Trener svih trenera Željko Obradović, totalno drugačija priča! Kad zaškripe patike, za mene je to muzika!

14.09.2023

17:08

0

Autor: G. F.

Trener Partizana objasnio sve o poslu kojim se bavi, o pojedinim detaljima valja ozbiljno razmišljati

Trener svih trenera Željko Obradović, totalno drugačija priča! Kad zaškripe patike, za mene je to muzika!
Željko Obradović - Copyright Printscreen/YouTube/Arenasport

Željko Obradović, ime i prezime koje kod svih ljudi iz sveta košarke budi isključivo poštovanje, a za navijače predstavlja simbol, pa da kažemo božanstva.

Željko Obradović, čovek koji je košarkaše Partizana odveo do jedine titule prvaka Evrope, a onda ih se sa drugim klubovima naosvajao onoliko.

MN Press
Partizan, šampion Evrope 1992. godine

Željko Obradović, čovek koji živi košarku i koji o tom svom životu ima šta da kaže. I te kako ima šta da kaže.

E taj Željko Obradović, neki će reći i košarkaški mag dao je intervju za emisiju Teme do Arene, a mi vam prenosimo samo deo priče koju bi trebalo gledati iznova i iznova. U gotovo svakoj rečenici leži poneka velika stvar, a o pojedinim detaljima valjalo bi razmišljati i razmišljati.

Nećemo se bazirati na priču o Partizanu koji vodi, nego o tom trenerskom zanatu koji je tako dobro izučio i kojim se zahvaljujući njemu bave mnogi njegovi brojni igrači!

STVORIO VIŠE OD 120 TRENERA

- Strašno sam ponosan na činjenicu da preko 120 igrača koje sam trenirao su postali treneri na različitim nivoima. I mnogi moji pomoćni treneri su napravili ozbiljne karijere na različitim nivoima. Nikad nisam krio ništa što radim, na mojim treninzima je mnogo ljudi iz NBA. Izlazim ljudima u susret kada izraze želju da dođu da vide trening. Pričam mnogo s njima, o svemu što ih interesuje, pokušavam da im pomognem, ali na kraju to što vide i čuju, zavisi od njih kako će preneti na igrače.

Obradović je svestan da se vremena menjaju, pa je tako i u poslu kojim se bavi.

- Nema u košarci više tajni, sve je dostupno. Nekada smo pričali o ljudima koji su imali priliku da idu u Ameriku i koji su se vraćali toliko različiti u odnosu na svoje kolege. Pričamo o ranim 70-im, 80-im godinama, i uvek se vraćam na priču da mi je pokojni profesor Aca Nikolić govorio o tome da je prvi put video da se dvojni post čuva 3/4 ispred ili skroz ispred, od pokojnog Kreše Ćosića kad se on vratio iz Jute. To su bila ta vremena. Sad kliknete bilo gde možete da gledate uživo ili snimak, i seminare i utakmice. Ako želite da uspete probate sa svojim igračima i dolazite do nekih stvari. Ja sam, još jednom, ponosan na tu činjenicu da su moji pomoćni treneri uspeli, da rade u klubovima i reprezentacijama koje su na veoma visokom nivou. Održavam kontakt s njima. Ali da vam kažem nešto, ja apsolutno znam da ne bih bio na ovom nivou da nisam imao dobre saradnike, dobre trenere, ali i dobre ljude. Kad biram stručni štab polazim od toga. Sad mi je lako jer imam par njih koji rade godinama sa mnom.

MN Press
Željko Obradović i profesor Aleksandar Nikolić

Pored nesumnjivog košarkaškog znanja za rad sa Željkom Obradovićem neophodna je još jedna crta, možda i najvažnija.

DOBRI LJUDI DONOSE VREDNOST

- Moram da kažem da sam imao sreće u trenerskoj karijeri od trenutka kad sam postao trener u Partizanu, pa kroz Huventud, Real, pa Beneton, Panatinaikos i Fenerbahče sam uvek imao izvanredne ljude kao saradnike i izvanredne trenere. Ovaj moj stručni štab je na veoma visokom niovu. U svakom trenutku mi je stalo do njihovog  mišljenja. Ponosan sam na sve ono što sam uradio sa svojim ljudima u raznim klubovima i raznim stručnim štabovima.

Mnogi će navijači gledajući utakmice olako osuti paljbu na trenere zbog nekih izmena, zakasnelog tajm-auta, taktike. Ali posao trenera ima i drugu stranu, ne samo tu koju mislimo da poznajemo.

- Kompleksan je trenerski posao, detalji su najbitniji ako pričamo o samom treningu. Korigovanje na treningu je nešto najvažnije. To može da bude strašno dosadno igračima posebno iskusnijim koji su prošli kroz to. Moj je posao da reagujem na svaku grešku na treningu i da objasnim igračima da ti detalji i te male greške na treningu dovode do većih grešaka, pa do loše igre i lošeg rezultata. Moramo time da se bavimo. Bio sam u Detroitu na treninzima, to je sve isplanirano, dva sata traje trening, ali nema korekcije. Naravno svako radi na način na koji misli da treba da radi. Meni je jasno kad pogledam bilo koju ekipu na bilo kom nivou, da li je Evroliga, da li je nacionalna liga, da li je NBA, meni je jasno odmah ko je trener te ekipe. I kako trener radi. 

MN Press
Željko Obradović

A tu je i još jedna strana medalje...

- Trenerski posao je kompleksan jer radite sa ljudima. Nije to samo odnos trener-igrač. Imate u timu, hajde da kažemo 14, 15 igrača. Svi su oni individue, morate da ih stavite u proces i u ideju da razmišljamo svi na isti način. Onda morate imati odnos prema pomoćnicima, prema ljudima iz kluba, morate imati odnos prema navijačima, da poštujete protivničke navijače. Morate da imate odnos prema ljudima koji vas prate, prema novinarima, reporterima. Morate da razmišljate o svim stvarima koje su deo vašeg posla. Morate da razmišljate o nekim ljudima koji vas poštuju i koji vas vole, o protivničkim navijačima koji dođu i traže vam autogram i žele da se slikaju. Sve je to kompleksno i ono o čemu mladi treneri treba da vode računa. Ideje i nešto što treba da sprovedu je fenomenalno, kažem da ponekad igrači ne znaju zbog čega probate neke stvari na treningu i ne moraju da znaju, ali morate da imate poštovanje prema igračima u smislu da poštujete njihovo mišljenje. Oni su ti koji na terenu treba da sprovedu ideje koje imate. Uvek sam slušao i uvek slušam igrače, naravno da imam inicijalne ideje i pokušavam da im objasnim zbog čega radim neke stvari. Ali želim da saslušam njihovo mišljenje. Na kraju krajeva on će da mi kaže "kouč, ja mislim da u ovoj situaciji je dobro da igramo ovakvu odbranu, sposoban sam to da uradim tako" ili "čini mi se da je ova kretnja u napadu dobra za mene". Kad god dovedem igrača pitam ga šta je ono gde se oseća komforno u napadu. Bitna je ta komunikacija da oseti da imaš poverenje u njega i da ga uzvrati.

Otkrio je Obradović i jedan od "trikova" kojima uči svoje igrače timskom duhu.

- Volim da igrači menjaju pozicije. Ponekad se igrači šuteri i visoki igrači ljute na plejmejkere, ne shvataju koliko je teška uloga plejmejkera. Moraju da misle za ceo tim. Imam običaj ponekad na treningu da tim visokim igračima kažem - evo ti lopta, jad zovi tajm-aut. Da te vidim sad. Da malo vide kao je to. Ili da ove igrače koji igraju spolja spustim u reket pa da vide kako je to kad se primi lakat, kad se primi koleno, kad se igra telom. Nisu to lake stvari. Moraju svi da shvate kakve su njihove uloge na terenu i koliko su teške.

PROVOCIRAM ISTINU, SLUŠAM DRUGE LJUDE

Analize posle utakmica sa kolegama iz stručnog štaba su veoma bitne, ali ima tu još nešto od velike važnosti za Obradovića.

- Video mi mnogo pomaže. Nekad sam gledao odmah posle utakmice i to je bilo veoma loše. Sad to ne radim. Posle utakmice gledam koliko mogu da se opustim, ali to je sad priča zbog sebe zbog ovog kalendara da se igra na 48 dati ili na 72. Ali meni su odmah posle utakMice jasne neke stvari koje nisam radio dobro. Najbitniji ljudi s kojima razgovaram su ljudi iz stručnog štaba. Shvatili su da moraju da budu direktni i konkretni sa mnom. Tražim to, nekad i provociram, hoću stvarno njihovo mišljenje. Postoje ljudi koji nisu u stručnom štabu kojima verujem. Njih ponekad okrenem, oni nisu košarkaši treneri, ali mi je stalo do njihovog mišljenja. I kažu ti neke stvari o kojima ti možda i ne razmišljaš. Meni to prija i naravno da poslušam njihovo mišljenje. Imam tu neku dozu tvrdoglavosti da stojim iza svojih ideja, ali ne uvek. Verovanto ima pravo na to s obzirom na to šta sam uradio u životu. Ali nisam toliko tvrdoglav da teram "to mora da bude onako kao ja kažem". Nije baš tako, i kad razgovaram sa stručnim štabom i vidim da neke stvari nisu u redu onda "ajde da probamo na drugačiji način".

MN Press
Kevin Panter i Željko Obradović

Jedna stvar koja se Obradoviću nikada ne dešava je gubljenje vere u samog sebe.

- Nikad nisam imao pad samopouzdanja. Bilo je teških trenutaka, ali verujem u rad i verujem da mi je posvećenost koju imam mnogo pomogla da dođem tu gde sam. I dan danas uživam u treningu i u tome što radim. Kad čujem loptu kako udara u parket, škripu patika... to je za moje uši muzika. Volim da pričam o košarci, bez komentarisanja drugih ekipa, trenera i igrača. Mladim kolegama dajem savete sa najbolji mogući način. Samokritika je dobra, ali samopouzdanje nikad nisam gubio. Znam gde grešim, ali to nije razlog da nemam samopouzdanja, da ne verujem u sebe. Uvek sam verovao u sebe i uvek sam govorio da verujem igračima koje imam i da sam za njih spreman sve da uradim. To uvek govorim na početku priprema, moj telefon je otvoren 24 sata, šta god da im treba, uvek sam tu. Svi mi smo u službi igrača, da oni imaju sve uslove i da se osećaju prijatno, da im najvažnije bude ono čime se bave, a to je košarka.

U "moru" uspeha koje je ostvario kao trener postoji i jedna bolna tačka. Bio je Obradović selektor naše reprezentacije koja je bila domaćin Evropskog prvenstva i koja nije stigla ni do završnice, a svi su očekivali zlato i titulu.

MN Press
Željko Obradović kao selektor reprezentacije

REPREZENTACIJA IZ 2005. GODINE

- Jedan od najtežih trenutaka u mom trenerskom životu je 2005. godina. Strašno teško sam to podneo, bilo mi je žao jer sam uvek govorio da je najveća čast kada možeš da braniš boje svoje zemlje. Bio sam igrač, bio sam i trener, osvajali smo medalje, bili smo i evropski i svetski prvaci i drugi na OI, a imali smo i negativne rezultate. Jedan negativan rezultat je bio taj.

A onda se vratio svom poslu u Panatinaikos i počeo sa gospodarenjem Evropom. Zna i zašto.

- Najiskrenije, kad sam se vratio u Panatinaikos ljudi iz kluba su mi strašno pomogli. I moji igrači i moj stručni šta, navijači i svi ljudi iz Panatinaikosa. Te 2005. je Grčka bila prvak Evrope, mnogo igrača mojih je bilo u toj reprezentaciji. To je bila neka satisfakcija. Oni su bili uz mene kad sam se vratio. Posle prvog treninga sam shvatio da je ono prošlo vreme i da moram da gledam ispred. U tom trenutku smo mi počeli da radimo neke druge stvari. Dovelo je do toga da 2006. nesrećno ne odemo na fajnal-for, ali smo već 2007. bili prvaci Evrope i onda dalje redom. Mnogo F4, to je period za nezaborav. Za 13 godina u Panatinaikosu smo igrali 27 finala i osvojili 23 titule. Naravno da su se menjali igrači, ali je ostao nukleus i ostali su uvek znali kako i šta da rade i kako da sačekaju ove nove. Voleo bih strašno da u mom ovom Partizanu sad imamo tako nešto. Mi imao sada već dosta igrača koji su bili prve godine, a ovo je već treća i naravno da to mnogo pomaže.

BONUS VIDEO:

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti

Ostale vesti iz rubrike