Milinko Pantić: Kako sam završio u Atletiku? To je priča za film!
Čuveni fudbaler jorgandžija u ispovesti za trenerski magazin ispričao kako je došao iz Atine u Madrid
Veliki as Atletiko Madrida Milinko Pantić u ispovesti za “Coaches Voice” na španskom jeziku ispričao je do najsitnijih detalja kako je 90-tih izgledala njegova selidba u redove “jorgandžija” iz atnskog Panioniosa. Ključna figura transfera bio je legendarni Radomir Antić, koji je nekoliko meseci ranije pozvao svog igrača iz Partizana da ga pita kakva mu je bila sezona u Grčkoj.
– Moj transfer u Atletiko Madrid bio je stvar sudbine, priča o kojoj bi mogla da se snima film. Sve počinje onda kada sam igrao za Partizan. Trener nam je bio Radomir Antić, “Maestro”, kako sam ga ja zvao. Posle izvesnog vremena, otišao je u špansku ligu, u Saragosu, a ja da igram u Grčkoj, za Panionios. Zvao me je dok sam bio tamo, želeo je da zna kako napredujem u grčkoj ligi. Rekao sam mu da je moja adaptacija prošla vrlo dobro. Sezona 1994/95 bila je zaista dobra za mene, možda i najbolja u igračkoj karijeri: 20 asistencija i 17 golova. Ali pre nego što sam uspeo da započnem sledeću rečenicu, Antić me zamolio za video kasetu kako bi video kako igram u Panioniosu – priča Pantić o svom sećanju na razgovor koji je prethodio selidbu u Madrid.
MN Press
U vreme kad nije bilo “jutjuba” i ostalih medija, većina skautinga u fudbalu, pa i transferi, završavali su se tako što bi zainteresovani klub odgledao VHS kasetu sa igrama željenog fudbalera. Pantić je, suprotno logici, nije imao:
– Rekao sam mu “Treneru, to će biti veoma teško, niko ovde ne drži takve stvari“. Nešto kasnije upoznao sam jednog grčkog novinara, koji je radio za nacionalnu televiziju i sa kojim sam imao vezu. Palo mi je na pamet da ga pitam da li može pronaći neke moje mečeve i, bez ikakvog interesa, počeo je da priprema kasetu o moje četiri godine u Grčkoj, najbolje što je mogao.
Novinar je očigledno dobro znao kako treba da izgleda predstavljanje jednog igrača na VHS formatu:
Pročitajte još
– Zaista mi se svideo krajnji rezultat. Poslao sam ga Antiću. Nisu prošla ni dva dana, kada me je pozvao da mi kaže da ništa ne potpisujem. Poručio mi je da sada pregovara sa nekim timovima i želi da budem sa njim u tom klubu. Imao sam još godinu dana ugovora sa Panioniosom i klub je imao nameru da ga produži. Na stolu sam imao i dve ponude, jednu iz belgijske lige i jednu iz Francuske. Do tada Antić nije potpisao ništa sa Atletikom. Mnogo se pričalo o tome, ali još nije bilo ničeg konkretnog .
Da bi prekratio vreme do prelaska u novi klub, Pantić se pripremao sa Panionisom u Srbiji.
– U međuvremenu sam otišao u Srbiju da odradim pripreme sa Panioniosom. Najteže u mom životu. Imali smo rumunskog trenera Inrea Jemeia, koji je sa Steauom osvojio KEŠ protiv Barselone u Sevilji. Bilo je sjajno, ali veoma teško. Imali smo do tri treninga u istom danu. Usred priprema saznao sam da je Antić potpisao za Atletiko.
Za špansku štampu Pantić je bio totalna nepoznanica. Dok su se u medijima kao pojačanja pojavljivali Robert Prosinečki ili Belgijanac Enco Šifo, Antić i Pantić su jedini znali istinu.
– A imena su počela da se pojavljuju svakog dana u štampi o potpisima koje će klub napraviti. Robert Prosinečki, prva meta. A ako nije Prosinečki, drugi na listi bio je Enco Šifo … Toliko imena u štampi, ali ne i mog. Kada sam se vratio kući sa priprema, ponovo me je kontaktirao Antić, sa vrlo jasnom porukom: “Želim da potpišeš za Atletiko”.
Novi deo problema mogao je da reši samo igrač sa važećim ugovorom.
– Odjednom se sve ubrzalo. Prvo o čemu sam razmišljao bilo je kako da pričam sa Panioniosom, jer sam za njih bio bitan igrač i još uvek sam imao godinu dana ugovora. Pozvao sam predsednika, a on me je, plačući poput deteta, zamolio da ostanem. “Predsedniče, moram da pokušam. Znam kakav je Hezus Hil i sve to što se govori o njemu kao predsedniku Atletika, ali moram da se dokažem. Mislim da sam dobar da bih pokušao”.
Sjajnog veznog fudbalera privlačio je izazov. U jednom velikom klubu se nije snašao, sada je drugi put u karijeri bio pred vratima fudbalskog giganta:
– Imao sam želju da saznam da li sam zaista spreman da igra na tom nivou. Kada sam sa 19 godina potpisao za Partizan, bio sam talentovan, jedan od najvećih igrača u zemlji, ali zbog jedne ili druge stvari tamo nisam eksplodirao. I želeo sam da pokažem sebi i da pokažem drugima da sam igrač velikog tima. Potpisao sam ugovor za Atletiko u 29. godini, u leto 1995. Možda malo kasno, ali bile su to tri veoma dobre godine. Posebno prva, godina “dupla kruna“ sa „El Maestrom“ u prvom planu svega toga.
Na “Visente Kalderonu” igrački je rastao zajedno sa Dijegom Simeoneom, današnjim strateg Atletika.
– U tom timu igrao je Simeone, bili smo cimeri. Veliki igrač, pobedničkog mentaliteta. To je svima nama mnogo pomoglo, a pored toga, u godini “duple krune” postigao je puno golova iako to nije bila njegova specijalnost. Ako me pitate da li sam već u toj fazi video njega kao trenera, lagao bih ako bih rekao da jesam. Nisam video ništa, ali ni mnoge druge kolege koji su, takođe, postali treneri kao što su Hoze Fransisko Molina, Santi Denija, Huan Viskajino ili Roberto Fresnedoso. U sezoni osvojene “duple krune” svi smo bili saradnici Antića. Svako od nas je morao da radi svoj posao za dobrobit ekipe. Kao i svi drugi, i Simeone je radio savršeno, i sada to radi kao trener. Njegovi rezultati govore sami za sebe.
Za razliku od drugih kolega u Španiji, Pantić nije mogao da dobije trenersku licencu posle intezivnog kursa, jer nije zadovoljavao uslove:
– Veoma sam se pripremao za ovaj novi korak, postajući svestan šta želim da radim i pre nego što sam prestao da igram. Međutim, nije bilo lako doći do diplome. Za razliku od mnogih drugih profesionalnih igrača, nisam uspeo da prođem intenzivni kurs koji nudi Španska fudbalska federacija. Nisam ispunio uslov da igram najmanje osam godina u La Ligi, tako da sam morao ići putem kojim ide većina trenera. Tri godine priprema, gde sam naučio mnogo o španskom fudbalu. Ali nisam trener španske škole, niti srpske.
Pantić ima favorita ako bi sebi morao da odredi trenerski pravac:
– Više naginjem Holanđanima, ophođenje sa igračem treba biti što jednostavnije. Direktne i konkretne naredbe, bez mnogo razmišljanja o sistemu. To je više za zvaničnu fotografiju pre utakmice. Šta mi se dešava u igri više mi znači.
O iskustvu rada sa drugim timom Atletika, srpski trener kaže:
– Prvih pet dana pieprema sa Atletikom B bilo je najteže u mom profesionalnom životu. Upoznao sam 36 igrača i 29 članova osoblja. Popeli smo se u Los Angeles de San Rafael, u klupske objekte za pripreme, da treniramo na malom terenu. A kad kažem “kampito”, to je zato što je bilo stvarno tako – nije imao uobičajene dimenzije. Tamo sam morao da pripremim trening za 36 igrača, gotovo bez prostora za sve. Da bih se pripremio za trening u ovim uslovima, noć pre toga nisam spavao. Najlakše bi bilo odabrati igrače sa kojima sam želeo da formiram svoj tim, a ostale ostaviti po strani. Ali ne, želeo sam da svi učestvuju, kako bi svi imali priliku da pokažu da mogu biti deo tima. U prvim utakmicama igrao sam sa dečacima koji su bili na probi, a posle toga je najteže bilo biti trener. U početku sam mislio, bar su mi tako rekli, da će odbačenima to saopštiti klub. Ali ne. Ni sportski direktor nije obavljao tu funkciju. Na kraju sam morao da kažem ja deci da nisu prošli.
Želeo sam da budem što iskreniji prema njima, jer mislim da ako ste iskreni prema igraču, on to razume. Od sedam dečaka na probi, ostao je jedan, a ostalima sam morao da kažem da nisam zainteresovan. Nije da nisu vredeli da budu fudbaleri. Apsolutno. Jednostavno nisu odgovarali uslovima u to vreme. Svako može da podbaci u određenom trenutku.
Zanimljiva je matematika jednog trenera, mada navijači nikad ne razmišljaju kako neke stvari izgledaju iz ugla šefa stručnog štaba:
Pročitajte još
– Kao trener morate biti jasni da je nemoguće ugoditi svima. Uvek će se naći neko ko će se ljutiti. Na kraju upravljate velikom grupom igrača. Na primer, u tom timu bilo je 29 igrača. Početnih jedanaest i još pet na klupi. Odnosno, 13 na tribinama svakog vikenda. Sada pomnožite tih 13 sa njihovim rođacima i na kraju ćete otkriti da na tribinama imate stotinak intimnih neprijatelja. Ali to je ono što postoji. Morate izdržati i biti spremni za ove stvari. Već vam kažem, uvek sam patio više sa zamenama i odbačenim nego sa jedanaest startera.
Rad sa Atletiko B je bio trenerski privlačan, ali se na kraju završio bez očekivanog rezultata, jer Pantić je želeo plasman u Segundu.
– Da budem iskren, ljudi nisu imali puno vere u tim. Nameravali smo da se takmičimo u Drugoj B, ali nekoliko ljudi oko mene mi je reklo da je to ekipa Treće lige zbog nivoa igrača. Međutim, uspeli smo da oborimo te loše prognoze, sjajnom sezonom u kojoj se okupila odlična generacija igrača. Tamo je bio, na primer, Saul, sada u prvom timu; Mankiljo, koji je imao sjajnu međunarodnu karijeru, i mnogi drugi koji su razvili sjajne profesionalne karijere. Završili smo jedan bod iza plej-ofa za ulazak u Segundu. Sa malo više sreće uspeli bismo, iako cilj kluba zapravo nije bio plasman. Samo se radilo o tome da ne ispadnemo.
Takav stav kluba nije bio u skladu sa Pantićevim ambicijama:
– Borili smo se do poslednjeg trenutka za prolaz dalje, uprkos tome što smo bili u grupi sa nekoliko klasičnih timova Primere, kao što su Albasete, Tenerife ili Oviedo … Real Madrid B je isto bila u toj grupi sa igračima kao što su Alvaro Morata i Hese, pa Lugo Kike Setijena. Na kraju sezone imao sam još godinu dana ugovora i klub je zbog fudbalskih stvari doneo odluku da se ne obnovi saradnja.
Objašnjenje je bilo da on nije bio trener za Segundu B, već za veći tim. Tražili su drugi profil, želeli su trenera.
– Nisam delio taj argument, već sam ga prihvatio, ne ljuteći se. U tome sam mnogo godina i, kako je Luis Aragones govorio “imam golu guzu“. Ni u jednom trenutku se nisam osvrnuo. Samo sam gledao unapred i otišao da radim u druge zemlje poput Azerbejdžana i Kine da bih dodao nova i drugačija iskustva – zaključio je Milinko Pantić.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari