"Ne bih upirala prstom i tražila krivca u drugima, krenula bih od sebe..."

Želele su to više nego bilo šta drugo. Bile su motivisane i svesne da igraju utakmice karijere. Otputovale su u Đer sa ogromnom dozom optimizma. Međutim, nisu uspele. Da su se borile – jesu, da su prikazale sve što znaju – apsolutno nisu. Istorijska prilika za odlazak na Olimpijske igre posle 33 godine nije iskorišćena. Rukometašice Srbije vratile su se u klubove, gde će nastaviti da rade i čekaju neke lepše dane u reprezentativnom dresu.

Levo krilo našeg nacionalnog tima Sanja Radosavljević (27) ispričala je za 24sedam kako se oseća posle turnira u Đeru, kakav je njen ugao gledanja i šta očekuje da će se desiti u budućnosti.

– Krenula bih od sebe… Slobodno mogu da kažem da dva najlošija izdanja koja sam ikada prikazala u karijeri bila su na dve najvažnije utakmice u Đeru. Nije bio strah u pitanju, jer sam osoba koja se ne plaši generalno ničega. Nemam pravo objašnjenje, kao da se neka blokada desila. Ne bih upirala prstom ni u koga, niti tražila krivca u drugim ljudima ili stvarima van terena. Nisam bila na svom nivou i ne želim da bežim od istine. Mi jesmo loše odigrale kao tim i jasno je da jedna igračica ne može mnogo da promeni, ali apsolutno preuzimam odgovornost, morala sam mnogo bolje – bez ustručavanja pričala je za 24sedam Sanja Radosavljević.

Nije bilo potrebno mnogo pitanja da bi izbacila iz sebe sve ono što je osećala po povratku u mađarski Vac, gde igra u istomenom klubu.

– Ono nije bila naša igra, to je realno. Možemo mnogo više i mnogo bolje, to je jasno. Svakako je jedno veliko razočarenje. Zbog jedne stvari mogu da kažem da sam srećna. Često na Balkanu, ne samo u Srbiji, kada dođe do loših rezultata onda u ekipama dođe do konflikta. A mi kao tim nismo imale nikakvih problema ni kada smo gubile, a ni kada smo izgubile. I u porazu smo ostale zajedno, ostale ekipa, prijatelji… Ovo su najteži porazi u našim karijerama, ali drago je što nismo posle toga napravile neki veći haos, rekle nešto što ne mislimo. Ponosna sam na sve devojke, jer niko od nas nije želeo da igra loše. Ljudi moraju da shvate da je nama najteže, ne onima koji su navijali, gledali, bili deo ove priče tokom dva dana. Mi smo ceo život u rukometu, krenule smo veoma mlade da igramo, mnogo toga smo uložile da bismo stigle do ovde. Trebalo je na terenu da uradimo nešto mnogo bolje, toga je svaka od nas svesna.

Kao vrhunac sportske karijere skoro svi vide odlazak na Olimpijske igre. Našim devojkama je nedostajao jedan korak…

– Svesne smo velikog poraza i mislim da će sve tek da nas stigne za nekoliko dana, meseci. Meni će biti potrebno mnogo vremena da prebolim, da naučim da živim sa saznanjem da sam mogla nešto, a nisam uspela. Treba da težimo ka tome sutra da budemo bolje, da trčimo bolje, šutnemo bolje. Treba raditi na sebi… Niko od nas neće odustati od nekih snova, sve imamo ugovore u klubovima, to je naš posao, obaveza nam je da budemo fokusirane. Vraćamo se izazovima u klupskom dresu, nastavljamo da treniramo i da se borimo. Ovo treba da nam bude jedna velika životna lekcija, a ne samo rukometna. Ne radi se samo o fizičkom delu na utakmici, već je mnogo više taj psihički deo koji donosi poraz.

Tokom turnira u Mađarskoj na videlo je izašlo nezadovoljstvo igračica, o kome je pričala jedna od najiskusnijih Dragana Cvijić, zbog nekih stvari koje nije želela direktno da imenuje. U razgovoru posle poslednje utakmice je i predsednica RSS Milena Delić istakla da je postojao sukub između igračica i selektora Obradovića zbog drugačijeg shvatanja rukometa – moderne i brze igre s jedne strane i stare jugoslovenske škole sa druge, od koje trener nije odustajao.

– Mislim da ne bi trebalo bilo ko da se ponavlja, posle onoga što je rečeno u Đeru. Mislim da je dovoljno jedna ili dve devojke da kažu neke stvari, mi sve ostale smo saglasne sa njima. Naravno da u svemu ima istine, kao i da su tu dve strane, ili više. Kao što sam već rekla, svejedno šta god se dešavalo, krenula bih od sebe i na tome završila. Ja nisam bila ja…

Dragana Cvijić je izjavila i da je za neke igračice turnir u Mađarskoj bio poslednji u reprezentativnoj karijeri.

– Niko od nas neće odustati. Rekla sam tim devojkama koje su najavile da se opraštaju, da odu kući, budu sa porodicama, puste da se sve slegne i da sačekaju da vide šta će biti u budućnosti. Mislim da ne treba prebrzo da donose velike odluke, da ne bi bilo posle kasno… Treba da razbistrimo glavu, pa tek onda da povlačimo neke poteze, dajemo izjave ili intervjue. Ja razumem i devojke koje su to izjavljivale, shvatam i jednu i drugu stranu. Jovana Kovačević i ja smo na terenu bile najmlađe, ali dugo sam sa ovim igračicama, tako da ih potpuno razumem. Sve smo mi različite, svaka ima svoje mišljenje. Realno kad se nađe 20 žena na jednom mestu, nije to lako uopšte. Teže je raditi sa ženama nego muškarcima, pa rekla bih 200 odsto.

Vrlo brzo žensku rukometnu reprezentaciju Srbije čeka nova akcija. U pitanju je baraž za Svetsko prvenstvo protiv Slovačke. Prvi meč se igra na gostujućem terenu 16. ili 17. aprila, a revaš u našoj zemlji četiri dana kasnije.

Pročitajte još

Rukometašice ostale bez OI, a od selektora tri rečenice

Rukometašice saznale rivala u baražu za Svetsko prvenstvo

– Uopšte nisu naivna ekipa, mislim da ćemo morati da se podignemo za ove naredne tri nedelje, da skupimo snagu i da sačekamo sa nekim prebrzim odlukama. Volela bih da se sve koje smo bile sada skupimo ponovo i u aprilu. Da niko ne kaže: “Ne”. Da dođemo i odradimo to zajedno. Nije to samo utakmica, to su zajednički trenuci, to je drugarstvo… Ja sam najbolju prijateljicu, Anđelu Janjušević, prvi put srela u kadetskoj reprezentaciji, a evo sada smo i u seniorskoj. Velika je čast i privilegija igrati za svoju zemlju, nema porodice, prijatelja ili poznanika, koji nisu preponosni na svaku od nas. To je nešto najdivnije.

Do narednog okupljanja, igračice će biti posvećene klupskim obavezama. Sanja je posle turnira ostala u Mađarskoj, jer tamo i igra. Članica kluba iz Vaca je već pet godina…

– Ovde sam još ovu sezonu, pa ću promeniti državu. Nije bila laka odluka i ne idem jer mi je loše, nego odlazim jer imam još neke veće ciljeve. Mađarska je veoma perspektivna kad je sport u pitanju, ulaganja su velika, rukomet se sjajno razvija. Ima mnogo akademija sa vrhunskim uslovima za decu. Ovde se rukomet baš voli, pa do ove sezone se nije desilo da igramo u hali koja nije puna. U 14 različitih gradova dvorane su uvek bile ispunjene, imaju tri ili četiri puta nedeljno na TV emisije posvećene ovom sportu, pričaju o klobovima, igračicama… Neverovatno imaju poštovanje prema njihovim reprezentativkama, mislim da su zaštićene kao beli medvedi. Svaka im čast.

Kada se pogleda kompletna slika, ne treba da začudi nikog što će Mađarska igrati u Japanu, a Srbija ne.

– Ja sam sigurna da smo mi kao ekipa bolji od njih… Ali, oni su se toliko predali tom cilju, pa je u tim nekim drugim segmentima nemoguće uporediti. Njima sve igračice iz nacionalnog tima igraju u Mađarskoj. Kada se povrede šalju ih kod četiri doktora u roku od dva dana, da bi se čula različita mišljenja. Dobijaju vrhunske terapije, a da ne pričamo o finansijama. Srbija i Mađarska – nebo i zemlja. Da ne pričam da im se sa onim satom merio svaki trening u poslednje vreme, svaka utakmica, morale su individualno da rade ono što im je trener rekao. Imale su više okupljanja… Sve je to mnogo dublje – zaključila je Sanja Radosavljević u razgovoru za 24sedam.

ČEKAJU ME MASTER STUDIJE

Neće se Sanja posvetiti u narednom periodu samo treninzima, već i master studijama koje je upisala. U januaru je postala diplomirani pravnik, ali se tu nije zaustavila.

– Nisam uspela da završim sve u roku od četiri godine, ali nikada nisam odustajala. U mojoj porodici se uvek cenilo prvo obrazovanje, pa onda uz to sport. Dokazala sam da sve može da se postigne. Možda sam se odrekla nekih izlazaka, kafa, pića, ali nije mi to nedostajalo. Imala sam veliku podršku roditelja, bili su uz mene i u dobrim i lošim trenucima. Nikada me nisu grdili, ili prenosili neku negativnu energiju, već su bili tu za savet. Izveli su me na pravi put. Ja jesam sama učila i trudila se, ali bez njih ne bih uspela. Mislim da kultura, pogled na svet i te još neke pitne stvari polaze iz kuće. Srećna sam i voljena, uz mene su porodica, prijatelji, dečko… Nije bilo lako završiti fakultet, ali sam srećna i ponosna što sam uspela.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi