"Komentatori me i dalje zovu Sanja Bursać"

Svi koji prate odbojku u Srbiji lako mogu da se sete Sanje Bursać (31), igračice koja je bila deo slavne ekipe beogradskog Poštara. Međutim, manje je poznato da sada na njenom dresu stoji novo prezime i to holandsko – Gomans.

Odbojkašku priču je počela da piše u opremi Obilića, a nastavila je u Poštaru, odakle se otisnula u Francusku, gde je provela osam godina. Bila je i u Kini, Mađarskoj i Rumuniji, pa se 2020. godine ponovo vratila u zemlju u kojoj je ostavila dubok trag. Trenutno brani boje Nanta u domaćem prvenstvu i Ligi šampiona i uživa igrajući odbojku. U razgovoru za 24sedam govorila je o putu koji je prešla, operaciji leđa, braku sa odbojkašem, planovima za budućnost…

– U odbojkaškom svetu me i dalje znaju kao Bursać. Baš su se moji pre neki dan smejali kad su gledali utakmicu jer su komentatori dva puta pomenuli Gomans, a onda nastavili do kraja utakmice sa devojačkim prezimenom – objašnjava Sanja za 24sedam. – Prišli su mi ti momci koji su radili prenos na kraju meča i rekli mi: “Ne možemo da usvojimo još, navikli smo na tebe sa tvojim prezimenom, baš si sad našla da menjaš”. Zanimljivo je, svuda se šale na taj račun, ali zna se da je moj muž najponosniji što sad nosim Gomans. Neki ljudi pomisle da se pojavila nova igračica. Kad ono, ista ja sam i dalje tu. 

Često kažu da je za sportiste dobro kada se međusobno nađu, jer se razumeju. Međutim, samo Sanja zna koliko je teško što je razdvojena od supruga Evauta Gomansa, holandskog odbojkaša koji trenutno igra u rumunskoj Krajovi.

– S jedne strane jeste lakše, ali s druge je veoma komplikovano. Još je korona sve to dodatno otežala. Mi svakako znamo zašto sve radimo, kakvi su nam ciljevi, želje, ambicije, nismo više mali. Trudićemo se da nađemo klubove, pa da budemo bliži jedno drugome. Od sezone do sezone, sve zavisi. Upoznali smo se pre šest godina u Kanu, posle toga smo se sa zemljama mimoilazili. Nije lako sklopiti sve kockice, pa je jasno da će neko morati u jednom trenutku da preseče, a to ću verovatno biti ja. On će sigurno igrati duže od mene… Ali dobro, videćemo već kako će se razvijati situacija. 

Ona ove sezone uspešno igra za francuski Nant, koji je posle 13 odigranih utakmica u domaćem prvenstvu na trećoj poziciji sa skorom 10-3.

– Zadovoljna sam ovde, jer imam lepu komunikaciju sa ekipom, stručnim štabom i menadžmentom kluba od samog početka. Posle tri godine sam se vratila u Francusku, opet sam na svome. U ovoj zemlji sam ipak provela osam godina. Dobra nam je ekipa, igramo jako prvenstvo Francuske, a meni je zadovoljstvo i što ponovo mogu da se oprobam u Ligi šampiona. 

Ove sezone se igra drugačiji sistem najjačeg klupskog evropskog takmičenja. Utakmice nisu svake nedelje na programu, već je grupna faza organizovana tako što se ekipe u dva navrata nađu na istom mestu i odigraju sa svakim rivalom po jednom. U grupi sa Nantom su Fenerbahče, Koneljano i Kalcit Volej Kamnik. Prvi turnir je grupa B igrala u Italiji, a domaćin drugog je Nant. Trenutno je francuski tim treći na tabeli sa skorom 1-2.

– Veoma je naporno, jer se igraju tri utakmice za redom. Mi nismo među favoritima, možemo da budemo samo treće posle Koneljana i Fenerbahčea. Raspored je takav da ćemo mi šest ili sedam utakmica odigrati za dve nedelje. A protiv ove dve ekipe u Ligi šampiona ili daješ 200 odsto, ili će obrisati parket sa tobom. Shvatam da je ovako moralo sve da se organizuje zbog korone, ali svakako je ritam žestok. Pozitivno je što igramo kod nas naredne tri utakmice.

Pročitajte još

“Više su pisali o mojoj lepoti nego o titulama koje sam osvajala”

Ispovest Ljiljane Ranković: Šta je gore – bol u zglobu ili bol koji izazovu ružne reči

Otežavajuća okolnost za srpsku odbojkašicu u ovako teškom rasporedu je i pauza koju je morala da napravi zbog virusa.

– Zarazila sam se krajem novembra i stvarno me poremetilo. Dve nedelje sam bila zakucana za krevet, nigde nisam mrdala. Nije bilo uopšte naivno, i dalje se oporavljam – srce hoće da mi iskoči, vazduha nekad nemam. Igram najnormalnije, ali u nekim momentima nemam snage kao što sam imala pre. Svi mi govore da budem strpljiva i da je potrebno vreme da se vratim u pravu formu. Trudim se da radim na sebi i pisihički i fizički, da jedem sve što treba, da pijem vitamine, da bih se vratila u normalu.

Kad je komunikacija u pitanju, sada je sve mnogo lakše, nego davne 2009. godine kada je došla u Francusku i obukla dres Le Kanea.

– Prvih šest meseci sam samo ćutala i slušala, bukvalno me glava bolela od Francuskinja. Te prve sezone sam pričala samo sa jednom drugaricom, jer me bila sramota da nešto ne lupim. Onda mi je ona rekla da moram da počnem da govorim, i uspela sam na početku druge godine. Sad mi je kao maternji, ponekad i sanjam na francuskom. Bilo mi je mnogo teško, jer sam u osnovnoj školi učila ruski, nisam imala dodira sa francuskim. U pisanju i dalje mogu da napravim grešku, a u pričanju nemam više problema.

Posle pet godina u Le Kaneu, provela je tri godine u Kanu. Osvajala je trofeje, bila i kapiten ekipe… Otisnula se zatim put Kine, gde je uživala skupljajući dragoceno iskustvo.

– Posle Kine sam otišla u Mađarsku. Stigla je dobra ponuda u novembru i prihvatila sam. Međutim, na samom početku sam se povredila i morala sam da operišem kičmu. Uspela sam da se oporavim i posle četiri meseca ponovo budem na terenu. Dogovor je bio da se vratim kod njih, odbila sam ugovor, nisam htela da uzimam nikakav novac jer sam se baš na početku povredila. Vratila sam se po dogovoru, mogla sam da “pucam”, ali me trener uvodio samo pozadi jer nije hteo da rizikuje.

Pročitajte još

Tijana Bošković za 24sedam: Tajna je u jakim hercegovačkim genima

Buduće mame za 24sedam: Jedva čekamo da se ortaci rode

“Prvo smo pričali na italijanskom, a onda je srpski postao naš zajednički jezik”

Sanja u nekim trenucima nije ni bila svesna koliko je povreda bila ozbiljna.

– Nezgodno je jer je to lumbalni deo tela, šta god uradiš, to se pomera. Ja sam 12 godina igrala sa diskushernijom, i onda je u jednom trenutku to izletelo i moralo je da se operiše. Doktor mi je rekao da me pre svega gleda kao osobu koja treba da bude majka jednog dana, a tek onda kao profesionalnog sportistu. Sve mi je to prošlo lako, jer su mi doktori ulili veliko poverenje i sigurnost. A zapravo, uopšte nije bilo naivno. Nekako sam osećala da će sve biti u redu, ali svakako da nije svejedno. Rekla sam sebi posle toga da nije bitno kada ću da se vratim, nego da je važno da prohodam kako treba, da mogu normalan život da vodim. Imam kondicionog trenera koji je od prvog dana pored mene, tu su sve vreme i fizioterapeuti… Vratila sam se posle četiri meseca na teren i tu sam i dalje.

Posle epizode u Mađarskoj, otišla je u rumunsku Albu kod Darka Zakoča, koji je trenirao i na početku profesionalne karijere u Poštaru.

– Kao veoma mlada sam radila sa njim i znala sam šta me čeka, ali mi je sada baš bilo naporno, za moja leđa možda čak i previše. U jednom trenutku sam morala da stanem i napravim pauzu. Vratila sam se i završili smo sezonu 2019-2020 nekako, uz sve ono što je bilo sa koronom. Ja sam bila srećna pre svega što sam mogla posle operacije ponovo da igram odbojku, pogotovo kod Darka koji ima drugačiji odnos prema radu. Sad u Nantu stvarno nemam nikakvih problema, sve je u redu, bol se uglavnom javi zbog godina u kojima sam. Ali, da kucnem u drvo, leđa su dobro.

Iako je dobro upoznata sa metodama Darka Zakoča, odlučila je i u poznim godinama da ponovo oseti taj način rada.

– Ja sam u ekipi Poštara bila dete, došla sam sa 14 godina iz Obilića. Stekla sam samopouzdanje i napravila prave temelje za profesionalnu karijeru. Prošla sam veoma strogu školu… Zakoč nas je nekako naučio da same sebe treniramo, tempo je bio žestok, nije bilo mesta za greške, za zezanje. Treniralo se baš naporno. U Evropi je posle sve to bilo mnogo blaže. A ja sam ponovo na  “mučenje” otišla posle 15 godina. Podsetio me je kako to izgleda… Posle godinu dana odlučila sam da se vratim na blažu varijantu. 

Sanja je u januaru napunila 31 godinu i priznaje da već polako njene misli idu ka nekoj budućoj profesiji…

– Sad je ta tema aktivna u mojoj glavi. Planiram još godinu dana da igram sigurno, a posle ćemo videti šta i kako. Moj muž će igrati duže, a ja ću se pronaći u nekom poslu. Imam planove u Kanu, ali videćemo da će to biti naša krajnja destinacija. Veoma sam vezana za Beograd, za kuću u kojoj sam odrasla, tako da smo za sve opcije otvoreni – zaključila je Sanja Gomans.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi