Beogradski večiti derbi te napravi boljim košarkašem: Svaki duel je finale NBA lige

U nedelju uveče nas očekuje još jedan košarkaški večiti derbi, između Partizana i Crvene zvezde. Susret u hali "Aleksandar Nikolić" uvek je više od igre, a nekadašnji njegov učesnik, bivši košarkaš crno-belih, Amerikanac Fredi Haus, podsetio je kako je to nekada izgledalo.

Amerikanac se u intevjuu za MozzartSport podsetio boravka u Beogradu i anegdota iz crno-belog dresa. Naravno, jedna od glavnih tema bio je upravo večiti derbi. 

Haus i dan danas prati Partizan, te je naveo da je srećan što je  Željko Obradović preuzeo njegov bivši tim.

- Kao trener (na koledžu u Džeksonvilu) uvek moram da imam spremne priče za klince, da ih zaintrigiram na treningu, da ih motivišem. Mnogo mojih priča vezano je za Partizan. Otvoreno govorim svima da sam bio deo Lejkersa i Bostona sa ludim navijačima jer je to za mene duel Partizana i Crvene zvezde. Rivalstvo za sva vremena, meč koji svaki košarkaš treba da odigra kako bi iskusio šta to znači ‚rat‘ na terenu i tribinama. Prvo što mi padne na pamet je intenzitet tih utakmica i ludnica na tribinama. S jedne strane dominira crna, a sa druge crvena boja. Mislim da su me ti mečevi napravili boljim košarkašem, jer je izgledalo kao da je svaki duel finale NBA lige, toliko je bilo bitno da pobedimo Crvenu zvezdu. Na moju sreću Partizan je tih godina mnogo pobeđivao - kazao je Haus u intervjuu za MozzartSport.

A setio se i rivala sa druge strane Beograda.

- Igrao sam tada protiv mog vrlo dobrog prijatelja Skunija Pena. Paklen je igrač bio. Sećam se da je tada Zvezda imala i snažnog centra, Obinu Ekezijea. Bila je Zvezda dobra, ali mi smo bili bolji. Bili smo neverovatan tim, bratstvo koje je spremno da ide u rat. Takva je bila filozofija Vujoševića. Ulazio sam u te utakmice bez trunke straha. Nije me zanimalo ko je protivnik, već samo pobeda. Mislim da su svi moji saigrači tada slično razmišljali. Zapravo sada kada se prisetim tih okršaja sa Zvezdom, mislim da smo se više bojali trenera Duleta i njegovih treninga u slučaju poraza, pa sebi nismo smeli da dozvolimo išta osim pobede.

Na kraju je usledila još jedna anegdota koju je doživeo sa saigračima u Partizanu.

- Tokom svih ovih godina ko god bi me pitao kako je bilo u Partizanu, ja sam rekao kao sa porodicom. Bio je to prvi put u karijeri da se svih 15 igrača druži van terena, a uz sve to ja sam jedini Amerikanac, ali ekipi to nije bilo bitno, svuda su me vodili. Sećam se da su me jednom vodili na neku večeru. Hteli su da mi pokažu kakva je pljeskavica… Pita me Kecman šta volim da jedem, a ja kao svaki Amerikanac kažem Mekdonalds. Oni se svi tu nasmeju i kažu da ću sada probati nešto posle čega mi neće padati na pamet da idem u Mekdonalds. Odveli su me u neki mali resotran. Nije imao ni stolove, samo mali lokal koji kroz prozor deli hranu. Ako mi verujete ja se i danas sećam začina i ukusa. Eto to je taj odnos koji smo imali i koji je bio poseban. To tada američki košarkaši nisu shvatali, ja sam u Partizanu postao šampionski igrač, a to se nikada ne zaboravlja -  zaključio je Fredi Haus.

Bonus video

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi