Kendrik Nan ispod kapuljače krije bolnu priču! Nikada ga nije upoznao, ali zbog njega nosi broj 25!

Na terenu – neumoljiv, precizan, ubojito fokusiran. Van njega – ćutljiv, često neprimetan, skoro nevidljiv bez zeleno-belih boja Panatinaikosa. Kendrik Nan nije tipični superstar. Retko se smeje, gotovo nikada ne skida kapuljaču, i nosi u sebi tišinu koju mnogi ne razumeju. A upravo ta tišina krije priču koja ga oblikuje.

U razgovoru za grčki Athletiko, pred Fajnal-for Evrolige u Abu Dabiju (23–25. maj), Nan se prvi put otvoreno osvrće na ono što ga je definisalo – odrastanje na južnoj strani Čikaga, nasleđe tragedije i lična misija da ispravi ono što nikada nije moglo biti ispravljeno.

Tragedija koja je ostavila neizbrisiv trag

Ben "Bendži" Vilson bio je sve ono što je svet očekivao od buduće NBA zvezde. Visok, svestran, harizmatičan – sa samo 17 godina važio je za najboljeg srednjoškolca u Americi. Skauti su ga već tada poredili sa Medžikom Džonsonom, a Čikago je u njemu video novog Majkla Džordana. Pohađao je čuvenu srednju školu Simeon – istu onu iz koje je potekao i Kendrik Nan.

Ali 20. novembra 1984. godine, sve se srušilo.

Vilson je u blizini škole, nakon svađe sa devojkom, slučajno naleteo na 16-godišnjeg Bilija Mura. Sukob je eskalirao – jedan metak, ispaljen iz revolvera koji Mur nije znao da koristi, pogodio je Bendžija i odneo život koji je tek počeo. Danas, više od 40 godina kasnije, ta rana u Čikagu još nije zacelila.

- Iako tada nisam bio rođen, osećam povezanost sa njim svakim danom“, kaže Kendrik. „Moj otac Melvin je bio njegov saigrač. Odrastao sam slušajući o njemu. Nosim broj 25 na dresu zbog Bendžija. To je moj način da ga održim živim. Da nastavim ono što on nije stigao da završi - rekao je Nan.

Broj kao zavet

Nan je odrastao u okruženju siromaštva, nasilja i bandi. Mnogi oko njega nisu imali izbora. Košarka je bila izlaz. Simeon nije bio samo škola, već svetionik nade. I upravo taj broj 25, koji je u Simeonu zauvek povučen u čast Vilsona, Kendrik je zadržao i kao profesionalac – u čast dečaka koji je mogao biti legenda.

- Uvek će mi biti u srcu. Karijera koju sam izgradio, trud koji ulažem svaki dan – sve je to zbog njega. Da nije bilo njegovog nasleđa, ne znam da li bih uspeo da ostanem na pravom putu.

O Bendžiju je ESPN snimio dokumentarac, a mural posvećen njegovom životu i dalje stoji u hodnicima Simeona. Nan ga je svakog dana gledao dok je odrastao. I svake večeri sanjao da jednog dana ispuni obećanje koje Bendži nikada nije stigao da ispuni – da postane najbolji.

"Želim da dokažem da dominiram"

U sezoni iz snova, Nan je postao lider Panatinaikosa. Bio je MVP Evrolige, motor igre, igrač koga se svi plaše. A sada želi i krunu – evropsku titulu.

- Želim da pokažem da prošla sezona nije bila slučajnost. Da dominiram. Da ćemo zadržati trofej i da će rivalima biti potrebno čudo da nas pobede.

Svaki poen, svaki pas, svaki ulaz pod obruč – sve je to deo njegove misije. Ne samo sportske. Veće.

Iza kapuljače – ranjivost

A kapuljača koju retko skida?

- Možda je to moj oklop. Tako se nosim sa problemima. Introvertan sam, ne pričam mnogo o emocijama. Ponekad je to bekstvo, ali i način da ostanem fokusiran. Da isključim buku i budem najbolja verzija sebe.“

Kendrik Nan možda ne govori često. Ali kada to uradi, poruke odzvanjaju. On ne nosi broj 25 samo na leđima. Nosi ga u srcu. I igra, ne samo za Panatinaikos – već i za momka iz Simeona koga nikad nije upoznao, a koji je zauvek ostao deo njega.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi