Roterdamska katastrofa Piksijeve generacije donela prokletstvo koje nas prati preko dve decenije

Na današnji dan pre dvadeset jednu godinu navijači reprezentacije u Srbiji doživeli su jedan od najtežih šokova posmatrajući živi prenos katastrofe iz Roterdama, gde je selekcija Holandije držala fudbalski čas nacionalnom timu SR Jugoslavije – 6:1 (2:0).

Danas se i preko mere pristojnog idealizuju prošla vremena, a baš tu bruku “plavi” su doživeli sa Piksijem, Mijatom, Savom, Mihom, Dekijem, Jugovićem u timu.

Koliko god ova generacija bila fudbalski moćna, nije pogrešno reći da su patili od “holandskog kompleksa”. Pred taj meč na roterdamskom “Tiganju” naivno se očekivalo se da će doći do punog revanša za eliminaciju sa SP u Francuskoj 1998. godine, ali… Usledio je još jači šamar.

U Francuskoj su “plavi” bili potpuno nadigrani. Dugo se taj poraz prišivao jednako Mijatovićevom promašaju sa penala i “kukavičluku” Slobodana Santrača.

Tadašnjem selektoru se pogrdno prigovarala postavka 6-4-0, ali dve godine kasnije, susret dva skoro ista tima, pokazao je zašto se u Francuskoj nije moglo dalje od osmine finala i zašto na EP u Holandiji i Belgiji nije bilo realno očekivati revanš.

Holanđani su u tih gotovo identičnih 180 minuta dominirali u svakom segmentu igre. Bili su taktički i tehnički jači, fizički spremniji i imali su oba puta veću želju da pobede. Jedina razlika u njihova dva predstavljanja bila je u tome da u Tuluzu 1998. nisu imali dovoljno sreće da pretvore svoje prilike u golove, dok su mu u Roterdamu punili nemilice mrežu Ivice Kralja.

Naravno, ni Vujadin Boškov nije bio pošteđen otrovnih komentara navijača, jer je i tada bilo popularno da se nedostatak igračkog kvaliteta u ekipi objašanjava neznanjem odgovornog za taktiku. Istu sudbinu doživeće i Ilija Petković 2006. godine na SP u Nemačkoj, gde su “plavi” u duelu sa narandžastima opet bili  očajno bespomoćni, a njegova taktika doživela kritiku kako od medija i navijača, tako i od samih fudbalera (Ognjen Koroman – prim. a).

Od svih pokušaja da se nosimo sa Holandijom jedina pozitivna stvar je bio gol Save Miloševića u Roterdamu, koji ga je sa Patrikom Klajvertom ostavio na prvom mestu liste strelaca za Euro 2000.

Interesantno je još da je to bilo poslednje veliko takmičenje Dragana Stojkovića Piksija, posle 16 godina igranja za reprezentaciju. Aktuelni selektor je posle tog nastupa imao još dve utakmice u Japanu na Kirin kupu 2001. godine i tu je bila definitivno završena njegova priča u plavom dresu.

Na drugoj strani, naša reprezentacija je od 2000. godine, kao i država, dva puta menjala ime i granice, ali je prokletstvo sa “Tiganja” nastavilo da je prati. Od tada je prošlo pet evropskih šampionata i nijednom nije bilo tima za koji navijamo!

Holandija – Jugoslavija 6:1 (2:0)

Roterdam. Stadion: “De Kajp”. Gledalaca: 51.504. Strelci: Klajvert 24, 38, 54, Govedarica (ag) 51,  Overmars 78, 90 – Milošević 90.

Holandija: Van der Sar – Bosfelt, Stam, F. De Bur, Nojman – Koku, Davids – Overmars, Bergkamp, Zenden – Klajvert. Selektor: Frank Rajkard.

Jugoslavija: Kralj – Komljenović, Đukić, Saveljić (od 56. Jovan Stanković), Mihajlović – Govedarica, Jugović, Stojković (od 52. Dejan Stanković), Drulović (od 70. Kovačević) – Mijatović, Milošević. Selektor: Vujadin Boškov.

Pročitajte još

24sedam saznaje: Puče bomba – Željko Obradović je trener Partizana!

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi