Nole bolji i od Muhameda Alija! Ovakvo priznanje Amerikanci nisu nikome odali!

Američki magazin "Eskvajer" u tekstu o istorijskom finalu u Sinsinatiju, Novaka Đokovića stavlja u ravan sa bokserskom legendom Muhamedom Alijem.

Đoković je za kolumnistu Džoa Posnanskog napravio pravo sportsko herojstvo pobedivši u Sinsinatiju znatnog mlađeg rivala, teške uslove za igru i probleme sa kretanjem zbog čega je mnogima izgledalo da će predati meč!

I zaista, kada se upotrebi razum, nije bilo previše razloga za to da se na jednom ne toliko bitnom turniru, koji je u suštini samo priprema za US Open u Njujorku, rizikuje i ispituju granice izdržljivosti.

Ali Đoković nije želeo da odustane! To je bila inspiracija za kolumnistu i jednog od najboljih  novinara u SAD da ga uporedi i sa najvećom sportskom ikonom njihovog sporta.

- Kada je Muhamed Ali bio mlad, pitanje koje ga je okruživalo bilo je - koliko je on zaista bio ozbiljan borac? Naravno, mogao je da pleše i udara, pojavljuje se i nestaje po volji, lebdi kao leptir i ubode kao pčela, sve te stvari, ali boks nije sport za leptire. Tokom svih rundi i godina, noge se zamaraju, a refleksi otupljuju i postavlja se najteže pitanje - hoćeš li nastaviti? Možeš li nastaviti? "Svako ima plan“, rekao je čuveni Majk Tajson, "dok ih ne udare pesnicom u usta“. Briljantna misao prepuna ironije jer je i sam Tajson imao plan sve dok mu Baster Daglas nije izbio zaštitnu gumu iz usta. Ispostavilo se da je Alijeva trajna veličina njegova ozbiljnost. Nije bilo plesa kada je Džo Frejzer ubacio još jedan levi kroše u poslednjim rundama "Thrilla". Nije bilo uboda dok je izdržao najžešće vetrenjače udaraca koje je Džordž Forman mogao da proizvede u Zairu. Nije bilo plutanja kada mu je Ken Norton slomio vilicu. Tada smo videli Alija golog, bez leptirovih krila, a ono što smo videli je bio ozbiljan čovek koji je odbijao da popusti. To ga je učinilo Najvećim. Bilo je razloga u nedelju da Novak Đoković popusti u Sinsinatiju. Ovo nije bilo grend slem finale. Ovo uopšte nije bio grend slem. Ovo je bio važan turnir, naravno, Masters 1.000, sledeći nivo ispod grend slem turnira. Ali šta su Mastersi 1.000 za Novaka Đokovića u ovoj fazi karijere? Osvojio ih je 38. Naravno, to je rekord. On je jedini igrač u istoriji tenisa koji je osvojio svih osam Masters 1000 turnira - i svaki od osam je osvojio najmanje dva puta, uključujući Sinsinati - piše američki novinar.

Đoković dugo posle normalnog isteka roka trajanja ostao titan!

U finalu Sinsinatija Đokovića su dočekali nenormalni uslovi za igru - 38 stepeni Celzijusa, što ga je i kao mlađeg ponekad koštalo važnih pobeda.

- Đoković u ovom trenutku igra za glavne turnire, igra za istoriju, igra da osvoji Australijan open, Rolan Garos, Vimbldon i US Open. To je sve. Sve u njegovom rasporedu, treningu, mentalnoj, fizičkoj i emocionalnoj pripremi je usmereno na osvajanje jednog od četiri najveća teniska turnira na svetu. To je poznata stvar. Tako su Tajger (Vuds) i Džek (Niklaus) bili u golfu, a tako su Rafa i Rodžer i Serena i "Pistol Pit" (Sampras) bili u tenisu. Ostali turniri su bili tu za podešavanje, izoštravanje čula, pripremanje tela. Ništa više. Ništa manje. Ovo je tačnije za Sinsinati, verovatno, nego za bilo koji drugi turnir. Sinsinati je odavno postao nedelju dana pre nego što je US Open, koji bi mogao da bude najzahtevniji od svih grend slemova, sa vrućinom i bučnom publikom u Njujorku, i mečevima koji se održavaju do kasno u noć. Poslednji čovek koji je osvojio Sinsinati i SAD iste godine je bio sam Đoković, još 2018., a pre toga je to bio Rafael Nadal 2013. a pre toga Rodžer Federer 2007. Tako je vruće u Sinsinatiju. Tako je vlažno. Lopte skaču sa terena kao kobre koje udaraju. Za većinu igrača, poput Borne Ćorića, koji je pobedio prošle godine, osvajanje Sinsinatija može biti vrhunac karijere. Ali za Novaka Đokovića? Eh. Ne želiš da ostaviš svoje srce u Sinsinatiju. I tako, u nedelju, kada je temperatura na terenu bila 100 stepeni (38 C), a meč izgledao potpuno van domašaja, činilo se da nema apsolutno nikakvog razloga da Đoković nastavi protiv izuzetnog mladog Karlosa Alkaraza. Bilo je puno buke oko ovog meča, naravno. Uvek će biti kada igraju Đoković i Alkaraz. Ovo je prošlost i budućnost, zima i proleće, 36-godišnjak sa najvećim životopisom u istoriji tenisa i 20-godišnjak sa neograničenim talentom i energijom. Upoznali su se u Parizu, bili na Vimbldonu. Najređe se viđaju ovakvi sukobi dve ere.  Videli smo to kada je Štefi Graf igrala sa Serenom Vilijams u Indijan Velsu 1999. godine (mlada Serena je pobedila u tri seta, videli smo to kada se ostareli Ali borio sa Larijem Holmsom (užasne batine, tužno za gledati, a Alijev trener, Anđelo Dandi, prekinuo je borbu). Jedini razlog zašto se to ovde dešava je taj što je Alkaraz, sa 20 godina, fenomen, a već br. 1 igrač na svetu, a Đoković sa 36 godina - dugo posle normalnog isteka roka trajanja sjajnog tenisera - ostao titan!

Đoković je bio pijani bokser koji je mahnito želeo nokaut

Prvih nekoliko mečeva Đoković je igrao titanski tenis. Prelomio je Alkarazov servis žestokim forhendom i činilo se da ima kontrolu - ili, u svakom slučaju, koliko god bilo ko može da izgleda da kontroliše protiv divljeg bika koji je Alkaraz. Ali Alkaraz je svojim žestokim udarcima napravio brejk, a onda se dogodilo nešto neočekivano. Đoković je zateturao. Dohvatila ga je vrućina. Jedva se kretao. Neprijatno se nakašljao. Više puta je izgledao kao da će povratiti. Njegovi udarci su izgubili svu snagu, posebno bekhend, koji zahteva više napora. "Nemoj mu udarati u forhend,“ preklinjao je Alkarazov trener Huan Karlos Ferero svoju mladu zvezdu. Ferero je shvatio da je Đoković očajan i da mu je jedina nada da divlje zamahne forhendom i da se nada da će ga uhvatiti kako treba. Đoković je bio pijani bokser koji je mahnito zamahnuo za nokaut...ali njegovi udarci su imali sve manje i manje snage. Nekako je ostao u setu na instinktu i nekoliko dobrih servisa, ali nikada nije bilo nade da će ga dobiti. Alkaraz je dobio drugi brejk, smanjio set 7-5, a Đoković je otišao u svlačionicu da se presvuče i ponovo nađe životnu snagu. Nije mogao. Kada se Đoković vratio na teren, doneo je samo polovinu sebe. Bio je u autu. Alkaraz ga je slomio sa izvesnom lakoćom - izgledalo je da je klinac samo postajao jači - i ovo je bio trenutak da Đoković graciozno, ali sigurno ode iz Sinsinatija. Sunce je i dalje udaralo. Komentatori su govorili o tome da Alkaraz ima jednu ruku na trofeju. Čak i ako bi Đoković mogao da nađe malo energije - a izgledalo je tako malo verovatno da bi mogao - morao bi da se vrati skroz iz seta i loma.

Kao u Manili 1975. godine između Alija i Frejzera

Onda, kada je Alkaraz servirao za 3-2, nešto se dogodilo: Đoković je počeo da se vraća u život. U početku je bilo suptilno, toliko suptilno da komentatori, Džejson Gudol i Džim Kurijer, nisu to primetili na početku. Da, izgledao je pomalo tako. Đoković je počeo da igra sa malo hitnosti, a uzdrmani Alkaraz je napravio niz grešaka i vratio brejk. Gudol je pre meča Đokoviću dao nadimak koji nisam čuo: "Majstor lutaka“. Ne sviđa mi se posebno taj nadimak, ali je tačno da Đoković u svom najboljem izdanju kontroliše protivnike kao da ih ima na koncima. I vratio se kontroli meča, iako mu je svaki udarac očigledno uzimao malo srca. Stvar je u tome da je Alkaraz nekontrolisan. "Džoker" je imao šansu za šansom da razbije Alkaraza, ali Karlitos je dolazio sa sve neverovatnijim odgovorima, jurio je sve, pogađao epske "vinere", a tek u tajbrejku i nekoliko dugih borbi na iscrpljivanje, Đoković je uspeo konačno da ga iscrpi i uzme drugi set. To je dovelo do trećeg seta, i obojica su bila na nogama, a ipak su nekako nastavili da udaraju jedan o drugog – bilo je to kao u poslednjim rundama "Thrilla" (naziv za meč Alija protiv Frejzera u Manili 1975. godine) , kada niste mogli a da ne pitate, iznova i iznova "Kako bilo koji borac još stoji“. Mogli ste da razumete površno, za šta je Karlos igrao. Nikada nije osvojio Sinsinati. Igrao je svevremenski gledajući ga odrastao. Nikada nije igrao u ratu poput ovog, čak ni na Vimbldonu. Teren je bio u senci, da, ali vrućina i vlaga su se zadržali, kao neželjeni gosti, a meč je prešao granicu od tri sata, a ovo je bio trenutak da mladić zaista sazna nešto o sebi.

Bio je to tenis iz raja, a za igrače pakao

Ali šta je guralo Đokovića? Još jedna titula u Sinsinatiju? Eh. Šansa da pobedite još jednog mladog izazivača? Pa, koliko puta je to već uradio? A što se tiče ratova, niko u istoriji tenisa nije bio u više njih - šest sati plus u Melburnu, sve te meč lopte sačuvane godinama protiv Rodžera Federera, pet setova volje u Parizu protiv Rafe, suočavanje sa publikom i Endijem Marejem na Centralnom terenu u Vimbldonu, i mnogi drugi.

Pa ipak, Đoković se borio dalje, gurajući iznad sebe. Iznova i iznova se dovodio u poziciju da konačno izbaci Alkaraza. Alkaraz je iznova i iznova pronalazio odgovore. Bio je to rajski tenis, a za igrače u isto vreme pakao. "Čoveče, nikad se ne predaješ“, rekao je Đoković posle meča. "Mislim, sviđa mi se to kod tebe, ali znaš, ponekad bih poželeo da odigraš nekoliko poena ovako, znaš,“ i napravio je pokrete igrača koji ide na stvari polovično. Meč je otišao sve do tajbrejka - do tada se Alkarazova ruka grčila i nije mogao da uhvati reket. Čak i tako, nastavio je. Ali sada je Alkaraz bio taj koji nije mogao da pobedi. Đoković je naciljao par udaraca u forhend Alkarazu i to je bilo to, Đoković - Alkaraz 5-7, 7-6 (9-7), 7-6 (7-4). Kada se završilo, Đoković je pao na teren kao da je osvojio najveći turnir u istoriji sveta. Što je, na neki način, i bilo. Bio je to najduži meč na Masters 1000 ikada, i sigurno najnaporniji.

Novak je igrao bolji tenis, ali nikada nije bio bolji

- Kada se ispriča priča o Đokoviću, ovaj meč možda neće biti prikazan. Čini se da se veličina tenisa definiše pobedama na grend slem turnirima. Đokovićeva veza je sa sopstvenom generacijom, sa Federerom i Nadalom, oni su Velika trojka. Ali ovaj meč TREBA da bude prikazan. Znate, kada je Novak bio mlad, talenat je bio očigledan, a pitanje koje ga je okruživalo bilo je ozbiljnost. Voleo je da se šali. Povukao se sa nekih mečeva. Odbijao je loptu na svom servisu više puta, iznova i iznova, 20 puta, 30 puta, jer su ga nervi skoro paralizovali. Ali baš kao što je Ali pokazao svoje pravo lice u žestokim finalnim rundama protiv Frejzera, tako je i Đoković učinio u nedelju popodne u drugom i trećem setu užarenog dana u Sinsinatiju, protiv fenomena koji je imao dve godine kada je Novak igrao na svom prvom grandu. slem turnir. Novak je igrao bolji tenis, ali nikada nije bio bolji - zaključio je novinar "Eskvajera".

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi