Pešić nije želeo ovaj posao, jer - Znao sam da ću ponekad u interesu ekipe morati da pojedem svoje go*no!

01.05.2022

12:56

0

Selektor otkrio kako je završio u trenerskom poslu

Pešić nije želeo ovaj posao, jer - Znao sam da ću ponekad u interesu ekipe morati da pojedem svoje go*no!
MN Press

Selektor košarkaške reprezentacije Srbije, Svetislav Pešić, već godinama predstavlja jednog od vodećih trenera Evrope.

Radio je Pešić godinama na visokom nivou u inostranstvu, ali kada je stigao poziv nacionalnog tima Srbije, gotovo da nije bilo razloga da razmišlja.

U velikom intervjuu za Kurir, Pešić je govorio o svom putu u košarci, ali i o svom Pirotu, gde mu je dom.

- Otac Sreten je pedesetih godina prošlog veka kao civil radio u vojsci, tako da smo ja i moj tri godine mlađi brat Predrag rođeni u Novom Sadu. Kada je završio sa poslom, vratili smo se u Pirot, jer nam je čitava familija tamo. Tako da sam do rane mladosti bio u Pirotu. To je moj grad, a porodična kuća u njemu je jedino mesto koje, da tako kažem, pripada samo meni - kazao je Pešić na početku razgovora.

Otkrio je selektor da oduvek nije želeo da postane trener, ali život je imao neke druge planove za njega.

- Tačno. Želeo sam da posle karijere ostanem u sportu i kada prekinem sa igračkom karijerom, ali kao ekonomista. Predsednik Bosne Ferid Bešlagić me je postavio za prvog sportskog direktora u Jugoslaviji. Toga tada nije bilo. Trebalo je da se bavim marketingom i iskustvom sa terena pomognem da se klub razvija. Da spojim sport i biznis. Ali život je čudo. Bez mnogo plana i razvijene filozofije, postao sam trener. A nisam to želeo jer sam znao da ću, u interesu ekipe, ponekad morati da pojedem i sopstveno go*no. Nije toga bilo mnogo, ali bilo je. Kao trener morao sam da prihvatim da se neke stvari dešavaju mimo plana - istakao je selektor, te naveo od kojih trenera je najviše učio:

- Iz ove perspektive, mogu da kažem da su četiri trenera koja sam imao u karijeri tome mnogo doprinela: Zvonimir Minčić, Branislav Rajačić, Ranko Žeravica i Bogdan Tanjević. Nisam imao filozofiju kao trener, a i pravila koja sam postavio bila su plod viđenja igre očima košarkaša na terenu. Izazov i odricanja, koje taj posao traži, nisu bili problem, jer toga ima u svakom poslu, ako ga radite da strašću. Bio sam sportista i, ma šta da sam radio, želeo sam da uspem. Da se predam maksimalno. Strast, ljubav, emociju, da dam sve od sebe, pa i sebe.

Sport nas tome uči?

- Pre svega, takmičenju. Ali važno je da otkriješ šta i koliko ti možeš da uradiš, da imaš iluziju da ćeš doći do uspeha i ostvariti maksimum. U svemu tome važna je podrška. Moji roditelji Sreten i Dušanka nisu se bavili sportom, ali su me maksimalno podržavali kad je bilo uspeha, a i neuspeha, koji su sastavni deo sportskog i životnog puta.

Koliko je iluzija važna u ovom poslu, i imali je uopšte danas?

- Naravno, zato sam ovde i zato sam ponovo trener Srbije! Strast i posvećenost me nikada nije napuštale. Zapravo, mislim da je posvećenost ono što pravi razliku među nama trenerima. U svakom sportu. Tehniku i taktiku svi znamo, bolje ili lošije, ali nisu svi isto posvećeni i spremni da ponesu odgovornost i za druge. Tu strast kao trener širiš na igrače, ali i ljude u timu, navijače, medije... Njome utičeš na druge, budiš emocije, a sport je jaka emocija. Lako je kad se pobedi, ali budi pravi kad se jave povrede, prepreke, problemi porazi... Zato ne volim kad me pitaju da ocenim nekog trenera. Jer ja ne ocenjujem kolege, već igrače. A ako već moram, onda kažem sačekaću, da vidim kako će da reaguje kada uđe u probleme. Jedan španski trener kaže: "Najviše volim da radim u septembru! Tad su svi tu, srećni, veruju u uspeh, sanjaju titulu, nema pritiska, nezadovoljstva, poraz se pravda uigravanjem." A onda dođu problemi sa igračima, upravom, medijima... Tad se pokaži - lazao je Pešić.

Bonus video

Arena

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Izvor: 24sedam

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti