Savo Čestić iz Kelna za 24sedam: Ako sam Srbiji potreban, mogao bi neko da me pozove

Odavno se u srpskoj dijaspori nije pojavio neko poput mladog fudbalera Kelna Sava-Arangela Čestića. Dečko rođen u Ofenbahu pre tačno 20 godina dobio je priliku da se pokaže u dresu “jarčeva” i već na debiju protiv Borusije u Dortmundu zadivio je izveštače mirnoćom i snagom kojom se suprotstavio godinu starijem i poznatijem Norvežaninu Erlingu Halandu. Odmah posle toga oglasili su se iz FSS objavom da se Čestić nalazi u njihovom sistemu i da se na njega ozbiljno računa.

Kako je dospeo do sistema? Pre tri godine sa Terazija je poručeno da je nekoliko mladića srpskog porekla, rođenih u zapadnoevropskim zemljama, prihvatilo pozive selektora odgovarajućih selekcija mlađih kategorija. Izgleda, međutim, da niko od stručnjaka FSS nije bio previše oduševljen igrom tih dečaka, pa su i kontakti brzo pogubljeni. Nije se računalo na to da bi fudbalska priča sa dečakom iz Ofenbaha mogla da postane nalik Andresenovoj bajci o ružnom pačetu koje se pretvara u prelepog labuda. A baš to se dogodilo u Kelnu sa Čestićem.

Vaš uspon je mnoge iznenadio. Kako vama izgleda dosad pređeni put?

– Moram priznati da sam i sam bio iznenađen brzinom kojom se sve razvijalo. Na početku je to bio dogovor da ja radim sa prvom ekipom, da se polako navikavam na taj superprofesionalni nivo i da igram utakmice za drugu ekipu Kelna. Međutim, mnogo puta ne ispadne onako kako planirate. Na moju sreću, treneri su primetili da dobro radim i da napredujem, pa su odlučili da mi pruže priliku.

Odmah protiv Halanda i Borusije Dortmund?

– Pa, da. Nema biranja, nemaš vremena da previše razmišljaš. Moraš da se što pre navikneš na to da igraš protiv najboljih. Ako ostaneš previše uzbuđen ili uplašen zbog šanse, to onda postane veliki problem. Oseti se to u igri.

Poznanstvo sa Matijom Nastasićem

Verovatno ste tokom boravka u Šalkeu imali kontakt sa Matijom Nastasićem?

– Da, ali ne toliko jak, jer sam bio jedan iz velike grupe igrača u U17 ili U19. Jednom smo se sreli posle treninga, pa sam mu tada rekao da sam iz Srbije. Tada smo razmenili brojeve telefona, malo smo se i dopisivali, ali nije bilo vremena da se češće viđamo. Sreli smo se sada kad smo igrali protiv Šalkea, pa me je prepoznao i opet smo malo porazgovarali.

Kako vam izgleda perspektiva Šalkea?

– Jesam bio u Šalkeu, doživeo sam i lepe i manje lepe stvari tamo, ali mislim da ćee ove godine biti neizbežno preseljenje u drugu ligu.

 

Veliko je iznenađenje kako ste se brzo uklopili u igru Kelna?

– Imao sam jednu utakmicu pre otprilike četiri nedelje protiv Hofenhajma. Ne bih ni rekao da je to bila loša utakmica, pre mislim da je bila nesrećna. Dobio sam vrlo brzo žuti karton, pa je trener procenio da bismo desni bek i ja morali da izađemo iz igre. To je jedan od onih mečeva u kojima dolazi otrežnjenje, kad shvatiš da nije uvek sve pozitivno. Naravno, nije bilo lako dan posle meča, ali zato naučiš da ne postoji ništa savršeno. Teške situaciju pomognu da saznaš kako se izlazi iz njih, pa postaneš jači kao fudbaler i ličnost. Odigrao sam posle toga tri utakmice. Odmah protiv Borusije u Menhengladbahu, i tamo smo pobedili. Pokazao sam da sam izvukao pouke i da nisam izgubio samopouzdanje.

Kada opisuju vašu igru, Nemci kažu: “Savo Čestić je hladan kao pseća njuška.”

– Baš sam skoro to negde pročitao. Potencira se od novinara ta moja mirnoća, da se ne vidi u mom nastupu da mi je ovo debitantska sezona. Pišu da sam dobar sa loptom, da nisam isključivo defanzivan, i to je za mene veoma pozitivno, što se prati svaki moj potez na terenu.

Srbija je bila u prilici da vidi u direktnom TV prenosu vaš nastup u meču protiv Ajntrahta. Da li ste se posebno pripremali za Filipa Kostića, koji je igrao po vašoj desnoj strani?

– Iskreno, nisam se posebno pripremao. Trudim se da budem fizički spreman i koncentrisan, ali naravno da imaš negde u podsvesti da će ti protivnici biti Kostić i Luka Jović. Međutim, ako sam zdrav, ne bojim se nikoga. Protiv Ajntrahta smo primili nesrećno prvi gol, ali stvarno, to su veliki majstori. Strašan tim. Kostić, Jović, Andre Silva…

Odlazak iz Šalkea – pravi potez

Zašto ste napustili Šalke?

– U Šalke sam došao sa 15 godina. Potpisao sam trogodišnji ugovor i prve dve sezone se sve razvijalo super, kako i treba. Bio sam standardan, sve dok nisam došao u U19 kod čuvenog Norberta Elgerta. On je najpoznatiji, kažu top-trener, zato što su kod njega prošli Ozil, Nojer, Sane… Kod njega sam stekao osećaj da mogu igrati i trenirati najbolje na svetu, ali šanse nema da će me pustiti ni minut. U celoj sezoni odigrao sam jednu utakmicu. To sam doživeo kao šikaniranje. Teško vreme, 250 kilometara od kuće, vredno radim, idem u školu, tu sam zbog fudbala, ali ga ne igram. Zbog toga sam otišao. Imao sam ponude drugih, Keln me je najviše želeo i sve je od starta krenulo u pravom smeru.

Kakvo je bilo to vreme za jednog dečaka?

– Nimalo jednostavno. Poznajem mnogo igrača koji su u sličnim situacijama digli ruke od fudbala, tako da je bilo potrebno ostati pozitivan bez obzira na sve. Pomogla mi je mnogo porodica, posebno otac. Kada sam se preselio u Keln, posle šest meseci sam prebačen da treniram sa prvim timom i tada je postalo jasno da sam doneo dobre odluke.

 

Šta vam je rekao Kostić posle meča?

– Popričali smo nakratko, razmenili dresove. Filip je veoma pozitivan, poželeo mi je sve najbolje.

Iz FSS su posle vaše utakmice protiv Borusije Dortmund saopštili medijima da vas imaju u vidu i prate vaš napredak, jer ste u njihovom sistemu. Šta kažete na to?

– Ja ne mogu na to ništa da kažem, jer nemam kontakt sa Savezom otkad sam izašao iz U18. Sve to je išlo svojim tokom. Nisam negativno raspoložen prema FSS zbog toga što me dugo nisu pozvali. Potpuno sam neutralan kada je reč o pozivu za reprezentaciju. Videćemo, možda se i Nemci jave sa pozivom. Ne mogu ništa da kažem.

Pa to, dakle, znači da bi FSS morao da požuri sa nekakvim pozivom ukoliko planira nešto sa vama u budućnosti?

– Ukoliko planiraju, bilo bi dobro! Meni bi, naravno, značilo da igram za Srbiju, ali sve to pada u vodu ako sa mnom niko ne kontaktira.

Pripadate generaciji 2001. Da li ste ostali u kontaktu sa igračima iz te U18 reprezentacije Srbije?

– Nisam baš sa svima na vezi, ali pamtim ih sve veoma dobro. Sećam se Radmanovca, Pavlovića…

Da li možete sebe da zamislite kroz nekoliko godina u štoperskoj liniji sa Strahinjom Pavlovićem i nešto starijim Nikolom Milenkovićem?

– Da, to su momci koji znaju odlično svoj posao. Milenković je izuzetan. Baš uživam da ga gledam. Sa Strahinjom sam izgubio kontakt, ali u toku sam sa svim onim što mu se dešava u karijeri.

Pročitajte još

Borzaš za 24sedam: Najteže mi je bilo dok sam u dresu Mađarske slušao himnu Srbije

Žarko Zečević za 24sedam o selektoru Piksiju: Najvažnije je da je dobio podršku sa dve strane

Za koga ste navijali kao dete?

– Za Partizan. Imam još slike u crno-belom dresu. To nam je u familiji zapisano, da navijamo za Partizan.

Keln odlično igra protiv najboljih ekipa, ali sledi borba za opstanak?

– Tačno. Nema nam druge nego da jurimo bodove za spas. Mi smo dobra ekipa, već smo pokazali da umemo igrati dobar fudbal, i mislim da ne bi trebalo da izgubimo status u ligi.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi