Anđušićeva godina iz snova nosi veliki ožiljak! Danilo za 24sedam: Poraz od Italije nikada neću preboleti!

06.01.2022

12:00

0

Autor: Adam Štulić

Sjajni srpski bek o Burgu i Monaku, neodlasku na OI, preranom i tragičnom odlasku prijatelja Stevana Jelovca

Anđušićeva godina iz snova nosi veliki ožiljak! Danilo za 24sedam: Poraz od Italije nikada neću preboleti!
FIBA

U godini u kojoj je Srbija zvanično imala najboljeg košarkaša sveta, „orlovi“ su ostali bez plasmana na najveću sportsku planetarnu smotru. Šokantnim porazom od Italije u finalu beogradskog kvalifikacionog turnira, naša „kraljica igara“ ostala je bez učešća na Olimpijskim igrama, što je jedan od najvećih udaraca za srpsku košarku u modernoj istoriji.

Letošnji duel sa „azurima“, i posle nekoliko meseci, boli Danila Anđušića. Sjajni šuter u novogodišnjem razgovoru za 24sedam priznaje da će tako biti verovatno do kraja života.

- Mislim da taj poraz nikad neću preboleti. To je bila velika stvar za sve, plasman na Olimpijske igre. Teško ću ikada to zaboraviti. Naravno, kao i svaki neuspeh, naučiš da ideš dalje, nastaviš da se boriš za druge stvari, ali verujem da će to uvek ostati bolna tema i bolna tačka – rekao nam je Anđušić.

FIBA
 

Da nije bilo tog nesrećnog neuspeha, godina bi za nekadašnjeg košarkaša Partizana bila kao iz snova.

- Bez dileme, pamtiću je po rođenju drugog sina. To je za mene najvažnija stvar koja se desila u 2021. godini. Na profesionalnom planu, mnogo dobrih stvari se desilo. Za mene lepa godina, sa mnogo uspona i padova, ali na kraju, kada se podvuče crta, veoma sam zadovoljan mestom na kojem sam trenutno, u odnosu na početak godine. Iako sam i tada bio u veoma dobroj situaciji i nemam nijedno loše razmišljanje o tom periodu, drago mi je što sam sada na boljem mestu. Jedna od lepših stvari koje su mi se desile jeste povratak u reprezentaciju, kroz kvalifikacije za OI, iako je velika žal za plasmanom. To mi mnogo znači, kao i povratak u Evroligu posle dve sezone koje sam proveo u Burgu i partija koje sam tamo pružao. Desio se korak napred koji sam planirao i koji mi je bio cilj. Sve u svemu, veoma uspešna godina. Verujem da će se tako nastaviti i u sledećoj godini i da će biti još bolja.

Bez mnogo dvoumljenja, Anđušić ističe da mu je dolazak u Burg pre dve godine bio prekretnica u karijeri.

- To je mesto koje će ostati u mom sećanju kao najbolja stvar koju sam uradio za sebe u poslednjih nekoliko godina. Pogotovo ta druga sezona, kada sam odlučio da ostanem. Odigrao sam verovatno dve najbolje sezone u karijeri, isto tako, i za klub smo napravili istorijske uspehe. Plasirali smo se prvi put u Evropu, završili obe sezone u top 5 u Francuskoj, što klub u svojoj istoriji nije ostvario. Znači mi što sam bio deo svega toga, što sam pomogao klubu, ali i on meni u te dve godine.

MN Press
 

Odluka da posle izuzetno dobre sezone, koju je prekinula pandemija virusa korona, ostane u Burgu nije bila teška za iskusnog srpskog beka.

- Bio sam u konstantnom kontaktu s ljudima iz kluba, pre svega s trenerom Savom Vučevićem, koji je izrazio želju da ostanem. U tom trenutku, s obzirom na to da sam imao dobru sezonu iza sebe, razmišljao sam o drugim opcijama, ali kada sam dobio zvaničnu ponudu i kada smo se dogovorili o nekim uslovima koji su meni bili važni, u razgovoru s porodicom i najbližim ljudima odlučio sam da ostanem. Kada sam stavio sve na papir, dobre i loše stvari, shvatio sam da mi treba još jedna sezona u kontinuitetu kod trenera koji me dobro poznaje, koji mi je dao šansu da budem lider ekipe. Takođe, u tom trenutku se već znalo da ostajemo u Evrokupu, što je meni bilo važno – da igram u ekipi koja je u evropskom takmičenju i pride da ću biti lider, te da ću moći da pokažem kako mogu da vodim tim. Napravili smo sjajan rezultat, plasirali se u Top 16, što verovatno niko nije očekivao, tako da mislim da je to potez koji je promenio tok moje karijere nabolje.

Priznaje Danilo da mu prija boravak u Francuskoj, kao i igranje u tamnošnjem prvenstvu.

- Osećam se dobro, pronašao sam se, brzo sam se uklopio u sistem igre. Ovo mi je već treća sezona, to je najduže što sam bio u jednoj ligi u karijeri. Ljudi nemaju predstavu o tome kakva je francuska liga i o čemu se tu radi. Jedna od stvari koja utiče na takva razmišljanja je sigurno i to što ne mogu da gledaju utakmice na našim kanalima. Čak ni ja, koji sam u košarci, nisam bio „duboko“ upoznat s ligom, kao što sam sada – kazao je srpski košarkaš, priznavši da je bio prijatno iznenađen kada je stigao u Francusku.

U NOVOJ GODINI ŽELJA TROFEJI

Srpski bek je u 2022. godine poželeo trofeje.

- Voleo bih da osvojimo titulu u Francuskoj, prvu u istoriji Monaka. To je jedan od glavnih ciljeva, a drugi je da se plasiramo u plej-of Evrolige. To je meni veliki cilj. Voleo bih da se ponovo nađem u reprezentaciji na leto za EP. Naravno, da zadržimo evroligaški status naredne godine.

- Ovde i timovi koji su na dnu tabele imaju fenomenalne uslove za rad, sjajna je organizovanost lige, a i ostale stvari koje prate sve to su na visokom nivou. Mislim da se Francuska iz godine u godinu sve više diže, što pokazuju i dva tima u Evroligi, gde Monako i Asvel pružaju sasvim dobre partije. Verujem da će se iz tog razloga popularnost francuske košarke dodatno podići već u narednih nekoliko godina. Mislim da su uslovi rada za igrače fenomenalni, jer ne moraš ni o čemu da razmišljaš, organizacija svega je na maksimalnom nivou. Tvoje je samo da igraš, nema ničega što bi moglo da ti smeta i odvlači pažnju, što možda postoji u drugim zemljama.

Dve fantastične sezone u Burgu Danilo je, pre svega u igračkom smislu, naplatio, prelaskom u redove prošlosezonskog osvajača Evrokupa Monako.

- Bilo je priča s raznim klubovima u tom momentu. Monako je izašao sa konkretnom ponudom, koja se meni činila skroz OK, poklopile su nam se ambicije… Presudilo je to što sam znao sistem igre sa trenerom Zvezdanom Mitrovićem, protiv koga sam imao priliku da igram. Plasirali su se u Evroligu, i samim tim sam bio veoma zainteresovan za tu opciju, jer mi je cilj bio povratak u elitno takmičenje. Mislim da je presudna stvar bila razgovor sa trenerom, koji mi je predočio sistem i plan kako sve to on vidi, moju poziciju i rolu u ekipi, to je bio razlog zbog čega sam prihvatio poziv Monaka. Bilo je relativno brzo, potpisao sam ugovor već krajem juna, nisam želeo više da čekam, hteo sam da ima mirno leto i da se spremim što bolje za sezonu. Verovao sam da je to prava sredina za mene.

Za organizaciju kluba, šuter sa izuzetno bogatim internacionalnim iskustvom ima samo reči hvale.

Profimedia/Norbert Scanella/Panoramic/Bestimage
 

- Trude se da budu na evroligaškom nivou i da izađu u susret igračima. Da mi nijednog trenutka ne razmišljamo o stvarima van terena. U ovom gustom rasporedu i putovanjima koja imamo obezbedili su nam čarter-letove, te neke stvari koje igračima mnogo znače u smislu oporavka posle velikog broja utakmica. Klub s te strane funkcioniše veoma dobro.

Ono što posebno raduje sve jeste činjenica da, prevashodno, fudbalska sredina ima sve veće interesovanje za košarku.

- U prethodnim sezonama nije mnogo ljudi pratilo košarku. Ove sezone, sa igranjem u Evroligi i timom koji imamo, s nekim ambicijama koje imamo, košarka je postala popularnija. Za skoro svaku utakmicu imamo rasprodatu dvoranu, čak i u nacionalnom prvenstvu. Veoma nas raduje što smo došli do toga da ljudi dolaze da nas gledaju i da uživaju u tome. Pogotovo što znamo iz prethodnih sezona da nije bio takav slučaj, iako su igrali dobro u nekim drugim evropskim takmičenjima.

Šlag na torti u ovom trenutku Anđušićeve karijere bez dileme je i sam život u gradu kao što je Monako.

Euroleague
 

- Generalno, ima mnogo različitih nacionalnosti i ljudi iz svih krajeva sveta. Niko ne gleda da li si Srbin ili Amerikanac. Život je fenomenalan, totalno drugačija dimenzija u odnosu na sve drugo gde sam bio i živeo dosad. Prelepo je, nije veliko mesto, ali svašta možeš da radiš u slobodno vreme. Pritom, u decembru je 15 stepeni… Za život, jedno od najboljih mesta – kazao je Danilo, a na molbu da nam približi koliko se u gradu oseća duh Novaka Đokovića dodao:

- Monako ima mnogo „selebritija“. Od vozača Formule 1 do glumaca. Bukvalno možeš da ih sretneš kada šetaš ulicom ili u prodavnici. Svi su u svojim sferama toliko popularni da nema velike priče o pojedincima. Naravno, Novak, gde god se pojavi, privlači pažnju. Kada čuju da sam iz Srbije raspituju se, svi ga znaju i odmah ga pominju. Verujem da je takva situacija svuda na svetu.

Turbulentnim periodom, rastankom Monaka i Zvezdana Mitrovića, razumljivo nije želeo previše da se bavi.

- Ne znam konkretne razloge, niti je bilo ko ulazio dublje u to, niti je bilo vremena za to. Koliko je meni poznato, oni su dogovorili sporazumni prekid saradnje iz razloga što smo u tom periodu vezali nekoliko loših partija. Nije to izgledalo najbolje i onako kako smo svi želeli da bude. Krivo mi je što se na taj način završilo, on je čovek koji je podigao Monako iz Druge lige na nivo evroligaša u poslednjih nekoliko godina. Što se kaže, sve je to biznis, nema mnogo vremena za razmišljanje, mnogo je utakmica, mnogo stvari koje su ispred nas, tako da idemo dalje.

Crnogorskog stratega nasledio je srpski. U dobro poznatu sredinu vratio se Saša Obradović.

MN Press
 

- S ljudima u klubu i oko kluba se odlično poznaje, već je sarađivao s njima i sigurno da mu je sa te strane mnogo lakše da radi i funkcioniše, da postavi sistem koji je njima dobro poznat. Stvarno verujem da on može da nas podigne i da svojim znanjem i autoritetom uspe da utiče na to da igramo na nivou na kom mislim da možemo i treba da igramo, a to je da osvojimo titulu u Francuskoj i da se plasiramo u plej-of Evrolige.

Ono što ekipi trenutno nedostaje jeste vreme za rad.

- Sve je još sveže, faktički nismo imali ni vremena da treniramo. U prvoj nedelji smo odradili samo tri treninga. Potrudio se da odmah postavi neke svoje principe i da podeli sa timom neku svoju filozofiju. Verujem da to može da funkcioniše dobro, samo je potrebno vreme, kao i za sve. Saša je dugo na tom nivou Evrolige i Evrokupa, svi znaju kakav je trener, čovek koji zna košarku. Verujem da će stvari postaviti na pravo mesto.

Kao neko ko ima veliko iskustvo igranja u Evroligi i Evrokupu, Anđušić ističe da dva najkvalitetnija klupska kontinentalna takmičenja ne mogu da se porede.

- Mislim da se kvalitet Evrolige veoma poboljšao. Evo, i sad po rezultatima vidimo da nema izrazitih favorita, svako svakoga može da pobedi, svaka utakmica je bitna, što daje dodatnu draž svemu. Razlika sa Evrokupom je baš velika. To sam sad primetio, kada sam došao iz njega, u iskusnijim godinama. Stvarno se vidi razlika u kvalitetu, pre svega igrača, igre, klubova, sistema koje forsiraju treneri… To je na totalno drugom nivou i po mom mišljenju ne može da se poredi.

MN Press
 

Prelazak sa klupskih na reprezentativne teme osetno je promenio raspoloženje u glasu Danila Anđušića.

- Situacija letos nije bila nimalo laka. Odmah da kažem, ne želim da tražim alibi za taj neuspeh, ali mora da se napomene da sve stvari od početka nisu bile nimalo jednostavne, nimalo slične sa bilo kojom prethodnom situacijom. Svi su izašli direktno iz sezona, konkretno, ja sam igrao utakmicu u ponedeljak, iako je moj klub nastavio učešće u plej-ofu, a u utorak po podne sam direktno došao na trening reprezentacije. U tom momentu, gde imaš samo nekoliko dana da se pripremiš za sve to, susreli smo se za raznim što povredama, što otkazima. Verujem da su sve te stvari uticale na krajnji rezultat. Ponavljam, bez obzira na sve, ne smemo da tražimo alibi za taj neuspeh, po mom mišljenju veliki… Ostaje žal, meni je to najbolniji poraz u karijeri i najžalije mi je zbog toga. Svi smo imali veliku želju, ne može da se kaže da neko nije želeo ili nije hteo ili nije bio na 100 odsto. Svi smo pokušali da damo sve od sebe, da igramo najbolje što možemo, ali jednostavno nije funkcionisalo. Na kraju, nije nam bilo suđeno da odemo na OI.

Stao je reprezentativac „orlova“ uz tadašnjeg selektora Igora Kokoškova bez trunke zadrške. Na sve zamerke koje su se javljale u javnosti imao je detaljno obrazložen kontraargument.

- Ne može da bude neiskusan neko ko je osvojio EP i ko je vodio reprezentacije na velikim takmičenjima. Čovek sa tolikim košarkaškim iskustvom i znanjem… Mnogo toga je uticalo na celu situaciju, verujem da i njemu nije bilo lako da pronađe tim, da ukomponuje sve, da napravi ekipu sa svim tim raznim povredama i otkazima… I pritom, nemanje vremena za neki ozbiljniji rad na stvarima koje rešavaš kroz treninge, a ne kroz utakmice. Veoma je teško da za tako kratak period uigraš tim, da se spremiš za bitne stvari. Kažem, svi smo bili u istom sosu, to ne može biti opravdanje… Igor je sjajan trener, sjajan čovek, imao sam super saradnju s njim i uvek ću mu biti zahvalan na tome što me je pozvao i što sam se vratio u reprezentaciju pod njegovim vođstvom. Takođe i što sam imao priliku da sarađujem s njim. On je čovek koji ima izuzetno veliko košarkaško znanje i totalno je drugačiji od svih trenera i ljudi s kojima sam radio dosad.

MN Press
 

Jedna od tih razlika je bez sumnje i način vođenja utakmice, što je sjajnom stručnjaku takođe zamerano posle poraza od Italije.

- Naši ljudi su navikli na naše trenere, koji su možda temperamentniji u vođenju utakmice i imaju tu ekspresiju drugačiju nego on. Ali verujem da je Igor na taj način pokušavao da smiri ekipu i da unese mirnoću u celu tu situaciju. Mnogi su mu zamerali za tajm-aute, što stane na centar sa pomoćnicima… Ali niko ne zna da on takve stvari radi, pre svega da čuje mišljenje svojih saradnika kojima veoma veruje i daje im na važnosti na taj način. Da budu svi uključeni u sistem, da budu svi deo tima, da nisu tu samo reda radi. To je njegov način na koji on vidi i vodi ekipu. Mislim da te stvari nisu bile problem što nismo otišli na OI.

S obzirom na sve navedene probleme, Anđušić ističe da u timu nije mogla da se oseti bilo kakva nesigurnost u konačan ishod.

- Mi smo svi dovoljno iskusni da se te stvari ne osećaju niti bilo ko razmišlja o njima. Tim se menjao, jedan je bio na Akropolis kupu, kada smo se vratili iz Atine, na pripremnim utakmicama u Beogradu bio je drugi, što zbog povreda i drugih stvari… Mnogo toga je pokušano da se reši u hodu i u veoma kratkom periodu, tako da nije bila baš najsjajnija situacija s tim u vezi.

Ipak, optimizam je bio prisutan, kako oko tabora „orlova“ tako i u njemu.

- Nije samo javnost, i mi „unutra“ smo gledali na to kao da ćemo da se plasiramo na OI u Tokiju, iako smo znali da neće biti lako. Svi smo razmišljali o tome. Kada kažeš Srbija, to je košarkaška sila i tu nema govora o tome da li ćemo se naći na Olimpijskim igrama i da li ćemo razmišljati o plasmanu. Nijednog trenutka nismo bili nesigurni niti smo razmišljali na drugačiji način. Svi smo se radovali što ćemo igrati u Beogradu, što ćemo imati pomoć naših navijača. Svi smo se nadali najboljem ishodu, da se izborimo za plasman pred našim narodom.

MN Press
 

O samom meču sa Italijanima ispričano je verovatno sve…

- Oni su otvorili utakmicu neverovatno, igrali su prvo poluvreme neverovatno. Mi smo u tom periodu gubili deset-dvanaest poena razlike, što i nije bilo toliko strašno, s obzirom na to da smo igrali generalno loše, a oni pogodili sve. Razmišljali smo da neće moći da šutiraju na taj način tokom cele utakmice i da ćemo moći da se vratimo ukoliko povratimo svoju igru. Međutim, oni su stvarno igrali sjajno, zasluženo su ostvarili pobedu i plasirali se na OI.

Olimpijski kvalifikacioni ciklus još jednom je potvrdio sve ružne nuspojave aktuelnog sukoba FIBA i Evrolige.

- Trpe svi – igrači, reprezentacije i navijači. Mislim da to nema nikakvog smisla jer mnoge selekcije ne mogu da nastupaju u najjačim sastavima. Automatski nije toliko zanimljivo, uz dužno poštovanje prema ljudima koji se odazovu. Ja sam bio jedan od tih koji je prošle godine igrao kvalifikacije, ali sa strane navijača, ukoliko nemaju priliku da vide najbolje, odmah interesovanje pada. Mislim da svi gube u toj situaciji, pritom, neki rezultati su skroz nerealni i oni se, verujem, ne bi dešavali da su selekcije kompletne. Nije najrealnija situacija, ali šta je tu je… Mi bismo najviše voleli da možemo da nastupamo u najjačim sastavima i da te kvalifikacije imaju pravu draž. Ovako, mislim da to nije slučaj i da je puno drugačije.

Poraz od Italije ostavio je ogroman ožiljak u Danilovom profesionalnom životu, dok ga je prerani i tragični odlazak Stevana Jelovca veoma pogodio na privatnom planu. Kako se u prvom trenutku osećao, sročio je u jednoj rečenici objavljenoj na društvenim mrežama. Jedno iskreno „ E, je..m ti život“, reklo više od milion ispričanih reči.

printscreen/Instagram
 

- Jelovca znam veoma dugo, igrali smo zajedno u Megi pre nekih 12 godina. Što te godine, što drugih sezona kada smo igrali jedan protiv drugog, izlazili smo zajedno i družili se. Veoma me je pogodila ta vest, do poslednjeg trenutka sam se nadao da će se nešto promeniti, da će ići nabolje… Nije mi bilo svejedno to veče kada sam čuo... Generalno, pogodi te kada to čuješ za mladog čoveka kojeg i ne poznaješ, a kamoli za nekog s kim si igrao i komunicirao. Tužna vest za našu košarku i košarku uopšte, da se tako mlad život ugasi. Baš teško…

Tek kada se takve stvari dese, „običan svet“ vidi da je profesionalni sport daleko od glamura kakvim pokušava da se predstavi.

- Ljudi gledaju na taj način jer ne znaju drugu stranu medalje. Koliko je tu odricanja, teških momenata, putovanja, vremena razdvojenosti od porodice… Daleko od toga da se nešto žalim, sve ima svoje dve strane, ali verujem da mnogi ljudi ne gledaju drugu stranu profesionalnog sporta, jer tu ima povreda i milion drugih stvari koje idu uz to. Oni vide samo lepe stvari i verovatno zbog toga imaju takve stavove, ali ljudi koji su najbliži sportistima, porodica i prijatelji, mogu da vide šta je profesionalni sport i koliko je to zahtevno. Uostalom, kao i svaki posao.

Kako je nekadašnji srpski reprezentativac sa životne scene sišao u dresu atinskog AEK-a, žuto-crni, kao i celokupna grčka košarkaška javnost, maksimalno su se potrudili da odaju počast nesrećnom mladiću.

- Velika stvar, prvenstveno AEK-a, koji je povukao njegov dres, a potom i cele lige, jer su košarkaši igrali s njegovim imenom na leđima, odavši mu počast u 13. minutu utakmice. Ne treba da se zaboravi njegovo ime, bio je sjajan momak, sjajan košarkaš, neko ko je, po mom mišljenju, mogao da ima i bolju karijeru, s obzirom na kvalitete koje je imao, ali opet, ostavio je trag gde god je igrao. Verujem da će njegovo ime dugo ostati u sećanju. Ja ću ga pamtiti po tome što je uvek bio nasmejan… Za to vreme koliko smo se znali i viđali, nikada ga nisam video neraspoloženog. Pamtiću ga kao nasmejanog dečaka.

Sve veći broj tragičnih i traumatičnih životnih sudbina profesionalnih sportista ne može da te ne natera da se malo zamisliš nad svime…

- Počneš da razmišljaš o tim stvarima… Jednostavno, zdravlje je na prvom mestu, i onda shvatiš koliko su neke stvari oko kojih se nerviraš i o kojima razmišljaš u stvari nebitne u odnosu na situacije koje mogu da ti se dese. Prođe ti kroz glavu, ali se trudiš da ne misliš previše. Možda postaneš malo više oprezan sa tim nekim stvarima i opreznije gledaš, što na neke povrede, što na nelagodnosti koje osećaš. Verujem da bi sportisti trebalo mnogo više pažnje da obraćaju, da se redovno pregledaju, pošto se u današnje vreme veoma često dešavaju takve stvari – kazao je Danilo Anđušić.

BONUS VIDEO

24sedam/Pavle Knežević

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti