Neka se Srbija ponovo raduje: Uspesi sa reprezentacijom ostaju za ceo život

Radovanje posle odlučujućeg gola koji je postigla za ulazak Srbije u četvrtfinale Svetskog prvenstva 2013. godine u Beogradu, ostaće rukometašici Jeleni Erić (41) zauvek u najlepšem sećanju. Baš kao i srebrna medalja koja je devojkama po završetku tog takmičenja zasijala oko vrata.

Nije prošlo mnogo vremena posle toga, Jelena je odlučila da stavi tačku na igračku karijeru i okrene se nekim drugim stvarima. Međutim, nikada se nije oprostila od rukometa. Nedavno je postala i član Upravnog odbora RSS, pa sada sa te funkcije pokušava da pomogne. Pred ženskom reprezentacijom je kvalifikacioni turnir za Olimpijske igre, koji će se od petka do nedelje odigrati u Đeru, a Jelena se nada da će se Srbija ponovo radovati, kao što je to bilo nekada u “Areni”.

– Šansa generacije, turnir života, to se dešava jednom ili nijednom – poručila je u razgovoru za 24sedam Jelena Erić. – Tim u kome sam ja igrala nije imao tu priliku, tako da sam sad još uzbuđenija… Veoma mi je bitno da sve prođe kako treba. Kada sam igrala, bile su čudne godine. Dok smo bile u zenitu, odvojili smo se od Crne Gore i nismo dobile tu šansu. A bilo je planirano da se sve iznese do 2008. godine i Pekinga. Ali, sada jedva čekam turnir, važno je da ove devojke imaju priliku. Naše vreme je prošlo, sada treba da navijamo. O njima treba da se piše i priča. One su naše najbolje igračice, jedino ostaje žal zbog povrede Andree Lekić. Mnogo bi značila…

Na tuniru u Đeru će se pored domaće selekcije i naše reprezentacije takmičiti Rusija, aktuelni olimpijski šampion, i Kazahstan. Dve ekipe će izboriti plasman u Japan.

– Mislim da je sve otvoreno. Ako krenemo od Rusije, njima je mentalitet takav da najviše boduju Olimpijske igre. Sve ulažu da se tamo ostvari najbolji rezultat, što jasno pokazuje i zlato iz Rija. Na svakoj poziciji su jake, a ako im igra Ana Vjahireva na desnom beku, onda je ta ekipa izuzetna. Kada ona nije spremna, potpuno su drugačiji tim. Međutim, sada su kompletne. Na poslednjem EP nisu napravile neki rezultat, ali kod njih to ništa ne mora da znači. Imale su stranca za trenera, nisu uspele, pa ih je ponovo preuzeo Rus. Tu im je i Trefilov, kao savetnik iz pozadine. Znanjem, iskustvom i autoritetom veoma utiče i na igru i na same igračice.

Meč sa Rusijom se igra u petak od 20.00, a u subotu je rival Mađarska, selekcija koja je u decembru na EP Srbiju pobedila veoma ubedljivo – 38:26.

– Mislim da taj rezultat apsolutno nije realno stanje stvari. Sto odsto sam sigurna da da naša reprezentacija ne može da ponovi igru koju je prikazala tada. Bio je to sticaj loših okolnosti – svašta se dešavalo pred Evropsko prvenstvo, pa onda je došla i Andreina povreda… Mnogo toga je uticalo da utakmica bude završena na taj način. Ubeđena sam da će sada naše devojke igrati mnogo bolje nego tada i da će se boriti 60 minuta na svakom meču. Nema odustajanja.

Vremena za analizu u Mađarskoj neće biti. Utakmice će se samo nizati jedna za drugom, a jasno je da su prve dve najbitnije.

– Kada se ovako turnirski igra, nema vremena za razmišljanje o tome šta je bilo loše. Završi se meč, odmah se okrećeš sledećem protivniku. Stvarno verujem da naše igračice imaju dovoljno kvaliteta i iskustva da se nose sa svima. Kroz evropske utakmice u klubovima su došle do dobre forme. Bitna je samo vera u sebe da ovo može da se izgura do samog kraja, i onda će sve biti u redu.

Kroz izjave devojaka može da se zaključi da su svesne kakvu šansu imaju.

– Sigurno da jesu, ali ne sme pomisao na to da im stvara pritisak, već je potrebna samo pozitivna motivacija. Sve negativno ćemo izneti mi koji smo okolo, a one neka uživaju u tome što imaju šansu karijere da odu na Olimpijske igre. Mi ćemo nositi pritisak, a one neka daju sve od sebe.

Pročitajte još

Jovana Risović za 24sedam: Imamo životnu priliku u Đeru, verujem da možemo do vize

Ljuba Obradović za 24sedam o tragediji koja je potresla Portugal: Moj kubanski sin Alfredo Kintana

Vreme je za OI: Ljuba Obradović večeras okuplja rukometašice i poručuje: “Idemo u Tokio”

Jelena dobro zna šta znači napraviti uspeh u reprezentativnom dresu.

– Prošlo je sedam godina otkad sam prestala da igram i iz ovog ugla mogu da kažem da svi trofeji i dobri rezultati u klubu ne mogu da se porede sa onim što uradiš u nacionalnom timu. Imala sam sreću ili privilegiju da Svetsko prvenstvo igram u Beogradu, kada smo osvojile srebro na krilima publike. Nikada se više nije desilo da na ženskom finalu bude 20 hiljada ljudi. Ostaje zabeleženo za sva vremena, mene to i dalje nosi kroz život… Ostaje ti taj osećaj da ti možeš sve, daje ti snagu i vodi te dalje. Sve što sam postigla u dresu reprezentacije ostavilo je mnogo veći utisak na moju karijeru, nego bilo koji klupski uspeh ili individualno priznanje.

Sve što je postigla tokom igračkih dana, želi da iskoristi da pomogne nekim sledećim generacijama. Zato je i rado prihvatila poziv da bude deo Upravnog odbora RSS.

– Bitno je da tu budu profesionalni sportisti. Ne samo kada je rukomet u pitanju, nego i košarka, odbojka i ostali sportovi. I pored toga što se bavimo nekim drugim poslovima ili što smo završili neke druge fakultete, bitno je da ostanemo na neki način u sportu. Mi koji smo bili u tome, najbolje znamo kako stvari funkcionišu i šta je neophodno da bi srpski sport imao rezultat. Pričam generalno… A sa druge strane imamo podršku i to nam svima znači. Lepo je videti vrhunske sportiste na nekim funkcijama. Veliko priznanje za srpski sport je i nedavni izbor Maje Ognjenović u Sportsku komisiju FIVB. Da li su to žene ili muškarci, Srbija svakako ima sportiste kojim treba da se ponosi.

Iako više ne trči za loptom, Jelena Erić je i dalje sve prati, a uključena je i u organizaciju.

– Rukomet je takav sport da ne možeš mnogo godina da se baviš njime. Dođe trenutak kada moraš da prestaneš. To je normalan sled događaja, koji jednog dana mora da se desi. Moj cilj je bila medalja na SP i da posle toga više ne igram. To se i dogodilo. S jedne strane je teško vratiti se u normalan život… Međutim, ja sam i sada povezana potpuno sa sportom. Uključena sam i u Evropsku univerzitetsku sportsku asocijaciju, i u EHF sam u rukometu na pesku, radim i u marketingu EHF Lige šampiona kao supervizor, ima me poprilično… Idem i na ženske i muške utakmice Lige šampiona, srećem milion ljudi koje znam. Od decembra sam prihvatila poziv da budem i u RSS, želela sam da budem deo tog tima koji treba da vrati rukomet na staze na kojima je bio – zaključila je Jelena Erić.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi