Zvezdaš koji je branio za Partizan i postao uspešni menadžer - Stojić za 24sedam: Bio sam sujetan i tvrdoglav, ali sam ponosan na karijeru

Ranko Stojić je završio školu unutrašnjih poslova, branio je za Partizan iako je navijač Crvene zvezde. Posle fudbalske karijere otisnuo se u menadžerske vode i sada je jedan od vodećih u tom poslu u zemlji. 

Ranko Stojić je pričao za 24sedam o Zvezdi i Partizanu, reprezentaciji i svojoj karijeri.  

Kako vam se sviđaju i Zvezda i Partizan u ovom trenutku, kako na evro sceni tako i u domaćem prvenstvu?  

- Prvo moram da kažem, pre Evro utakmica, da je nedavno odigrani večiti derbi bio mnogo kvalitetniji nego neki raniji. Oba tima su igrala ofanzivno, pozitivno i moram da pohvalim pristup igri. I ono što moram da pohvalim nije bilo agresivnosti ni “skakaknja” ni jedne ni druge klupe što utiče na ponašanje igrača i ponašanje gledalaca. Što se tiče igara u Evropi, tu su negde što se tiče igre, očekivanja, ulaganja. Realno gledano, Zvezda je imala šansu i trebalo je da igra onaj plej-of za Ligu šampiona, ali i ovo takmičenje nije loše. Sa druge strane, Partizan u takmičenju koje je ispod Lige Evrope, ali po protivnicima koje je dobio tu su negde po rangu sa tim takmičenjem. Gledajući prikazano zaslužuju i jedni i drugi da igraju u Evropi na proleće , a moram da dodam i da imaju veliki roster kvalitetnih igrača.  

MN Press

Nikada niste krili da ste navijač Zvezde i kada ste branili u Partizanu. U vaše vreme nije prelazak iz jednog u drugi tabor bio strašan kao što je to danas slučaj?  

- Nikad kao klinac nisam krio da sam navijao za Zvezdu, jer su u kraju gde sam odrastao svi navijali za crveno-bele pa i ja. To me nije sprečavalo da za Partizan branim maksimalno profesionalno, a taj klub me i lansirao na neki profesionalni nivo. Uvek ću poštovati Crvenu zvezdu, ali nikad neću zaboraviti i da sam zahvaljujući Partizanu napravio karijeru, i u domaćem fudbalu i internacionalnu. 

Da li su dva Šestićeva gola na derbiju 1982. godine (pobeda Zvezde od 4:1 na JNA) jedni od najlepših golova koje ste primili u karijeri? 

- Šestić mi je na derbiju dao dva gola. Kad me neko podseti na taj meč setim se da je bilo veoma hladno, padala je ledena kiša, a Šestić je igrao fenomenalno. Ja sam bio u vrhunskoj formi, ali mnogi su rekli da nisam mogao ništa jer su golovi bili odlični. Sećam se da sam se smrzao, bio sam u mokrom dresu koji nisam hteo da menjam na poluvremenu (golove je primio u drugom), čestitao sam mu i zaista ima golova koje ću više da pamtim nego neke svoje odbrane. 

 

 

Kako ste 1984. godine, prelomili da pređete iz Partizana u Dinamo Zagreb? 

- Golmani su uvek malo tvrdoglaviji od drugih igrača. Ja sam bio i malo više sujetan i tvrdoglav i upravo mi je to i pomoglo kada je u pitanju profesionalna karijera i ostvarivanje ambicija. U tom momentu sam se osećao zapostavljeno, naročito što sam i te i prethodne godine bio najbolji igrač Partizana, smatrao sam da zaslužujem bolji tretman, a nisam ga imao. Promenila se uprava i najviše iz tog razloga sam odlučio da odem u Dinamo.  

MN Press

Koliko vam je značilo u karijeri to vreme provedeno u Zagrebu? 

- Vreme provedeno u Zagrebu je bilo od turbulentnog do dobrog. Nisam imao nikakvih problema sem što nismo imali neke sjajne rezultate. Bilo je mnogo turbulencija u klubu tih godina. Moj tim je 1982. bio šampion, a ja sam dve godine kasnije otišao tamo. To je bio period promena, ne samo trenera nego i uprava. Samo u prvoj godini su promenili tri trenera, prvo je tu bio pokojni Branko Zebec, nakon par meseci je došao takođe pokojni Tomislav Ivić, i za kraj sezone je došao Ćiro Blažević. Kad bi neko poželeo tri trenera od kojih želi da uči, teško bi dobio ono što smo mi dobili u tom trenutku - tri najbolja. I to je bila velika sreća za nas.  

Malo je nedostajalo da se ne tako davno ponovo, posle više od 30 godina sastanu Zvezda i Dinamo. Da li smo uopšte spremni za takav duel? Da je došlo do utakmice, da li mislite da smo mogli da se izdignemo iz svega onoga što je bilo u prošlosti ili je možda bolje što do susreta nije došlo?  

- I domaća i hrvatska štampa je pisala o tom susretu potcenjujući Šerif. I mi i oni , i to se pokazalo neispravno. Šerif je zasluženo pobedio i eliminisao oba protivnika. Gledao sam sve utakmice i moram da izdvojim jedan detalj: ko god je složio tim Šerifa uradio je to odlično, jer nije lako složiti toliko različitih igrača, toliko različitih nacionalnosti, ukomponovati tim, uigrati ga. Oni su to uradili i treba im čestitati, a nama da služi za nauk da ne treba skakati pred rudu, da shvatimo da je svaka naredna utakmica i svaki protivnik najteži. Treba izvuci pouke i već od sledeće sezone kad krenu kvalifikacije pristupati kao što je pristupao Milojević dok je vodio Crvenu zvezdu. 

MN Press

Da li ste na početku inostrane karijere, bili svesni činjenice da će vam ona odrediti budući poslovni angažman? 

- Kada sam otišao u inostranstvo, prvi i osnovni cilj mi je bio da pokažem određeni kvalitet, da doprinesem klubu u kom sam bio i da iznad svega napredujem. Ambicioznost me je krasila u to vreme, svuda sam bio kapiten. Najpre u Liježu, pa u Anderlehtu i posle u još tri kluba. U inostranstvu sam proveo 10 godina i tek u poslednje dve sam počeo da se pripremam za ono što me čeka kad završim igrački deo. Završio sam trenersku školu, gde su bili profesionalci, belgijski igrači, gde sam u klasi od nas pedesetak bio najbolji. To su bile prve licence, ove koje se danas zovu Pro licence i mislio sam da ću biti trener. Međutim splet okolnosti me odveo na drugu stranu. Počeo sam da se bavim poslom menadžera i video sam da tu mogu primenjivati sve ono što sam naučio, a i proučavao sve te silne evropske klubove, sistem rada, način rada , način vođenja klubova. Sve mi je to mnogo pomoglo u menadžerskoj karijeri.  

MN Press

Koji vam je najveći poslovni uspeh u karijeri? 

- Realno, bilo ih je puno. Kroz period od 10 godina sam imao sedam reprezentativaca francuske pod ugovorom. Možda je najveći uspeh Luis Saha, sa mojim partnerom i sa Žanom Tiganom, koji je bio jako zaslužan. Saha se borio da bude četvrti špic Meca, igrač koji je imao veliki problem sa astmom. Mi smo ga doveli do Mančester junajteda i reprezentacije Francuske. Čak me je i Erikson, koji je bio u tom trenutku selektor Engleska zvao da pita da li Saha ima šanse da igra kod njega. Možda bih to izdvojio kao najveći poslovni uspeh. 

MN Press

Na kog igrača iz vaše menadžerske agencije ste najviše ponosni? 

- Napravili smo između 200 i 250 transfera i ne bi bilo fer da nekog izdvajam. Jer nije samo važno napraviti transfer i pomoći u karijeri jednog igrača, već i napraviti taj odnos lojalnosti sa igračem. To je išlo dotle da sa nekima nisam imao ni ugovore nego smo radili na reč i moram reći da sam zbog odanosti i lojalnosti na mnoge ponosan.  

Nedavno je reprezentacija još jednom pokazala da pod vođstvom selektora Dragana Stojkovića ima potencijal za veće domete. Da li im je mesto u Kataru? I šta biste vi eventualno menjali kako bi se stiglo do cilja?  

- Kada pričamo o reprezentaciji, u startu sam rekao da je Dragan Stojković bio najbolje rešenje u tom momentu. Pokazalo se to vrlo ispravnim, doneo je jedan novi ambijent, i čini mi se iznad svega entuzijazam. Reprezentacija realno gledano ima jedan identitet, igra prepoznatljivo, treba još malo obratiti taj balans između ofanzivnog i defanzivnog jer je važno igrati ofanzivno i još važnije postizati rezultate. Odlično je kad može da se uradi i jedno i drugo, a kada je reprezentacija u pitanju mislim da je postizanje rezultata broj jedan. Optimista sam, naša reprezentacija je pokazala da kroz ovakav pristup i dosta kvalitetnih igrača imamo šansu da možemo i protiv Portugala da idemo na pobedu i osvojimo prvo mesto.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi