Bogata istorija manastira Prepodobnog Prohora Pčinjskog – stariji i od Hilandara

13.06.2021

09:30

0

Autor: A. B.

Svečanost bi trebalo da bude prilika i da predsedniku Srbije bude dodeljen orden Eparhije vranjske Prepodobni Prohor Pčinjski

Printscreen / Manastir Prepodobnog Prohora Pčinjskog

Manastir Prepodobnog Prohora Pčinjskog, koji se nalazi 30 kilometara južno od Vranja, danas obeležava 950 godina postojanja i sedam vekova od upokojenja kralja Milutina, koji ga je u 14. veku obnovio.

Tim povodom će u toj, i od Hilandara starijoj svetinji, biti održana i svečana akademija.

– Manastir je u 1070. godine izgradio vizantijski car Roman Diogen IV u znak zahvalnosti što mu je starac Prohor, tokom lova u dolini Pčinje, prorekao da će postati car – ispričao je deo predanja portparol Eparhije vranjske sveštenik Dalibor Jović.

Pročitajte još:

On je za Tanjug naveo da će manastir, koji je spreman za obeležavanje velikog jubileja, za godinu dana pomerenog zbog pandemije, sutra posetiti predsednik Srbije Aleksandar Vučić i patrijarh Porfirije, kao i 15 arhijereja SPC i ostalih pomesnih crkava.

Kako je rečeno u Eparhiji, arhijerejsku liturgiju od 9:00 služiće patrijarh Porfirije, dok će svečana akademija početi u podne.

Svečanost bi trebalo da bude prilika i da predsedniku Srbije bude dodeljen orden Eparhije vranjske Prepodobni Prohor Pčinjski.

Manastir, koji se nalazi na šumovitim obroncima planine Kozjak, na levoj obali gornjeg toka Pčinje, u blizini sela Klenike, na 375 kilometara od Beograda, bio je u okviru vizantijske države sve do Nemanjinih osvajanja između 1180. i 1190. godine. U sastav Srbije ulazi tek krajem XII veka, u vreme velikog župana Stefana Nemanje.

U istorijskim izvorima, kako navode u Eparhiji, manastir se ne pominje se sve do dolaska na vlast srpskog kralja Milutina (1282-1321).

Razdoblje prosperiteta za manastir, u kome je bio i snažan duhovni i kulturni centar srednjovekovne srpske države, završen je dolaskom Turaka.

Kako neki izvori navode, knez Lazar Hrebeljanović podigao je spoljnu pripratu, ispred Milutinove crkve, isto kao i u Hilandaru. Predanje, kaže i da je knez, na putu za Kosovo Polje tu pričestio i vojsku.

U Eparhiji podsećaju i da nekoliko zapisa svedoči o velikom stradanju manastira 1817. godine, kao i na reči Vuka Karadžića: “Ali, manastir odoleva svemu, kao jedan od mnogih manastira koji su u ta vremena bili pravi i jedini stubovi i čuvari zakona “ršćanskoga” i imena srpskoga”.

U srpsko-turskim ratovima 1876-1878. godine, manastir je bio jedan od važnih centara ustanka.

Na meti Bugara našao se tokom oba svetska rata – 1915. i 1941. godine.

Stavljen je pod zaštitu Zakona, kao spomenik kulture 1950. godine, a 1979. godine proglašen je kulturnim dobrom od izuzetnog značaja.

Sveobihvatna revitalizacija manastira, čij je kompleks drugi po veličini u SPC, počela je 1986. godine.

Pored potpune obnove Vranjanskog konaka, tada su realizovani i najneophodniji radovi na hramu i ostalim objektima u kompleksu, uljucujuci i staru vodenicu. Uređeni su porta i veliki prostor ispred manastira, kao i minihidroelektrana sa akumulacijom kako bi se izbegla svaka vrsta zagađenja.

Poslednji je rekonsturisan Kraljev konak, izgoreo u požaru 2014. godina.

Tokom ratnih sukoba na tlu SFRJ bio je utočište izbeglica iz Hrvatske i sa Kosova i Metohije.

Manastir je i kulturno-prosvetni centar u kojem su bogoslovska škola, prepisivacko-iluminatorska radionica, a uči se ikonopisacki zanat.

Mošti Sv. Prohora nalaze se u maloj pokloničkoj kapeli u unutrašnjosti manastira, iz kojih već skoro ceo milenijum izvire čudotvorno miro.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – 24sedam.rs

Komentari (0)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.

Najčitanije vesti