuruznog brašna, soli i vode. Čim se u ovo seljačko jelo doda mleko, umućena jaja, puter ili ulje, to više nije kukuruzni hleb, već slana pita koja se zove projara, projanica, razlevak ili muružara, u zavisnosti od toga u kom delu Srbije se nađete. Nakon što se ispeče u tiganju, projara se obično seče na kvadrate i služi topla. Trebalo bi da bude hrskava sa svih strana, a pošto je malo suva, preporučuje se uparivanje sa sirom, jogurtom, pavlakom, pasuljem, kiselim kupusom, sarmom ili čvarcima.

Profimedia

8. Sarma
Jedna od osnovnih namirnica tradicionalne turske kuhinje, sarma se sastoji od punjenja koje je dobro okruženo lišćem ili lisnatim povrćem. Postoje brojne verzije ovog jela, ali mešavina obično kombinuje sastojke kao što su mleveno meso, pirinač ili bulgur, razne biljke, začini, crvena paprika, paprika, mleveni sumak ili paradajz sos, dok tipično zavijanje obično uključuje vinovu lozu, kupus ili lišće kiselog kupusa, ili različito lisnato povrće kao što su zelje i blitva. Imajući korene u Osmanskom carstvu, sarma se tradicionalno konzumira i na Balkanu, u zemljama srednje Evrope, Južnog Kavkaza i Bliskog istoka. Iako se u njoj obično uživa kao zasitan ručak ili večera (obično tokom zimske sezone), sarma se često priprema za posebne prilike i praznike.

Profimedia

7. Rakija
Rakija je univerzalni termin koji se koristi za razne voćne rakije koje se proizvode u nekoliko balkanskih zemalja (Jugoistočna Evropa). Ovo jako žestoko alkoholno piće se destiluje od različitog voća i ponekad se dodatno aromatizuje ili koristi kao baza za liker. Najčešće se prave od šljive (šljivovica), kruške viljamovke (viljamovke), dunje (dunjevača), kajsije (kajsijevača), jabukovača (jabukovača), grožđa (lozovača/komovica) i još mnogo toga. Rakija je prisutna u regionu vekovima. Uglavnom se povezuje sa Hrvatskom, Srbijom, Bosnom, Crnom Gorom i Severnom Makedonijom. Iako se voćne rakije proizvode u drugim evropskim zemljama i regionima, na Balkanu je rakija poznata i ima veliki broj sledbenika među svim generacijama.

Profimedia

6. Slatko
Slatko je srpska voćna tradicija koja se sastoji od prepoznatljivih, obično celih komadića voća koji se polivaju gustim, zašećerenim sirupom. Može se pripremiti sa raznim vrstama voća kao što su dunje, kore lubenice, trešnje, maline, jagode, kupine, smokve, grožđe, šljive, suve šljive, pa čak i latice ruže, dok se sirupi na bazi šećera često mogu začiniti vanilom, limunovim sokom, cimetom ili karanfilićem. Srpsko slatko, znak je gostoprimstva koje se tradicionalno nudi kao topla dobrodošlica gostima. Uvek se servira u malim staklenim činijama i gosti po običaju treba da uživaju samo u kašičici istog.

Profimedia

5. Makovnjača
Makoviec je poljski naziv za rolnu od maka, tradicionalnu tortu gde se pasta od maka stavlja između slojeva testa. U tortu se mogu dodati suvo grožđe, bademi, med i kora pomorandže kako bi se poboljšao njen ukus. U idealnom slučaju, makoviec ne bi trebalo da bude previše sladak. Odlikuje se svojim jedinstvenim izgledom kada se seče, sa testom i nadevom od maka koji se spiralno vijugaju jedan oko drugog. Kada se servira, makoviec se obično posipa šećerom u prahu. Kolač se često konzumira uz čaj ili kafu, a obično se priprema za svečanosti kao što su Božić ili drugi zimski praznici.

Profimedia

4. Ajvar
Ovaj tradicionalna poslastica od paprike i patlidžana jedno je od najpopularnijih začina širom Balkana i istočne Evrope. Najcenjenija vrsta ajvara često je makedonski, koji se pravi samo od crvene paprike. Iako se njegovo poreklo često osporava, kaže se da naziv ajvar potiče od turske reči haviar, što znači kavijar. Srbija je u prošlosti bila posebno poznata po proizvodnji kavijara od uzgojene crnomorske beluge (jesetre), i bila je jedan od najvećih svetskih izvoznika. Kasnije, nakon što su se suočili sa padom proizvodnje pravog kavijara, Srbi su umesto toga navodno počeli da nude takozvani "crveni ajvar" ili kavijar od povrća - otuda i naziv.

Profimedia

3. Gibanica
Iako je uobičajen prizor u zemljama poput Hrvatske, Slovenije i Makedonije, gibanica se uglavnom vezuje za Srbiju. To je tradicionalno jelo nalik piti koje kombinuje filo testo (povremeno se zamenjuje testom od kvasca) sa kremastom kombinacijom sira i jaja. Najpopularnija verzija ove svestrane pite je popularno poznata kao gužvara, što znači zgužvana, u kojoj su listovi testa natopljeni kremastom mešavinom svežeg kravljeg sira i jaja. Listovi se zatim slažu i peku u obliku tepsije.

Profimedia

2. Pasulj
Pasulj je popularna srpska supa od pasulja koja se tradicionalno priprema od belog pasulja. Pasulj se obično krčka sa kobasicom, slaninom ili šunkom i povrćem kao što su luk i šargarepa. Paprika, lovorov list i beli luk se obično koriste kao začini u supi. Pasulj je tipičan predstavnik srpske ishrane, a veoma je popularan i na celom Balkanu, posebno u susednim zemljama. Preporučuje se da jelo poslužite sa malo hrskavog hleba ili isečenog sirovog luka sa strane.

Profimedia

1. Pljeskavica
Pljeskavica, srpsko nacionalno jelo, poznato i kao srpski hamburger, je ravna okrugla pljeskavica od mlevenog junećeg, svinjskog i telećeg mesa, ili kombinacija ova tri, uz dodatak odabranih začina poput paprike, soli i bibera, a u nekim slučajevima i sitno mleveni luk i beli luk. To je jednostavno jelo koje je teško savladati, jer je odnos mesa i masti izuzetno važan u procesu pripreme. Ukusna i sočna, reč pljeskavica potiče od reči pljeskati, jer je to pokret prilikom formiranja pljeskavica koje se zatim peku sa obe strane do dimno braon boje, sa tipičnim tragovima roštilja sa obe strane.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi