Kako da naučimo decu da prepoznaju šta je zlostavljanje na treningu, a šta ne?

Školica glume, sportska sekcija, vrtić, osnovna ili srednja škola, bilo koji klub… Sasvim je svejedno, kada je tema zlostavljanje dece. Dok poslednjih dana cela Srbija preživljava slučaj hrabre Milene Radulović i njenih drugarica, postaje jasno da se slične stvari događaju svuda oko nas. Da bi zlostavljači izgubili sve naredne utakmice i dobili doživotni crveni karton, potrebno je pre svega decu od malena pravilno edukovati i pripremati za velike životne izazove, koji ih čekaju čim izađu iz maminog i tatinog krila.

Na ovu temu u sportskim okvirima za 24sedam pričala je Sofija Trkulja (26), master kliničke neuropsihologije i edukant u oblasti sportske psihologije. Trenutno sa najmlađima radi u teniskom klubu Premium.

– Veoma je važno da deca nauče šta je dopustivo, a šta nije – poručuje u razgovoru za 24sedam Sofija Trkulja. – Kada govorimo o verbalnom aspektu, bitno je da im se objasni razlika između konstruktivne kritike i uvrede. Ako je prvo u pitanju, imaju prostor za napredak, upućuje ih na to koje su slabe tačke na kojima treba da rade i tiču se konkretnog izvođenja. Uvreda koje se tiču celokupne ličnosti, nadimci poput debeli, smotani, glupi – predstavljaju snažan atak na samopoštovanje deteta. 

Kada se pređe granica verbalnog, sve to dobija još veću težinu.

– Ako govorimo o fizičkom aspektu, važno je da se deci objasni da trener ne sme da vrši fizičku silu. Takođe, potrebno je od malena da nauče da je njhovo telo samo njihovo, koji su to intimni delovi koje drugi ne smeju da dodiruju i da ukoliko se desi imaju svu slobodnu da roditeljima to kažu. Pored toga, bitno ih je učiti da tu granicu poštuju i kada su drugi u pitanju. 

Treneri koji rade sa mlađim kategorijama mogu mnogo da pomognu deci u najosetljivijem periodu, ali ukoliko se ne ponašaju kako treba, mogu da im nanesu štetu za ceo život. Pitanje je da li su svi svesni kakvu odgovornost imaju…

– Treneri imaju tu privilegiju da takozvanu intrinzičku motivaciju (kada nas određena aktivnost sama po sebi motiviše jer u njoj uživamo) dobijaju gratis. Dakle, veliki broj dece se bavi sportom zato što u tom sportu uživaju. Ova motivacija je veoma dragocena i mnogo ju je teže dobiti u drugim okruženjima poput na primer škole. Stoga je veoma važno da treneri imaju u vidu da njihov pristup može narušiti ili dodatno osnažiti ovu motivaciju. Zato je bitno da se i kritika i pohvala koju trener upućuje detetu tiče konkretnih izvedbi, ne treba ih uopštavati. Kada su u pitanju kritike ili zahtevana disciplina, ključno je da dete prepozna postojanje dobre namere trenera. Zato su otvorena komunikacija, osluškivanje potreba deteta, poštovanje njegove individualnosti i autonomije od ogromne važnosti.

Sofija može i iz terorijskog i iz praktičnog ugla, s obzirom na to da radi sa teniserima, da pojasni do čega dolazi ukoliko se ne uspostavi normalan odnos između trenera i sportiste.

– Pojedini mladi sportisti promene klub, jer im pristup trenera u prethodnom nije odgovarao. Postoje i slučajevi kada sportisti odustaju od sporta koji vole upravo zbog trenera. Neadekvatan pristup može imati mnogobrojne negativne posledice pre svega na samopoštovanje deteta. Pored odustajanja od sporta, može dovesti i do izražene anksioznsoti, povlačenje u sebe, kao i do odbojnosti prema bilo kakvom autoritetu. Naravno, važno je istaći da ima i mnogo pozitivnih iskustava i trenera koji maksimalno profesionalno obavljaju svoj posao. Zbog njihovog sjajnog pedagoškog pristupa deca dodatno zavole sport kojim se bave.

Najveća doza odgovornosti kada je u pitanju upisivanje dece u neki klub ili školicu ide na račun roditelja. Potrebno je da dobro znaju kome su poverili dete.

– Idealna situacija je kada postoji otvorena komunikacija na relaciji roditelj – trener. Roditelji treba da imaju uvid o tome šta se dešava na treningu, kakav pristup ima trener, kako se dete ponaša i slično. Kada je u pitanju prisustvovanje samim treninzima, važno je naći balans između toga da su uključeni u taj aspekt života deteta, ali da pritom svojim prisustvom ne stvaraju dodatan pritisak. Stoga, povremeni dolazak na trening je najbolje rešenje. U slučaju prisustvovanja samom meču na turniru, ili utakmici, što nekada predstavlja posebno stresnu situaciju, najbolje je razgovarati sa detetom da li više preferira da mama i tata budu prisutni ili ne.

Pročitajte još

Dr Miljko Ristić za 24sedam o fatalnim posledicama preranog povratka na teren

“Rekreativne droge” više nisu zabranjene: Koje promene je doneo novi antidoping kodeks?

Svakom detetu, da li stiglo do profesionalnog nivoa ili se zaustavilo na rekreativnom, svaki minut proveden u sportskoj opremi može mnogo dobrog da donese.

– Bavljenje sportom veoma pozitivno utiče na celokupni psiho – fizički razvoj ličnosti. Njegov pozitivan uticaj na somatsko zdravlje je i više nego očigledan.  Takođe, podjednako pozitivan uticaj ima i na mentalno zdravlje. Opšte je poznato da fizička aktivnost dobro utiče na raspoloženje i da predstavlja vrlo konstruktivan način da se oslobodimo viška energije. Takođe, sport može predstavljati važan izvor socijalizacije za dete. Sport podstiče i razvoj personalnih karakteristika kao što su: odgovornost, disciplina, organizacija i celokupni sportski duh.

Sofija za kraj navodi bitne lekcije, nedostupne za osobe koje nisu nikada imale sportsko iskustvo.

– Kroz sport dete stiče i važne uvide koji će mu značiti celoživotno – da je život sastavljen i od pobeda i od poraza, da su greške neminovne, jer igra bez greške ne postoji, ali da one predstavljaju prostor za napredak. Kroz sport dete može razviti i mnoge mehanizme prevazilaženja stresa jer je sportska situacija često sama po sebi stres. Uloga sportskog psihologa u postizanju svega navedenog je vrlo značajna – zaključila je Sofija Trkulja.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi